00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Службовао за нацисте и ЦИА: Какву поруку Србима шаље - кућа Џафера Деве

CC0 / Wikipedia/ Unknown author / Џафер Дева
Џафер Дева - Sputnik Србија, 1920, 03.11.2024
Пратите нас
Џафер Дева преминуо је у Калифорнији 1978. године, као пензионер, дочекао је умировљенички статус радећи на Универзитету Станфорд, где је био помоћник директора поштанске службе. То би ваљда требало данас да послужи као аболиција за сва претходна непочинства и разлог за неку нову расправу о његовом лику и делу.
Јер, у САД није могао свако емигрирати након Другог светског рата!? С тим у вези, министар културе привремених институција у Приштини Хајрула Чеку истакао је пре извесног времена да тумачења о одређеним историјским догађајима треба да остану у домену стручне јавности.

Зашто се обновила кућа Џафера Деве

Бејаше то његова реакција на протесте са неколико страна после најаве о обнављању куће Џафера Деве у јужном делу Косовске Митровице. Између осталих, реаговао је и немачки амбасадор, али је већ поменути Чеку његову изјаву квалификовао као „исхитрену“.
Упркос свему, пројекат обнове овог објекта недавно је успешно завршен и то уз подршку шведске организације „Културно наслеђе без граница“. Шта се под овим „без граница“ подразумева тешко је рећи, после овог пројекта свако то може контекстуализовати како жели.
Барем за сада, простор ће послужити за „чување културне баштине и галерију уметности“, али ако се тумачења од стране пробране стручне јавности промене, можда на истом месту за пар година осване и музеј посвећен најистакнутијем албанском колаборационисти из Другог светског рата.

Верна служба за нацисте

О лику и делу Џафера Деве мало се шта има расправљати. Не само да је био и дословно први међу косовско-метохијским Албанцима који је институционализовало своју сарадњу са фашистичким окупаторима, него им је током целог рата верно служио и учествовао у свим њиховим злоделима.
Регрутовао је омладину за Скендербег дивизију, сведочио оснивању Ханџар дивизије, организовао Другу Призренску лигу, хапсио све које треба (Србе, Јевреје, Роме, комунисте без обзира на националну припадност), напослетку стоји и чињеница да је након капитулације Италије, када су Немци преузели контролу над Албанијом, у успостављеној власти (Намесничком већу) обављао функцију министра унутрашњих послова.
Дева је научио немачки језик још у младости, током школовања у Солуну, а према тврдњама појединих историчара сарађивао је са немачком војном обавештајном службом (Абвер) и у годинама пре избијања Другог светског рата. На крају рата побегао је преко Хрватске у Аустрију (занимљиво, ту се задржао све до 1947. године, нико га није препознао, нема података да је притваран или саслушаван), одатле за Дамаск, а са Блиског истока емигрирао је у САД 1956. године.

Ангажман у ЦИА

Наравно, Американци су знали кога примају. Прихватани су сви који су били од помоћи у борби против комунизма, „колекција“ познатих фашиста и њихових сарадника из разних европских држава (а међу њима било је и подоста ратних злочинаца) коју је направио легендарни Ален Далс садржала је више од седамсто имена. Тако је Дева почео да ради за ЦИА која га је сместила на место помоћника директора поштанске службе на Универзитету Станфорд.
Према непотврђеним наводима, Дева је прве контакте са америчким обавештајним структурама имао већ у другој половини 1948. године, која је за власт Енвера Хоџе по много чему била преломна.
То је време Резолуције Информбироа, прекида релација између Београда и Тиране, учвршћивања страховладе. Иако непроверено, ово донекле делује логично. Чешки историчари Павел Храдечни и Ладислав Хладки у одличној монографији „Историја Албаније“ напомињу да је уз помоћ америчке и британске војне службе 1949. године у Паризу формирано „Удружење Слободна Албанија“ (Коmiteti Shqiperia e lirë), на чијем челу се најпре налази Мидхат Фрашери, а затим од њега функцију преузима Хасан Дости. Обојица су били из истог кружока као и Дева. „Представници америчке обавештајне службе, као и њихове британске колеге, тада су интензивно анализирали став, да би Албанија могла представљати прву земљу, у којој би се свргнуо комунистички режим и тиме додатно ослабила позиција Источног блока, која је већ била нарушена одласком Југославије“.

Побуна у Албанији

До 1953. године развијен је план за насилно обарање Енвера Хоџе путем побуне у самој Албанији (данас би то окарактерисали као „обојена револуција“), установљена је мрежа врбовања албанских антикомуниста у егзилу, осмишљени су специјални тренинзи на којима су регрутовани чланови групе обучавани (са циљем њиховог потоњег илегалног пребацивања на територију Албаније).
План пропада зато што је међу координаторима специјалне операције био и чувени совјетски шпијун Ким Филби који је „радећи у координационом центру у Вашингтону, са детаљима целе акције упознао Москву, која је информације проследила Тирани“. Стаљин је буквално спасио Енвера Хоџу.
Како било, Дева се снашао, имао је одређену „употребну вредност“, па је уместо судског процеса и вероватног стрељања, по други пут у животу завршио као сарадник туђе обавештајне службе. Што, иако је са историјског становишта занимљиво због бројних ствари, није препорука да се уздиже у статус „одговорног националног делатника“, чак и када не би постојао први део његове политичке биографије.
Ипак, са реализацијом пројекта у јужном делу Косовске Митровице то се чини, па историчар Ненад Антонијевић правилно примећује да се тако „рехабилитује његова личност и спроводи негативна ревизија Другог светског рата“.
Објашњење зашто се то чини, проналази се у закључку Јадвиге Станишкис, која описује политичке процесе крајем осамдесетих година у Источном блоку. Далсова стратегија и даље је примењивана. У борби против комунизма у његовој терминалној фази најсигурнији ослонац западних структура опет су били локални националисти. Њих је увек релативно лако мобилисати и организовати. Последично, са тим се одигравала и ревизија историје путем контекстуализације догађаја и околности на другачији начин. Отуда и ослањање на украјинске фашисте почетком деведесетих година ХХ века.

Повампирење духа

Углавном, када је нешто могло у случајевима Украјине, Летоније или Естоније, зашто не би могло и међу Албанцима?
„Повампирење духа“ Џафера Деве део је плана о институционалном реконструисању великоалбанских аспирација, које ће се у догледној перспективи реализовати уз подршку „историјских савезника“ и уз образложење да се тако спречава пенетрација руског утицаја на Балкану. Барем су тако замислили инспиратори овог пројекта. Комунистичког блока одавно нема, али Руси су Руси, било комунизма или не. Када је Дева томе могао послужити једанпут, зашто не би могао и други пут?
А то што је службовао немачким фашистма ионако нема везе. Када је Бандера постао „одговоран национални делатник“, зашто то не би могао бити и Дева?
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала