https://sputnikportal.rs/20241101/krajnje-je-vreme-da-se-genocid-nad-srbima-u-hrvatskoj-tako-i-nazove-1179065090.html

Крајње је време да се геноцид над Србима у Хрватској тако и назове

Крајње је време да се геноцид над Србима у Хрватској тако и назове

Sputnik Србија

Иако је усташки логор смрти Јасеновац место незамисливог страдања и страве, прича о њему одвлачи пажњу са чињенице да он није био изолована појава већ део... 01.11.2024, Sputnik Србија

2024-11-01T17:30+0100

2024-11-01T17:30+0100

2024-11-01T17:31+0100

србија

србија

србија – политика

регион

регион – политика

хрватска

анализе и мишљења

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/1c/1154901873_0:161:3069:1887_1920x0_80_0_0_bd3ecb20ebc79d28b13a010eb9a821df.jpg

Миле Боснић, председник Покрета, који се бави неговањем традиције, историје и културе сећања, верује да ће до краја новембра Народној скупштини бити предата петиција са 10.000 потписа за доношење резолуције о геноциду над Србима у НДХ. Боснић за Спутњик каже да је његов покрет сматрао невероватним да Срби који су највећи страдалници и жртве геноцида у Другом светском рату на територији Независне државе Хрватске још нису донели резолуцију о свом страдању, попут Јевреја, Рома, Јермена...„Мислим да доста нашег народа није свесно обима страхота које су се дешавале широм целе НДХ, а целу слику замагљује прича о Јасеновцу. Покушава се све свести на само једно место. Без обзира колико је то страшно било, када је реч о Јасеновцу, ту се помињу и Јевреји и Роми и антифашисти Хрвати, а губи се суштина. Свака кућа, свака шума, свака црква, сваки поток, свака јама у НДХ је била место геноцида над Србима и тек када се тако сагледа, увиђа се колико је стравично и да заправо такав монструозан систем за уништење једног народа није постојао у историји људског рода“, изјавио је Боснић за Спутњик.Управо је из овог разлога, наглашава он, потребно осудити геноцид над Србима у НДХ на исти начин на који су Јевреји и Роми осудили Холокауст. Једини који то још нису урадили су Срби, уједно и они који су на том простору далеко најстрашније прошли. Иако је, наравно, ружно поредити страдања, Боснић наглашава да ради потпуног разумевања ситуације треба подсетити да су други народи страдали у гасним коморама и од митраљеза, док су Хрвати измислили више од 200 начина за мучење и убијање Срба. То је, каже он, просто непојмљиво за људски мозак.„Крене се са Јасеновцем, бројем страдалих, хронологијама и прича се одвуче од суштине, а суштина је да се десио геноцид над српским народом на територији целе НДХ.“ Посебан назив и посебан данЈош један циљ резолуције, према речима Боснића, јесте да Влада у року од шест месеци уради све шта је потребно да се ова чињеница уврсти у школске уџбенике и програме, телевизијске емисије, да се одреде датуми обележавања сећања и да се обележе сва места на којима је вршен геноцид на простору данашње Хрватске и Босне и Херцеговине.Удружење је тражило и одређивање специфичног дана када би се обележавао геноцид, а предложили су 28. април – дан када су страдале прве колективне српске жртве у Гудовцу код Бјеловара. Уз ово се залажу и да геноцид над Србима добије свој посебан назив, попут Холокауста, а њихови предлози су „затирање“ и „покољ“, по систематском државном истребљивању Срба и најчешћој методи убијања.„Не треба ништа више да радимо, већ само да видимо како то раде Јевреји. Такође, требало би изградити и одговарајући меморијални центар, будући да ово што је до сада изграђено није адекватно.“Шта се досад чекалоЈедан од разлога што је удружење Покрет Срба Крајишника баш сада кренуло у остваривање своје замисли јесте све учесталија и безобзирнија ревизија историје, али и недостатак иницијативе код одговорних установа.Можда се некима чини да прикупљање потписа иде споро, али Боснић истиче да су желели да лично ступе у контакт са сваким потписником, да са њим поразговарају и објасне значај њихове идеје. Није, каже, било довољно покренути обичну онлајн петицију, већ су хтели да људима који стављају своје име на папир објасне колико подршка сваког човека значи у борби за истину.„Реакције су и више него задовољавајуће, људи нас зову, траже да дођемо до њих, да им пошаљемо да потпишу, хоће да се укључе у акцију, да допринесу... Они схватају да ово није само „проблем“ Срба Крајишника, већ да је проблем свих Срба и зато нам је драго што је добар одзив народа са обе стране Дрине и из Републике Српске и из Србије, од Ниша, Чачка, Краљева, Крагујевца па надаље“, каже Боснић.Погледајте и:

србија

хрватска

2024

Вести

sr_RS

србија, србија – политика, регион, регион – политика, хрватска, анализе и мишљења