https://sputnikportal.rs/20241108/promena-sveta-uz-velike-lomove-sta-je-porucio-putin-sa-valdaja-rusija-olivera-ikodinovic-1179320639.html
Промена света уз велике ломове: Шта је поручио Путин са „Валдаја“
Промена света уз велике ломове: Шта је поручио Путин са „Валдаја“
Sputnik Србија
Обраћајући се на пленарној седници клуба „Валдај“ у Сочију, Владимир Путин је дао веома дубоку анализу ситуације у свету. Тезе које је навео указују на то да... 08.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-08T22:18+0100
2024-11-08T22:18+0100
2024-11-08T22:18+0100
русија
русија
русија – политика
владимир путин
валдај
валдајски клуб
нови светски поредак
брикс
сад
доналд трамп
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/08/1179324176_0:0:3140:1767_1920x0_80_0_0_478c8ac70e65b78c298fa60a517b1f7e.jpg
Али, како је показао самит БРИКС-а у Казању, све више земаља је спремно да брани позиције мултиполарности, подразумевајући равноправну и узајамно корисну сарадњу између држава.Овако руски политичари и експерти коментаришу главне поруке које је руски председник послао са седнице Међународног дискусионог клуба „Валдај“.Председников говор је трајао око сат времена, након чега је уследила трочасовна дискусија. Већина питања била је посвећена политичкој ситуацији у свету, сукобу у Украјини и будућности Русије. Оцене експерата су да је Путинов говор био „говор лидера велике државе“. Осим тога, Путинове честитке Доналду Трампу на избору за председника Америке и изјаве о његовој спремности за преговоре о Украјини руски експерти виде као важан корак ка миру у тој земљи.Руски политиколог Павел Шипилин оцењује да је Путинов говор био толико обиман и садржајан да је тешко издвојити све главне и споредне поруке, јер обухвата целу међународну агенду и све процесе који се дешавају у свету. О неким стварима је говорио и раније, а неке „неке ствари је појачао, обогатио новим, свежијим примерима“.На питање да ли је Путин честитајући Трампу победу на изборима послао Вашнгтону одређен сигнал, Шипилин каже:„Заправо, сигнала је и раније било много и они су у разним облицима послати Сједињеним Државама, не само од Путина, већ и од Лаврова, Небензје и других. Наша позиција је, чини ми се, сасвим јасна свету или онима који су за то заинтересовани. Дакле, није било неког скривеног сигнала. Путин је рекао да је спреман да размотри са Трампом могућа решења за Украјину, али то није био сигнал, него је изричито поновљено оно смо ми и раније говорили – ако буду постојали неки разумни предлози, ми ћемо их размотрити“.„Златна милијарда“ против остатка светаТешко је рећи да ли у овом тренутку може доћи до постизања некаквих договора између Москве и Вашингтона, каже Шипилин.У Трамповом првом мандату, објашњава експерт, било је приметно да између његових жеља и могућности стоје Конгрес и „дубока држава“.„Путин одлично разуме колико су сваком америчком председнику, па и Трампу везане руке. То разумевање је поново било исказано, што је добро. Али могу вам рећи да је Доналд Трамп, у периоду од 2016. до 2020., сваке године говорио на Генералној скупштини УН, а из тих говора је јасан његов став о савременом светском поретку. Он је исто толико позитиван колико, рецимо, и став Владимира Путина. Своју позицију је изнео отприлике истим речима - он је рекао да је суверенитет веома важан за све земље. Рекао је да воли Америку, али да у свакој земљи сваки човек воли своју земљу. Рекао је да ће се противити глобализацији, да ће се одупрети глобализму. И што је најважнији квалитет – то је патриотизам. Ово су генерално Путинове речи. Односно, ми отприлике разумемо Трампову позицију. Трампов став о светским догађајима веома је близак Путиновом. То се јасно види у његовим говорима, али друго питање је шта он као председник САД може од овога да спроведе, или у ком облику, у ком року. Апсолутно је јасно да он као председник, коме су руке везане од стране Конгреса и неких других унутрашњих сила, није у стању да усмерава Америку на овом путу глобализације и уздржи Америку у својим границама, како се не би мешала у послове других земаља“, каже Шипилин.Остаје нада да ће Трамп покушати да оствари барем део онога о чему је говорио, али питање је у којој мери ће моћи да оствари сопствене снове, додаје Шипилин.Он оцењује да Русији данас припада главна улога у формирању новог светског поретка, али, како додаје, то не значи да за пет година ту улогу неће преузети Кина, која је данас генерално уздржанија и предвидива.Генерално, Кина је врло прагматична, Русија је „више идеолошка“, у најбољем смислу те речи, оцењује експерт, истичући истовремено да се западној идеологији треба супротставити и да треба створити свет без хегемоније.„Ни у ком случају Американцима не треба дозволити да користе долар као оружје. Има много таквих компоненти, а главно је оно идеолошко. Није случајно Путин говорио да су на отварању Олимпијаде у Паризу пљунули људима у лице – милионима људи (хришћана). Односно, ЛГБТ агенда поделила је свет на Запад и све остале - и то није само БРИКС, који обухвата половину становништва, то је много више. То је, у ствари, подела на једну милијарду тзв. ‘златну милијарду’, и седам милијарди других. Сви остали не прихватају такву идеологизацију ЛГБТ. Данас демократија представља владавину мањине, иако је класична верзија - владавина већине. Чини ми се да је Путин на овај начин изразио свој став према тим новим процесима“, каже Шипилин.Главни глобални изазов је америчка хегемонијаРуски председник је истакао да се пред нашим очима формира потпуно нови светски поредак и долази ера револуционарних промена. Наредних двадесет година могло би да буде теже него претходних 20, нагласио је он.На питање које кључне глобалне изазове види и како Русија намерава да одговори на њих, Шипилин каже да је пад америчке хегемоније главни изазов.Међутим, оно што је помало охрабрујуће јесте то што Американци не признају да су заправо они одговорни за уништавање „Северних токова“, јер то би значило „casus belli“ тј. повод за рат, додаје Шипилин.„То би, условно речено, приморало Русију да објави рат Американцима, а Американци то заиста не желе. Они баш и не желе да ратују, јер мисле да могу одржати своју хегемонију без много америчког крвопролића, али Европљани им нису важни. Ипак, они више нису сигурни у своју нерањивост. У последњих пет-шест година десиле су се промене у америчкој свести. Главни глобални изазов је америчка хегемонија и то је оно што је очигледно, али оно што је по мени још важније јесте то што Американци сада преиспитују своје место у свету и своје могућности“, закључиo је експерт.Председник Русије сваке године присуствује састанцима клуба „Валдај“ од његовог оснивања 2004. године. Обично држи говор о међународној политици, а затим одговара на питања стручњака.Тема овогодишњег скупа је била „Трајан мир – на основу чега? Општа безбедност и једнаке могућности за развој у 21. веку“.
https://sputnikportal.rs/20241108/ja-sam-rus--ne-plasim-se-nicega-1179294835.html
сад
кина
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, владимир путин, валдај, валдајски клуб, нови светски поредак, брикс, сад, доналд трамп, кина, украјина, хегемонија
русија, русија – политика, владимир путин, валдај, валдајски клуб, нови светски поредак, брикс, сад, доналд трамп, кина, украјина, хегемонија
Промена света уз велике ломове: Шта је поручио Путин са „Валдаја“
Обраћајући се на пленарној седници клуба „Валдај“ у Сочију, Владимир Путин је дао веома дубоку анализу ситуације у свету. Тезе које је навео указују на то да улазимо у активнију фазу промена светске архитектуре повезане са формирањем мултиполарног света. Овај процес ће бити изузетно болан – стари униполарни свет ће нестати уз велике ломове.
Али, како је показао самит БРИКС-а у Казању, све више земаља је спремно да брани позиције мултиполарности, подразумевајући равноправну и узајамно корисну сарадњу између држава.
Овако руски политичари и експерти коментаришу
главне поруке које је руски председник послао са седнице Међународног дискусионог клуба
„Валдај“.
Председников говор је трајао око сат времена, након чега је уследила трочасовна дискусија. Већина питања била је посвећена политичкој ситуацији у свету, сукобу у Украјини и будућности Русије. Оцене експерата су да је Путинов говор био „говор лидера велике државе“. Осим тога, Путинове честитке Доналду Трампу на избору за председника Америке и изјаве о његовој спремности за преговоре о Украјини руски експерти виде као важан корак ка миру у тој земљи.
Руски политиколог Павел Шипилин оцењује да је Путинов говор био толико обиман и садржајан да је тешко издвојити све главне и споредне поруке, јер обухвата целу међународну агенду и све процесе који се дешавају у свету. О неким стварима је говорио и раније, а неке „неке ствари је појачао, обогатио новим, свежијим примерима“.
„Ја бих издвојио једну тезу, којом ме је, не бих рекао, изненадио, али бих рекао да ме изненадила Путинова отвореност - наиме, Путин је више пута, у одговорима на питања, недвосмислено и без компромиса нагласио посебне односе са Кином и његово такође посебно пријатељство са Си Ђинпингом. Такву недвосмислену, директну подршку од њега до сада нисам чуо... Пошто су му питања упућивали чак и политиколози из непријатељских земаља исказана је апсолутно недвосмислена подршка – никакви покушаји забијања клинова неће створити раздор између Русије и Кине. Та Путинова сигурност, та чврста демонстрација нашег пријатељства са Кином - то раније нисам чуо“, истиче Шипилин.
На питање да ли је Путин честитајући Трампу победу на изборима послао Вашнгтону одређен сигнал, Шипилин каже:
„Заправо, сигнала је и раније било много и они су у разним облицима послати Сједињеним Државама, не само од Путина, већ и од Лаврова, Небензје и других. Наша позиција је, чини ми се, сасвим јасна свету или онима који су за то заинтересовани. Дакле, није било неког скривеног сигнала. Путин је рекао да је спреман да размотри са Трампом могућа решења за Украјину, али то није био сигнал, него је изричито поновљено оно смо ми и раније говорили – ако буду постојали неки разумни предлози, ми ћемо их размотрити“.
„Златна милијарда“ против остатка света
Тешко је рећи да ли у овом тренутку може доћи до
постизања некаквих договора између Москве и Вашингтона, каже Шипилин.
У Трамповом првом мандату, објашњава експерт, било је приметно да између његових жеља и могућности стоје Конгрес и „дубока држава“.
„Путин одлично разуме колико су сваком америчком председнику, па и Трампу везане руке. То разумевање је поново било исказано, што је добро. Али могу вам рећи да је Доналд Трамп, у периоду од 2016. до 2020., сваке године говорио на Генералној скупштини УН, а из тих говора је јасан његов став о савременом светском поретку. Он је исто толико позитиван колико, рецимо, и став Владимира Путина. Своју позицију је изнео отприлике истим речима - он је рекао да је суверенитет веома важан за све земље. Рекао је да воли Америку, али да у свакој земљи сваки човек воли своју земљу. Рекао је да ће се противити глобализацији, да ће се одупрети глобализму. И што је најважнији квалитет – то је патриотизам. Ово су генерално Путинове речи. Односно, ми отприлике разумемо Трампову позицију. Трампов став о светским догађајима веома је близак Путиновом. То се јасно види у његовим говорима, али друго питање је шта он као председник САД може од овога да спроведе, или у ком облику, у ком року. Апсолутно је јасно да он као председник, коме су руке везане од стране Конгреса и неких других унутрашњих сила, није у стању да усмерава Америку на овом путу глобализације и уздржи Америку у својим границама, како се не би мешала у послове других земаља“, каже Шипилин.
Остаје нада да ће Трамп покушати да оствари барем део онога о чему је говорио, али питање је у којој мери ће моћи да оствари сопствене снове, додаје Шипилин.
Он оцењује да Русији данас припада главна улога у формирању новог светског поретка, али, како додаје, то не значи да за пет година ту улогу неће преузети Кина, која је данас генерално уздржанија и предвидива.
Генерално, Кина је врло прагматична, Русија је „више идеолошка“, у најбољем смислу те речи, оцењује експерт, истичући истовремено да се западној идеологији треба супротставити и да треба створити свет без хегемоније.
„Ни у ком случају Американцима не треба дозволити да користе долар као оружје. Има много таквих компоненти, а главно је оно идеолошко. Није случајно Путин говорио да су на отварању Олимпијаде у Паризу пљунули људима у лице – милионима људи (хришћана). Односно, ЛГБТ агенда поделила је свет на Запад и све остале - и то није само БРИКС, који обухвата половину становништва, то је много више. То је, у ствари, подела на једну милијарду тзв. ‘златну милијарду’, и седам милијарди других. Сви остали не прихватају такву идеологизацију ЛГБТ. Данас демократија представља владавину мањине, иако је класична верзија - владавина већине. Чини ми се да је Путин на овај начин изразио свој став према тим новим процесима“, каже Шипилин.
Главни глобални изазов је америчка хегемонија
Руски председник је истакао да се пред нашим очима формира потпуно
нови светски поредак и
долази ера револуционарних промена. Наредних двадесет година могло би да буде теже него претходних 20, нагласио је он.
На питање које кључне глобалне изазове види и како Русија намерава да одговори на њих, Шипилин каже да је пад америчке хегемоније главни изазов.
„Чињеница је да су сви ови идеолошки и економски изазови, који су се у последње време толико заоштрили, показали свету да ће се Американци веома жестоко борити за своју доминацију. Они су, условно речено, спремни да дигну у ваздух не само ‘Северне токове’, него, ако затреба, и неке друге гасоводе, оптичке каблове или сателите. Могу да изврше било какав терористички напад ако осете да је њихова глобална доминација угрожена. И све смо већ видели колико су Американци одлучни“, подсећа Шипилин.
Међутим, оно што је помало охрабрујуће јесте то што Американци не признају да су заправо они одговорни за уништавање „Северних токова“, јер то би значило „casus belli“ тј. повод за рат, додаје Шипилин.
„То би, условно речено, приморало Русију да објави рат Американцима, а Американци то заиста не желе. Они баш и не желе да ратују, јер мисле да могу одржати своју хегемонију без много америчког крвопролића, али Европљани им нису важни. Ипак, они више нису сигурни у своју нерањивост. У последњих пет-шест година десиле су се промене у америчкој свести. Главни глобални изазов је америчка хегемонија и то је оно што је очигледно, али оно што је по мени још важније јесте то што Американци сада преиспитују своје место у свету и своје могућности“, закључиo је експерт.
Председник Русије сваке године присуствује састанцима клуба „Валдај“ од његовог оснивања 2004. године. Обично држи говор о међународној политици, а затим одговара на питања стручњака.
Тема овогодишњег скупа је била „Трајан мир – на основу чега? Општа безбедност и једнаке могућности за развој у 21. веку“.
