https://sputnikportal.rs/20241106/da-li-je-mikelandjelo-u-cuvenoj-freski-u-sikstinskoj-kapeli-sakrio-detalj-opake-bolesti-foto-1179241295.html
Да ли је Микеланђело у чувеној фрески у Сикстинској капели сакрио детаљ опаке болести? /фото/
Да ли је Микеланђело у чувеној фрески у Сикстинској капели сакрио детаљ опаке болести? /фото/
Sputnik Србија
Научници тврде да је Микеланђело био искусан по питању анатомије људског тела и умећа сликања да би детаљ који је откривен на плафону Сикстинске капеле био... 06.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-06T22:11+0100
2024-11-06T22:11+0100
2024-11-06T22:11+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
култура
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/06/1179242545_0:178:1500:1022_1920x0_80_0_0_0f2e7aee5e27dc880432808198f34e6d.png
Таваница Микеланђелове Сикстинске капеле, осликана почетком 16. века, дуго је освајалапосетиоце својим замршеним приказима „Постанка“. Према недавном истраживању међународног тима историчара уметности, генетичара и медицинских стручњака, изгледа да међу 300 фигура на тој фресци једна жена носи знакове смртоносне болести. Тај приказ жене са узнапредовалим раком дојке је суптилан, али сврховит, сугеришући Микеланђелову намеру да том фигуром дочара смртност, преноси „Сајенс алерт“.Скривени детаљ и његово значењеСтручњаци су анализирали жену, полуголу у сцени библијског потопа, чије груди показују карактеристике рака дојке, укључујући увлачење коже и отеклину близу пазуха.Нагласили су да у сцени нема реалистичних портрета.„То је пре израз идеје засноване на причи из Библије са идеализованим лицима и телима“, написали су аутори студије. То указује на Микеланђелов симболички приступ, а не на приказ заснован на стварном моделу.Микеланђело је провео четири године педантно израђујући таваницу капеле по наруџби папе Јулија II. С великим познавањем анатомије, био је познат по приказивању људског тела до изузетних детаља, дајући тежину идеји да је та искривљена дојка намерно тако приказана.Научници су приметили да, иако та женска фигура на први поглед може изгледати обично, њена плава марама је означава као удату жену, а гест према земљи имплицира скори „повратак у прах“. Аутори студије сматрају да се симболизам рака дојке може ускладити с концептом пролазности живота и има значење казне, повезујући болест и смртност са грехом у контексту библијске пресуде.Историјска поређењаоткривају да је изглед женске фигуре остао углавном непромењен упркос бројним рестаурацијама, укључујући једну значајну у касном 20. веку. То потврђује аргумент да деформације нису грешке или измене настале током рестаурације, већ су саставни део Микеланђеловог дизајна.Ипак, то можда није једини Микеланђелов приказ рака дојке - слична се дисторзија појављује у његовом приказу ноћи као жене на гробу Ђулијана де Медичија, где су онколози такође приметили необичан детаљ 2000. године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, култура
наука и технологија, друштво, култура
Да ли је Микеланђело у чувеној фрески у Сикстинској капели сакрио детаљ опаке болести? /фото/
Научници тврде да је Микеланђело био искусан по питању анатомије људског тела и умећа сликања да би детаљ који је откривен на плафону Сикстинске капеле био једноставна сликарска грешка.О чему се заправо ради?
Таваница Микеланђелове Сикстинске капеле, осликана почетком 16. века, дуго је освајалапосетиоце својим замршеним приказима „Постанка“. Према недавном истраживању међународног тима историчара уметности, генетичара и медицинских стручњака, изгледа да међу 300 фигура на тој фресци једна жена носи знакове смртоносне болести. Тај приказ жене са узнапредовалим раком дојке је суптилан, али сврховит, сугеришући Микеланђелову намеру да том фигуром дочара смртност,
преноси „Сајенс алерт“.
Скривени детаљ и његово значење
Стручњаци су анализирали жену, полуголу у сцени библијског потопа, чије груди показују карактеристике рака дојке, укључујући увлачење коже и отеклину близу пазуха.
„Микеланђело није прибегао живом моделу (или живим моделима, било мушким или женским) када је приказивао причу о „Постанку““, истичу аутори истраживања које је објављено у часопису „The Breast“.
Нагласили су да у сцени нема реалистичних портрета.
„То је пре израз идеје засноване на причи из Библије са идеализованим лицима и телима“, написали су аутори студије. То указује на Микеланђелов симболички приступ, а не на приказ заснован на стварном моделу.
Микеланђело је провео четири године педантно израђујући таваницу капеле по наруџби папе Јулија II. С великим познавањем анатомије, био је познат по приказивању људског тела до изузетних детаља, дајући тежину идеји да је та искривљена дојка намерно тако приказана.
Научници су приметили да, иако та женска фигура на први поглед може изгледати обично, њена плава марама је означава као удату жену, а гест према земљи имплицира скори „повратак у прах“. Аутори студије сматрају да се симболизам рака дојке може ускладити с концептом пролазности живота и има значење казне, повезујући болест и смртност са грехом у контексту библијске пресуде.
Историјска поређењаоткривају да је изглед женске фигуре остао углавном непромењен упркос бројним рестаурацијама, укључујући једну значајну у касном 20. веку. То потврђује аргумент да деформације нису грешке или измене настале током рестаурације, већ су саставни део Микеланђеловог дизајна.
Ипак, то можда није једини Микеланђелов приказ рака дојке - слична се дисторзија појављује у његовом приказу ноћи као жене на гробу Ђулијана де Медичија, где су онколози такође приметили необичан детаљ 2000. године.
