https://sputnikportal.rs/20241110/ruski-pisac-u-danasnjoj-evropi-cim-se-pobunis-lupe-te-po-njusci-1179188366.html
Руски писац: У данашњој Европи чим се побуниш, лупе те по њушци
Руски писац: У данашњој Европи чим се побуниш, лупе те по њушци
Sputnik Србија
У данашњем европском друштву чим почнеш да се буниш, лупе те по њушци. Европско друштво је постало виртуелно, али и веома сурово. Ако му се човек не прилагоди... 10.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-10T19:01+0100
2024-11-10T19:01+0100
2024-11-10T19:01+0100
култура
култура
интервју
руска књижевност
фјодор михајлович достојевски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/05/1179188132_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_052c684e26140b2c8d8d7c24b84eb87d.jpg
Аутор који је и главни уредник најстаријег руског часописа „Литературнаја газета“ у Београду је боравио током Сајма књига у Београду, као гост руског националног штанда.Том приликом је представио свој нови роман „Слободоумници“, који је у Русији изазвао велику пажњу, али и опречне оцене, од тога да је писац у њему изразио превише симпатија према протесном расположењу у друштву, до тога да је увредио либерални покрет.Револуционари од Достојевског до данасИако је сиже заснован на крими заплету, реч је о психолошком роману који је изграђен на пишчевој потреби да истражи шта у данашњем свету значи слободоумље и на које начине појединци могу да га схвате и (зло)употребе.„Ово је роман с крими заплетом у истој мери у којој је то и 'Злочин и казна' Фјодора Достојевског. У њему, наравно, постоји интрига, постоји убиство које даје напетост сижеу, али то није класична детективска истрага, то је роман који се бави људском психологијом. Несумњиво, постоји и веза са 'Злим дусима', а њу одређује неколико ствари. Пре свега, у центру овог романа, као и у 'Злим дусима', постоји кружок младих револуционара који жели промене у земљи. Наравно, они не подсећају на револуционаре Достојевског. Ти млади људи у мом роману су много наивнији, они су у некој детињастој фази развоја револуционарног духа. Они нису некаква група завереника, али покушавају то да постану током самог развоја догађаја“, објашњава Замшев.Књига се, према речима Замшева, не бави само слободоумљем, него пре свега разним социјалним групама, љубављу и, најзад, самим животом. Ту су и професори, и трговци, и спортисти, и проститутке, и чиновници, и сви су они заједно на улици.Реч је о групи младих идеалиста који желе да промене друштво у којем живе, али нехотице бивају увучени у криминалну формацију, не схватајући да она преко њих остварује своје личне интересе, уместо циљева које званично прокламује.Писац је, међутим, желео пре свега да прикаже људе, свесно избегавши да износи сопствену оцену политичких ставова својих јунака.„То је роман о људима који су се задесили у таквој ситуацији. Један од главних ликова је, заправо, 46-годишњи библиотекар који је 'нежни пријатељ' једне од младих револуционарки. И цела прича је представљена из његовог угла. Други важан јунак романа је пуковник полиције који истражује убиство једне од девојака која је била у том револуционарном кругу. Уз та два централна заплета постоје и сви остали, који су повезани с Петербургом, Москвом, са Самаром“, наводи Замшев.Аутор у роману повезује два временска периода – савремени, односно 2019. годину, и време пре 40 година, односно осамдесете године прошлог века.„То је приступ који писци често користе у романима – појављује се тајна из прошлости. Прича је везана за живот главног јунака, а то је погибија његовог старијег брата. Он успут истражује ту причу, која се отвара кроз разне ликове, а тесно је повезана с новијим догађајима. Те тајне не могу да се забораве и наводе људе да ипак разазнају ту прошлост“, каже Замшев.Упоређујући бунт код младих људи данашњице и оних из своје или неких ранијих генерација, укључујући и бунтовни дух из времена Фјодора Достојевског, Замшев истиче да је за сваки млади нараштај, без обзира на то ком времену и поднебљу припада карактеристична жеља за променама.„Омладини је увек својствен бунт. Њима се чини да имају још много тога пред собом. Млади људи увек желе да промене живот. Када човек већ напуни педесет, разуме да, чак и ако нешто промени, не може у томе да ужива. Омладини је иначе својствено да им увек нешто није по вољи“, оцењује писац.Он сматра да се бунт код младих формира из два основна разлога, односно да се млади људи у том смислу могу поделити на две категорије.„Прву чини веома несрећна омладина, која потиче из сиромашних породица које немају никаквих могућности и не виде у друштву никакве прилике за социјални успон. Другу категорију чине млади људи који су, напротив, веома успешни и имају све што им треба. То су деца елите. Они такође нешто желе да промене, али због просте чињенице да више ни сами не знају шта би хтели“, сматра Замшев.Писац каже да је у роману желео да представи управо разне категорије људи, пре свега младих, који су се нашли у одређеним околностима, да их покаже објективно, те да је услед тога наишао на врло опречне реакције на роман: такозвани конзервативци су у његовим описима опозиционара препознали иронију и оценили да је реч о успешном исмевању квазиреволуционарних кружока, док такозвани либерали са симпатијама гледају на ликове из његовог романа.Данашње европско друштво тоталитарније од совјетскогГоворећи о широј слици савременог друштва и потреби младих за променама, Замшев је оценио да су земље попут Русије или Србије данас много хуманије од западних држава.„Према мом мишљењу, данашње европско друштво тоталитарније чак и од некадашњег совјетског друштва. Тамо су макар постојала нека правила игре“, сматра Замшев.На опаску да се већина припадника европског друштва не би сложила с том оценом, писац одговара:„Они тако мисле, али тамо, заправо, само ударају једни на друге. За свако нарушавање правила зову полицију. Довољно је да човек баци ђубре тамо где не треба, одмах се то фотографише и пријављује. Ја тамо не бих могао да живим, искрен да будем“.Коментаришући савремени однос према читању, према књижевности и књигама, Замшев истиче да литература пружа могућност човеку да посматра живот изван сопствених граница и оквира.„Читање није знак некакве социјалне припадности. Свет можемо да упознајемо очима, на основу онога што видимо око себе. Уз помоћ читања добијамо могућност да упознамо свет у којем никада нећемо бити, никада нисмо били, да упознамо епохе у којима нисмо живели. Чему живот ако се ограничаваш само на сопствене очи? У том случају се ни на који начин не разликујемо од животиња“, сматра Замшев.
https://sputnikportal.rs/20221027/ruska-kultura-se-moze-ukinuti-u-knjizarama-ali-ne-u-ljudskim-dusama-1145214712.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, интервју, руска књижевност, фјодор михајлович достојевски
култура, интервју, руска књижевност, фјодор михајлович достојевски
Руски писац: У данашњој Европи чим се побуниш, лупе те по њушци
У данашњем европском друштву чим почнеш да се буниш, лупе те по њушци. Европско друштво је постало виртуелно, али и веома сурово. Ако му се човек не прилагоди, једноставно не може да преживи, каже у разговору за Спутњик руски писац и песник Максим Замшев.
Аутор који је и главни уредник најстаријег руског часописа „Литературнаја газета“ у Београду је боравио током Сајма књига у Београду, као гост руског националног штанда.
Том приликом је представио свој нови роман „Слободоумници“, који је у Русији изазвао велику пажњу, али и опречне оцене, од тога да је писац у њему изразио превише симпатија према протесном расположењу у друштву, до тога да је увредио либерални покрет.
Револуционари од Достојевског до данас
Иако је сиже заснован на крими заплету, реч је о психолошком роману који је изграђен на пишчевој потреби да истражи шта у данашњем свету значи слободоумље и на које начине појединци могу да га схвате и (зло)употребе.
„Ово је роман с крими заплетом у истој мери у којој је то и 'Злочин и казна' Фјодора Достојевског. У њему, наравно, постоји интрига, постоји убиство које даје напетост сижеу, али то није класична детективска истрага, то је роман који се бави људском психологијом. Несумњиво, постоји и веза са 'Злим дусима', а њу одређује неколико ствари. Пре свега, у центру овог романа, као и у 'Злим дусима', постоји кружок младих револуционара који жели промене у земљи. Наравно, они не подсећају на револуционаре Достојевског. Ти млади људи у мом роману су много наивнији, они су у некој детињастој фази развоја револуционарног духа. Они нису некаква група завереника, али покушавају то да постану током самог развоја догађаја“, објашњава Замшев.
Књига се, према речима Замшева, не бави само слободоумљем, него пре свега разним социјалним групама, љубављу и, најзад, самим животом. Ту су и професори, и трговци, и спортисти, и проститутке, и чиновници, и сви су они заједно на улици.
Реч је о групи младих идеалиста који желе да промене друштво у којем живе, али нехотице бивају увучени у криминалну формацију, не схватајући да она преко њих остварује своје личне интересе, уместо циљева које званично прокламује.
Писац је, међутим, желео пре свега да прикаже људе, свесно избегавши да износи сопствену оцену политичких ставова својих јунака.
„То је роман о људима који су се задесили у таквој ситуацији. Један од главних ликова је, заправо, 46-годишњи библиотекар који је 'нежни пријатељ' једне од младих револуционарки. И цела прича је представљена из његовог угла. Други важан јунак романа је пуковник полиције који истражује убиство једне од девојака која је била у том револуционарном кругу. Уз та два централна заплета постоје и сви остали, који су повезани с Петербургом, Москвом, са Самаром“, наводи Замшев.
Аутор у роману повезује два временска периода – савремени, односно 2019. годину, и време пре 40 година, односно осамдесете године прошлог века.
„То је приступ који писци често користе у романима – појављује се тајна из прошлости. Прича је везана за живот главног јунака, а то је погибија његовог старијег брата. Он успут истражује ту причу, која се отвара кроз разне ликове, а тесно је повезана с новијим догађајима. Те тајне не могу да се забораве и наводе људе да ипак разазнају ту прошлост“, каже Замшев.
Упоређујући бунт код младих људи данашњице и оних из своје или неких ранијих генерација, укључујући и бунтовни дух из времена Фјодора Достојевског, Замшев истиче да је за сваки млади нараштај, без обзира на то ком времену и поднебљу припада карактеристична жеља за променама.
„Омладини је увек својствен бунт. Њима се чини да имају још много тога пред собом. Млади људи увек желе да промене живот. Када човек већ напуни педесет, разуме да, чак и ако нешто промени, не може у томе да ужива. Омладини је иначе својствено да им увек нешто није по вољи“, оцењује писац.
Он сматра да се бунт код младих формира из два основна разлога, односно да се млади људи у том смислу могу поделити на две категорије.
„Прву чини веома несрећна омладина, која потиче из сиромашних породица које немају никаквих могућности и не виде у друштву никакве прилике за социјални успон. Другу категорију чине млади људи који су, напротив, веома успешни и имају све што им треба. То су деца елите. Они такође нешто желе да промене, али због просте чињенице да више ни сами не знају шта би хтели“, сматра Замшев.
Писац каже да је у роману желео да представи управо разне категорије људи, пре свега младих, који су се нашли у одређеним околностима, да их покаже објективно, те да је услед тога наишао на врло опречне реакције на роман: такозвани конзервативци су у његовим описима опозиционара препознали иронију и оценили да је реч о успешном исмевању квазиреволуционарних кружока, док такозвани либерали са симпатијама гледају на ликове из његовог романа.
Данашње европско друштво тоталитарније од совјетског
Говорећи о широј слици савременог друштва и потреби младих за променама, Замшев је оценио да су земље попут Русије или Србије данас много хуманије од западних држава.
„Према мом мишљењу, данашње европско друштво тоталитарније чак и од некадашњег совјетског друштва. Тамо су макар постојала нека правила игре“, сматра Замшев.
На опаску да се већина припадника европског друштва не би сложила с том оценом, писац одговара:
„Они тако мисле, али тамо, заправо, само ударају једни на друге. За свако нарушавање правила зову полицију. Довољно је да човек баци ђубре тамо где не треба, одмах се то фотографише и пријављује. Ја тамо не бих могао да живим, искрен да будем“.
Коментаришући савремени однос према читању, према књижевности и књигама, Замшев истиче да литература пружа могућност човеку да посматра живот изван сопствених граница и оквира.
„Читање није знак некакве социјалне припадности. Свет можемо да упознајемо очима, на основу онога што видимо око себе. Уз помоћ читања добијамо могућност да упознамо свет у којем никада нећемо бити, никада нисмо били, да упознамо епохе у којима нисмо живели. Чему живот ако се ограничаваш само на сопствене очи? У том случају се ни на који начин не разликујемо од животиња“, сматра Замшев.
