https://sputnikportal.rs/20241111/biljke-pod-stresom-emituju-zvucne-frekvencije--video-1179360200.html
Биљке под стресом емитују звучне фреквенције /видео/
Биљке под стресом емитују звучне фреквенције /видео/
Sputnik Србија
Биљке под стресом нису пасивне као многи мисле. Познато је да оне под стресом испуштају неке прилично јаке мирисе или мењају боју или облик. Сада је потврђено... 11.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-11T21:35+0100
2024-11-11T21:35+0100
2024-11-11T21:35+0100
наука и технологија
наука
наука и технологија
биљке
стрес
реакција
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/03/09/1152167659_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_6205acc3be9db2e61e16f1358b09e00a.jpg
Ово би, према студији из 2023, могао бити један од начина на које биљке саопштавају своју муку околном свету.Упозорење за друге биљкеБиљке су у интеракцији са инсектима и другим животињама све време и многи од тих организама користе звук за комуникацију, тако да не би било баш најбоље за биљке да уопште не користе звук.Биљке под стресом нису пасивне као што бисте могли мислити. Пролазе кроз неке прилично драматичне промене, а једна од најприметнијих је (барем за људе) испуштање неких прилично јаких мириса. Такође могу да промене боју или облик.Ове промене могу упозорити на опасност друге биљке у близини, које реагују тако што појачају сопствену одбрану, или привући животиње које ће уклонити штеточине.Међутим, да ли биљке емитују друге врсте сигнала – попут звукова – није у потпуности истражено. Пре неколико година, научници са Универзитета у Тел Авиву открили су да биљке могу детектовати звук. Логично питање је било да ли га могу и произвести.Да би дошли до одговора, снимили су парадајз и дуван у једном броју ситуација. Прво су снимили биљке кад нису биле под стресом, ради утврђивања основе за поређење. Затим су снимили биљке које су биле дехидриране и којима су стабла исечена. Снимања су обављена прво у звучно изолованој комори, а онда у нормалним условима стаклене баште.Затим је алгоритам машинског учења научен да разликује звукове које производе биљке без стреса, посечене биљке и дехидриране биљке.Звуци које биљке емитују су попут пуцкетања или шкљоцања превише високе фреквенције да би их људи могли чути, а могу се детектовати у полупречнику од око једног метра. Биљке које нису под стресом не производе много звука, само тихо обављају свој посао.С друге стране, биљке изложене стресу много су бучније – емитују у просеку до 40 кликова на сат, зависно од врсте. Биљке лишене воде су посебне. Почињу да емитују звуке знатно пре видљивих знакова дехидрације, све интензивније док постају жедније, што почне да опада кад вену и умиру.Алгоритам је успео да разликује те звукове, као и врсте биљака – не само парадајз и дуван. Тестиране су разне биљке и производња звука је изгледа прилично уобичајена активност код њих.Ко слуша биљке?Међутим, и даље има неколико непознаница. На пример, није јасно како се ти звукови производе. Раније истраживање је показало да дехидриране биљке доживљавају кавитацију, процес формирања ваздушних балончића у стаблу, њиховог ширења и пуцања. Код биљака се можда дешава нешто слично пуцкетању зглобова код људи.Не знамо да ли друга стресна стања могу да изазову звучне реакције. Патогени, ултраљубичасто зрачење, екстремне температуре и други штетни утицаји могли би такође изазвати пуцкетање биљака.Није јасно ни да ли производња звука представља адаптивни развој код биљака или је то нешто што се просто дешава. Истраживачи су ипак показали да алгоритам може научити да идентификује и разликује звукове биљака. Сасвим је могуће да су други организми могли учинити исто.Осим тога, ти организми су могли научити да реагују на звукове биљака на разне начине. На пример, мољац који намерава да положи јаја на неку биљку или животиња која намерава да поједе биљку могли би искористити звукове као смернице за одлучивање.Што се људи тиче, импликације су прилично јасне. Можемо детектовати позиве жедних биљака и залити их пре него што дође до проблема. Међутим, да ли друге биљке осећају и реагују није познато. Ранија истраживања су показала да биљке могу повећати толеранцију на сушу као одговор на звук, тако да је то сасвим могуће. Ово је моменат који указује на следећу фазу истраживања.„Сад кад знамо да биљке емитују звукове, следеће питање је ко слуша“, кажу истраживачи. „Тренутно испитујемо реакције других организама, и животиња и биљака, на те звукове, и такође истражујемо нашу способност да идентификујемо и протумачимо звукове у потпуно природним срединама“, преноси Сајенс алерт.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука, наука и технологија, биљке, стрес, реакција, друштво
наука, наука и технологија, биљке, стрес, реакција, друштво
Биљке под стресом емитују звучне фреквенције /видео/
Биљке под стресом нису пасивне као многи мисле. Познато је да оне под стресом испуштају неке прилично јаке мирисе или мењају боју или облик. Сада је потврђено да су звуци које биљке емитују попут пуцкетања или шкљоцања превише високе фреквенције да би их људи могли чути, а могу се детектовати у полупречнику од око једног метра.
Ово би, према студији из 2023, могао бити један од начина на које биљке саопштавају своју муку околном свету.
Чак и на некој тихој пољани, заправо постоје звуци које не чујемо, и они преносе информације. Постоје животиње које могу да чују те звуке, тако да је могуће да се дешава много акустичне интеракције.
Биљке су у интеракцији са инсектима и другим животињама све време и многи од тих организама користе звук за комуникацију, тако да не би било баш најбоље за биљке да уопште не користе звук.
Биљке под стресом нису пасивне као што бисте могли мислити. Пролазе кроз неке прилично драматичне промене, а једна од најприметнијих је (барем за људе) испуштање неких прилично јаких мириса. Такође могу да промене боју или облик.
Ове промене могу упозорити на опасност друге биљке у близини, које реагују тако што појачају сопствену одбрану, или привући животиње које ће уклонити штеточине.
Међутим, да ли биљке емитују друге врсте сигнала – попут звукова – није у потпуности истражено. Пре неколико година, научници са Универзитета у Тел Авиву открили су да биљке могу детектовати звук. Логично питање је било да ли га могу и произвести.
Да би дошли до одговора, снимили су парадајз и дуван у једном броју ситуација. Прво су снимили биљке кад нису биле под стресом, ради утврђивања основе за поређење. Затим су снимили биљке које су биле дехидриране и којима су стабла исечена. Снимања су обављена прво у звучно изолованој комори, а онда у нормалним условима стаклене баште.
Затим је алгоритам машинског учења научен да разликује звукове које производе биљке без стреса, посечене биљке и дехидриране биљке.
Звуци које биљке емитују су попут пуцкетања или шкљоцања превише високе фреквенције да би их људи могли чути, а могу се детектовати у полупречнику од око једног метра. Биљке које нису под стресом не производе много звука, само тихо обављају свој посао.
С друге стране, биљке изложене стресу много су бучније – емитују у просеку до 40 кликова на сат, зависно од врсте. Биљке лишене воде су посебне. Почињу да емитују звуке знатно пре видљивих знакова дехидрације, све интензивније док постају жедније, што почне да опада кад вену и умиру.
Алгоритам је успео да разликује те звукове, као и врсте биљака – не само парадајз и дуван. Тестиране су разне биљке и производња звука је изгледа прилично уобичајена активност код њих.
Међутим, и даље има неколико непознаница. На пример, није јасно како се ти звукови производе. Раније истраживање је показало да дехидриране биљке доживљавају кавитацију, процес формирања ваздушних балончића у стаблу, њиховог ширења и пуцања. Код биљака се можда дешава нешто слично пуцкетању зглобова код људи.
Не знамо да ли друга стресна стања могу да изазову звучне реакције. Патогени, ултраљубичасто зрачење, екстремне температуре и други штетни утицаји могли би такође изазвати пуцкетање биљака.
Није јасно ни да ли производња звука представља адаптивни развој код биљака или је то нешто што се просто дешава. Истраживачи су ипак показали да алгоритам може научити да идентификује и разликује звукове биљака. Сасвим је могуће да су други организми могли учинити исто.
Осим тога, ти организми су могли научити да реагују на звукове биљака на разне начине. На пример, мољац који намерава да положи јаја на неку биљку или животиња која намерава да поједе биљку могли би искористити звукове као смернице за одлучивање.
Што се људи тиче, импликације су прилично јасне. Можемо детектовати позиве жедних биљака и залити их пре него што дође до проблема. Међутим, да ли друге биљке осећају и реагују није познато. Ранија истраживања су показала да биљке могу повећати толеранцију на сушу као одговор на звук, тако да је то сасвим могуће. Ово је моменат који указује на следећу фазу истраживања.
„Сад кад знамо да биљке емитују звукове, следеће питање је ко слуша“, кажу истраживачи.
„Тренутно испитујемо реакције других организама, и животиња и биљака, на те звукове, и такође истражујемо нашу способност да идентификујемо и протумачимо звукове у потпуно природним срединама“,
преноси Сајенс алерт.
