Паника широм европских престоница: Снажан ударац из срца Америке
© AP Photo / J. Scott Applewhite
Пратите нас
Победа Доналда Трампа на председничким изборима могла би да значи приближавање Америке суверенистичкој Европи Виктора Орбана и Роберта Фица, а судбина водећих ЕУ лидера који су били у вазалном положају према Бајденовој администрацији зависиће од тога да ли ће главу забити у песак, или ће покушати да промене наратив.
Др Александар Митић из Института за међународну политику и привреду сматра да је Трампов повратак у Белу кућу велики ударац за Европску унију и за њене челнике који седе у Бриселу.
Ударац је и за Урсулу фон дер Лајен, за Олафа Шолца, Емануела Макрона и све друге који су у последње четири године блиско сарађивали са Џозефом Бајденом, а који су се у неку руку бојали повратка Доналда Трампа.
Оно што је извесно јесте да је највећи победник међу европским политичарима свакако Виктор Орбан који никада није престао да верује у шансе за повратак Трампа у Белу кућу и који га је у неку руку охрабривао да се поново кандидује. Орбан је недвосмислено стао иза Трампа, а верујем да му је Трамп у великој мери узвратио спомињући га више пута током предизборне кампање, рекао је Митић за Спутњик.
Мађарски премијер Виктор Орбан на прес конференцији након састанка са председником Русије Владимиром Путином, јул 2024.
© Sputnik / Alexey Maishev
/ Ојачали суверенисти
Уз Орбана се истиче и премијер Словачке Роберт Фицо, као и многи политичари који су у опозицији у другим државама. Јасно је, каже наш саговорник, да постоји снажна суверенистичка опција унутар Европске уније која има све изгледа за добру сарадњу са Доналдом Трампом, али колико ће та врста трансатлантске сарадње дати ефекте остаје да се види.
Митић подсећа даје Трамп у претходном мандату од 2016. до 2020. покушао много тога да спроведе у дело, али безуспешно. Разлог томе су, између осталог, биле и разне врсте опструкција, што од стране домаћих служби, што од стране људи у Пентагону, Стејт департменту, па и самих Трампових сарадника, а уз снажну подршку великог дела либерално-демократског естаблишмента у медијима.
То је нешто што овог пута Трамп мора да реши уколико жели да влада у Сједињеним Америчким Државама, али и да оствари конкретнију и квалитетнију политику сарадње са државама Европске уније.
Нужне промене
ЕУ је чак спремала и план за „не дај боже“, односно план даљег деловања у случају Трампове победе, па је мало рећи да многе европске земље нису задовољне исходом америчких избора. Знак питања ставља се на даљу сарадњу између САД и ЕУ, поготово када је реч о рату у Украјини и трговинским односима те две земље.
У Бриселу тренутно влада одређена врста, благо речено, панике иако ово чак и за њих није неочекиван резултат. Митић каже да се у последњих неколико месеци видело да чак ни они нису у потпуности били уверени у покушај Харисове да направи неки преокрет.
Виктор Орбан који је председавајући саветом Европске уније у овој половини 2024. године суочава се са невиђеном опструкцијом од стране већине у ЕУ, од стране бриселске администрације и пре свега Урсуле фон дер Лајен. Е, сада ће та иста Урсула фон дер Лајен морати у великој мери да рачуна на Виктора Орбана и његове блиске везе са Доналдом Трампом како би можда остварила неки интерес.
Застава ЕУ у Бриселу
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Остаје дилема, да ли ће Фон дер Лајенова и Брисел кренути линијом изнуђене сарадње са Орбаном или ће „попут ноја забити главу у песак“ и чекати да се проблеми сами од себе реше.
Митић закључује да је у овом тренутку победа Доналда Трампа на америчким председничким изборима одличан резултат за суверенистичку опцију у Европи, која је у значајном успону у ЕУ.
Погледајте и:
