Обрачун са дубоком државом зависи од спремности Трампа да „загризе метак“
© AP Photo / Alex Brandon
Пратите нас
Видевши колико је дубока држава моћна и колико му је загорчавала живот у првом мандату, између сталог и лажним наративом о руском мешању у изборе 2016. године, можемо да се надамо да ће Доналд Трамп сада, поучен таквим искуствима приступити обрачуну са њом, каже за Спутњик др Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
Снага те „перманентне државе“ такође је и у Бајденовом периоду дошла до изражаја кроз чињеницу да се још актуелни председник САД није уопште мешао у свој посао и да су, заправо људи из сенке водили америчку спољну политику, при чему је војно-индустријско-конгресни комплекс био моћнији него икада раније, додаје Трифковић.
Украјина – тест спремности за обрачун са дубоком државом
„Тешко је предвидети какве ће персоналне одлуке Доналд Трамп донети, али можемо очекивати на основу неких досадашњих изјава које је дао, пре свега по питању окончања рата у Украјини, да ће он или његов тим предложити преговоре на бази статуса кво на линијама фронта. Другим речима, на бази прихватања од стране Кијева чињенице да је некакав наратив о победи над Русијом напросто нереалан и да Америка више није спремна да неограничено финансира продужетак рата под тим условима.“
То ће са спољнополитичког становишта бити најважнији тест где ћемо видети колико је Трамп спреман да се обрачуна са дубоком државом, додаје Трифковић.
Наравно, Трамп ће бити изложен огромним нападима, пре свега војно-индустријског комплекса коме је у интересу да се продужи украјински рат, сматра Трифковић.
„Али такође и од својих такозваних европских партнера који су, наравно, веома ради да прихвате континуитет НАТО кишобрана под условом да не морају да плаћају свој део рачуна. Као што Немци никад нису достигли оних чувених два одсто бруто-националног производа одвајања за одбрану, то ће бити још мање спремни да издвоје сада кад су у свеопштем економском опадању.“
У првом мандату блиски сарадници Трампу забијали – нож у леђа
У свом првом мандату Доналд Трамп је направио читав низ грешака у избору својих сарадника што је био одраз његовог неискуства у „вашингтонској мочвари“, подсећа Трифковић.
Премда је био успешан бизнисмен, он није имао никаквог искуства у сналажењу у „лавиринту макијавелистичких игара у Вашингтону“, тако да је, заправо изгубио битку са дубоком државом, додаје Трифковић.
Побједа @realDonaldTrump је и наша побједа. Славље у Палати Републике. pic.twitter.com/ixKxN3sVkJ
— Милорад Додик (@MiloradDodik) November 6, 2024
„Његови порази су почели врло рано, управо зато што су му неки од његових блиских сарадника де факто забијали нож у леђа. Тако су се потпредседник САД (Мајк) Пенс и секретар за спољне послове (Рекс) Тилерсон већ почетком 2017. појављивали у европским форумима да своје домаћине увере како не долази у обзир ни довођење у питање НАТО, нити пак основа америчке спољне политике засноване на глобалној доминацији. Ово је достигло врхунац са именовањем Џона Болтона, архи-неоконзервативца, за саветника за националну безбедност, што се, наравно, завршило врло лоше. На крају је Болтон написао и једну витриолом набијену књигу против Трампа.“
Отворен мандат
Међутим, Трамп овог пута заиста има отворен мандат, а ретко се дешава да Бела кућа истовремено има већину из своје партије у оба дома Конгреса – и у Сенату и у Представничком дому, сматра Трифковић.
Трамп је успео да консолидује Републиканску партију као никад до сада и то више није иста странка од пре осам година где је постојао стари кадар који се заправо врло непријатељски односио према њему, додаје Трифковић.
„Многи од њих су били, попут покојног Џона Мекејна, његови отворени непријатељи, а сада ем има јединствену странку, ем има мандат који је несумњив. Јер је он са 315 електоралних гласова и са освојених свих седам спорних држава, заправо направио тријумф којим је потпуно декласирао Камалу Харис. Међутим, за очекивати је да ће та хидра, та хоботница дубоке државе бити и те како жилава, али са друге стране, требало би да почну одлучне истраге и криминални прогони који морају да се врате на 2016. годину. А први симболични потез за који се ја лично надам да ће предузети јесте да помилује осуђенике од 6. јануара 2021. године.“
Реч је о такозваним побуњеницима јер ту није било ни говора о побуни већ су то биле демонстрације на Капитол хилу које је онда демократска машина употребила као средство тоталитарне контроле, сматра Трифковић.
Спремност Трампа да „загризе метак“
Трамп сада има шансу да демонтира дубоку државу а да ли ће је и у коликој мери искористити првенствено зависи од његове спремности да „загризе метак“, како се то каже на америчком енглеском, истиче Трифковић.
Зависи и од избора доследног саветничког и тима функционера у разним државним институцијама, а ту би пре свега требало да се позабави избором перфектних сарадника и лојалиста у Министарству правде, додаје Трифковић.
После три неуспела атентата на Трампа током предизборне кампање, могућност да се изврши још неки је увек присутна, међутим, по одржавању председничких избора имамо једну врло битну промену, оцењује Трифковић.
„А то је да уколико убију Трампа, уместо њега долази потпредседник Џеј Ди Венс који је, како смо видели, врло артикулисан, интелигентан, способан и при том – млад. Он је тек неких 40 и пар година стар, тако да другим речима, уместо да имају Трампа, они би имали 'Трампа модел два' који би могао да буде, чак можемо рећи и одлучнији и ефикаснији у свом обрачуну са дубоком државом“, закључио је Трифковић.
Погледајте и:
