00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
У колачима екстракт ваниле произведен од нафте
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Делићи мозаика: Како је мрежа совјетских агената прекрила Британију

© Sputnik / Алекс Макнотон / Уђи у базу фотографијаПоглед на Вестминстерску палату у Лондону
Поглед на Вестминстерску палату у Лондону - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2024
Пратите нас
Совјетска спољна обавештајна служба је тридесетих година прошлог века обавила мрежом својих агената целу Велику Британију. То је велика заслуга познатог обавештајца Арнолда Дајча, саоштио је историограф Александар Бондаренко.

Арнолд Дајч (1904-1942) био је совјетски илегални обавештајац из предратног периода, покровитељ познате „Кембричке петорке“ британских агената спољне обавештајне службе СССР и то је готово све што се о њему донедавно знало.

У стварности, он је врбовао на десетине агената. На основу недавно обелодањених докумената из архиве Спољнообавештајне службе Русије, Бондаренко је објавио књигу у којој говори о судбини обавештајца и људима које је врбовао да раде за СССР.

Ренесансна личност

Испоставља се да су различити људи радили са Дајчем и да су наши добро „прекрили“ Енглезе својим обавештајним мрежама, каже Бондаренко. Добијали су информације о најсавременијим темама, објашњава историограф, истичући да је постојала и Оксфордска група совјетских агената.
Међутим, како додаје, никада неће бити откривен тачан број совјетских агената.
По речима историчара Константина Залеског, књига о Дајчу и његова биографија је само делић мозаика који помаже да се потпуније створи слика о раду совјетских обавештајаца у Великој Британији и да се покуша замислити колико је људи било укључено у то.
„Нећемо све именовати, али ћемо свима захвалити“, рекао је Залески.
Бондаренко истиче да је врбовање веома посебан, осетљив посао препун ризика од неуспеха, посао који не може да обави сваки обавештајац. Међутим, Дајч је имао разнолика интересовања и дубока знања из различитих области, што га је чинило „ренесансном личношћу“, додаје он.
„Зачуђују размере људи до којих је успео да допре, али и његова личност“, оцењује аутор књиге.

Приступ тајнама британске дипломатије

Дајч је веома ефикасно бирао агенте међу младим британским стручњацима који су касније заузели високе дужности, додаје Бондаренко. Све активности Арнолда Дајча, рођеног у Бечу, у органима државне безбедности СССР-а биле су посвећене обавештајном раду са илегалних позиција. Илегалац је обавештајац који ради у страној држави под маском држављанина те или неке треће земље. Он фактички живи биографију друге особе, живећи по сценарију разрађеном до најситнијих детаља. То се често дешава у веома тешким условима, а неретко је и у животној опасности.
Дајч је од 1933. године боравио у Француској, Белгији, Холандији и Немачкој као помоћник и заменик резидента. У фебруару 1934. послат је на илегалан рад у Лондон, где је, ради прикривања, уписао психологију на Лондонском универзитету. Током свог рада у Енглеској, Дајч је врбовао многе људе да сарађују са СССР. Међу њима су били чланови чувене „Кембриџке петорке”. Они су били на високим позицијама у обавештајним службама и Министарству спољних послова Велике Британије.
Од њих је СССР у предратним и ратним годинама добио највредније информације о великим међународним проблемима.
Дајч је 1934. године заједно са још једним врхунским агентом совјетске илегалне обавештајне службе Дмитријем Бистролетовом врбовао криптографа из Одељења за комуникације британског Министарства спољних послова, због чега је Москва добила приступ тајнама британске дипломатије.
Он се затим вратио у Москву и био приморан да напусти обавештајну службу, али се после тога и вратио након почетка Великог отаџбинског рата. Дајча су 1942. године поново послали да ради у иностранство као илегални агент.
Међутим, нацисти су извели напад на теретни брод „Донбас“ на којем се налазио Дајч и потопили су га. Тако је завршен кратки, али херојски живот Арнолда Дајча.
Шпијунирање - Sputnik Србија, 1920, 06.04.2020
„Кембричка петорка“ — најуспешнија шпијунска мрежа у историји
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала