Потрес у Немачкој дан после избора Трампа – једна „мука“ не иде сама
© AP Photo / Markus Schreiber
Пратите нас
Превремени избори су реткост у немачкој парламентарној пракси и страх од превремених изборе јесте оно што је на неки начин држало на окупу Шолцову „коалицију неспојивих“, каже за Спутњик некадашњи дописник „Политике“ из Немачке Мирослав Стојановић поводом најављеног гласања о поверењу владе Немачке.
Немачки канцелар Олаф Шолц, дан после америчких избора и победе Трампа што је лоша вест за Берлин, разрешио је дужности министра финансија Кристијана Линднера. Канцелар је навео да ће се гласати о поверењу влади средином јануара, што би могло да доведе до нових, превремених избора до марта идуће године.
Шолц је додао да нема основа за базично поверење за било какву сарадњу са Линднером, чланом партије Слободних демократа.
„Линднер није радио за опште добро, већ за добробит његове клијентеле и партије“, истакао је Шолц.
Семафор коалиција као коалиција неспојивих
Немачка владајућа коалиција је од почетка била доста проблематична јер су је по први пут у парламентарној пракси чиниле три парламентарне партије, потпуно различитих и програмских опредељења, додаје Стојановић.
Нека сумња се надносила над тим странкама иако су оне покушавале, а из почетка и успевале, да покажу да се супротности понекад могу и привлачити, а сам Шолц је инсистирао на томе да је реч о коалицији са пуним међустраначким поверењем, подсећа Стојановић.
„Међутим, очигледно је концепцијска разлика била велика. Две странке које се налазе лево од центра, Социјалдемократи и Зелени инсистирају на својим програмима, а то је мало наглашеније учешће државе, у секторима као што је социјална политика, а код Зелених та такозвана зелена агенда. С друге стране, на другом полу ове владајуће 'семафор коалиције' били су либерали чија је политичка филозофија и идеологија дословно супротна. Они искључују државу из свега, јер све би требало препустити грађанима и фирмама. Држава не би требало да се меша и све би требало препустити тржишту и то је та неолиберална концепција која је доста јака у тој странци од почетка.“
Међутим, проблеми у коалицији настали су већ крајем прошле године кад је требало саставити буџет за ову годину и кад се испоставило да је каса празна и да су огромне количине новца отишле на другу страну, пре свега на огромну финансијску помоћ Украјини, додаје Стојановић.
Разлаз – канцеларска реч
Рупа у буџету је остала, а још већа драма је настала кад је требало саставити буџет за следећу годину и ту одлуку је требало донети до половине овог месеца, а у среду је заседао кризни штаб који је требало да донесе коначну одлуку о миру у кући, или о разилажењу, истиче Стојановић.
Шолц који је био доста трпељив и због тога често критикован, сада је искористио канцеларску реч, јер је канцеларова последња, и отпустио је из владе министра финансија, а онда су по страначкој дисциплини и сва четири министра либерала поднели оставке, подсећа Стојановић.
„Сада се цела битка води око тога како да та влада настави рад. Шолц најављује да ће се тек негде око 15. јануара гласати о поверењу или неповерењу влади и да ће се онда отворити питање ванредних парламентарних избора, што је крајње неуобичајена пракса у немачкој парламентарној историји. До сада су се странке плашиле управо тога и држале се заједно иако је драма већ месецима трајала. То је једна велика политичка криза услед једне иначе велике јаке економске кризе, јер је најјача привреда старог континента већ две године у рецесији. Врло је вероватно да ни једно нити друго не може бити искључено јер су варничења управо на томе и настала. Колач се буџетски смањивао, а захтеви повећавали и било их је тешко помирити.“
Међутим, опозициони Демохришћани Фридриха Мерца инсистирају да се пре Нове године гласа о неповерењу влади, јер ако би се чекао 15. јануар, до избора би дошло тек на пролеће, додаје Стојановић.
Неизбежни ванредни избори
Очигледно је да се ванредни избори више не могу избећи а мањинска влада не може функционисати јер тешко да би могла стећи било какву подршку опозиционих партија, сматра Стојановић.
Иако се немачка влада распала истог дана кад је Доналд Трамп победио на америчким председничким изборима, Стојановић сматра да те две ствари нису повезане јер је драма немачке владајуће коалиције већ била у току, све до скупа у среду на којем се очекивало разрешење.
„До тада су се они дављенички држали јер њихова позиција је веома лоша. Свим странкама које чине владајућу коалицију падају акције и никада није била ниједна влада која је толико непопуларна. Тако да су они покушавали колико год могу да се одрже рачунајући да би време можда могло да побољша њихове шансе на парламентарним изборима у септембру следеће године. Да евентуално дође до неког примирја у Украјини или обуставе ратних дејстава да би им се у том смислу релаксирала позиција. Што се утицаја америчких избора тиче, стрепња од Трампа је постојала, међутим владајућа коалиција је покушавала да не буде потпуно затечена као што је била приликом првог Трамповог избора.“
Иако готово да нису имали никакве контакте са републиканцима, све су учинили да ипак успоставе контакте са нешто виђенијим људима из Трампове странке да не би поново „остали на ледини“, додаје Стојановић.
Међутим,, победа Трампа је врло лоша вест за Немачку јер је он био врло критичан према Немцима и у првом мандату, а биће и у другом с тим што је његова позиција сада далеко јача него што је била 2016. године због подршке у Конгресу коју тад није имао, закључио је Стојановић.
Погледајте и:
