Превелики ниво нервозе: Шта Американци припремају за дан после избора кад унапред уводе – мрак
© AP Photo / J. Scott ApplewhiteНовинарске екипе, Амрика, избори
© AP Photo / J. Scott Applewhite
Пратите нас
Питање је зна ли Америка шта жели да постигне протеривањем руских новинара који су у САД дошли да извештавају са председничких избора. Ниво нервозе превише је велик, а тренутак превише деликатан. А толеранција према Русији, је нулта, каже у емисији „Од четвртка до четвртка“ директор центра Руског географског друштва у Србији, Мирољуб Милинчић.
Према Милинчићевим речима, малтретирањем руских новинара којима је, тек што су пристигли у САД, одузета виза и онемогућено да извештавају са председничких избора, нанета је штета и човечанству, али и грађанима САД.
„Раније, председнички избори били су празник за грађане САД. По правилу су бирали између два добра. Сада, на њихову, али и нашу жалост, бирају мање зло. Амерички избори, заправо не дају никакву перспективу, ни америчким грађанима, а врло малу перспективу остатку света. Русија је прва жртва, прва на оптуженичкој клупи, без икаквог повода и разлога“, оцењује он.
Протеривање руских новинара – недостатак самопоуздања Американаца
Политика у односу на руске новинаре у САД резултат је несигурности, како ће изгледати Америка после избора, да ли ће резултати избора бити признати. Кроз оптуживање Русије и руских новинара за мешање у америчке изборе, или зато што Украјина нема довољну подршку у свету тражи се алиби за оправдање унутрашњих проблема, додаје Милинчић.
Недостатак самопоуздања резултат је недостатка лидерства. И на северноамеричком, и на европском континенту примећује се мањак лидерства. Више нема лидера таквог капацитета, какви су били Черчил, Де Гол, па и Хелмут Кол или Маргарет Тачер. Данашњи западни свет поприлично је збуњен, додаје Милинчић – оно што је лоше за све нас, више нико не препознаје тачке сарадње, већ се ради само на разликама.
Тако је Запад принудио Русију да покрене Специјалну војну операцију (СВО) у Украјини. Мислећи да ће бити једини добитник од украјинске кризе, Запад се прерачунао и у крајњој линији постаће губитник јер је свет схватио његову игру.
Србима је лако да разумеју ситуацију у Грузији
Коментаришући резултате избора у Грузији и оно што се након изборног дана у тој држави дешавало, Милинчић констатује да на постсовјетском простору Запад делује на неколико начина, пре свега политичким и економским притисцима.
„Али у реалном животу, људи су видели веома мало користи, веома мало доброг од приближавања Западу. Запад је само злоупотребио неке њихове унутрашње проблеме на којима је изградио имиџ потенцијалног спасиоца. Али искрена рука Запада није пружена у смислу помоћи, обнове државног и привредног потенцијала Грузије“, сматра Милинчић.
Посебан интерес Запада је да реагује на просторима православних земаља, да се њихов систем, камен по камен уруши сам од себе, додаје он и подсећа да је Грузија већ била полигон Запада када је кроз обојену револуцију инсталиран Михаил Сакашвили.
Грузија је практично у грађанском рату од када је прогласила независност после распада Совјетског савеза.
„Став Запада је што горе то боље, кроз тињање сукоба, какав је сукоб у Грузији, они себи увек остављају прилику да поново буду страна у сукобу, да ништа није могуће решити док они не добију део колача. Мислим да ништа није случајно. Дошли смо у ситуацију да мањина своје ставове читавом свету представља као мишљење глобалног света“, оцењује Милинчић.
У Србији није тешко разумети ситуацију у Грузији, јер ми имамо нешто слично на Косову и Метохији и у БиХ. Двадесет и пет година налазимо се у предворју ЕУ.
„Иста је ситуација и тамо. Грузијском народу се обећавају разне ствари, али нема искрене жеље да им се помогне, да буду ковачи своје среће, него увек преко наметнутих појединаца и наметнутих идеја. Мислим да се у ситуација у Грузији неће значајније мењати још извесно време“, каже наш саговорник.
Целокупан интервју можете погледати у видеу.