https://sputnikportal.rs/20241114/mineral-pronadjen-na-antarktiku-otkriva-iznenadjujucu-proslost-tog-zaledjenog-kontinenta-1179515619.html
Минерал пронађен на Антарктику открива изненађујућу прошлост тог залеђеног континента
Минерал пронађен на Антарктику открива изненађујућу прошлост тог залеђеног континента
Sputnik Србија
Ћилибар пронађен на Антарктику открива доказе древних четинарских шума у близини Јужног пола током најтоплијег периода креде. 14.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-14T22:52+0100
2024-11-14T22:52+0100
2024-11-14T22:52+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
антарктик
ћилибар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0e/1179515445_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_da1cb72ee66628037e8af99da80a628d.jpg
Научници су први пут пронашли ћилибар на западу Антарктика, откривајући доказе о древној, мочварној прашуми у том региону од пре 83 до 92 милиона година. Ћилибар, заједно са претходно откривеним фосилима корења, полена и спора, нуди убедљиве доказе о шуми из доба креде у којој доминирају четинари, слично данашњим шумама на Новом Зеланду и Патагонији.Откриће ћилибара на Антарктику доводи у питање замрзнуту, ледену слику овог континента.„Било је веома узбудљиво схватити да је у неком тренутку своје историје свих седам континената имало климатске услове који су омогућили да дрвеће које производи смолу преживи“, каже Јохан Клаге, поморски геолог са Института Алфред Вегенер.Ћилибар сугерише да је, упркос месецима потпуног мрака током зиме, дрвеће успело да преживи, вероватно ушавши у стање мировања.Пре тога, ћилибар из креде је пронађен само на местима као што су Отвај басен у Аустралији и формација Тупуанги на Новом Зеланду. Сада научници имају доказе да је дрвеће које је производило смолу некада успевало у близини Јужног пола, нудећи директну везу са прошлошћу Земље.Студија објављена у часопису Антарктик рисрч била је наставак ранијих истраживања. Научници су 2017. избушили морско дно у близини Западног Антарктика, откривши добро очуване доказе о древним стаништима. 2020. године открили су фосилизовано корење и трагове полена и спора, а сада су пронашли сићушне комаде ћилибара, величине око 0,5 до 1,0 милиметара, уграђене у слој блата од 3 метра. Ови комади ћилибара показују карактеристичне назубљене преломе, што указује на проток смоле који се јавља када дрвеће производи сок да запечати ране од пожара или инсеката.Висок ниво воде који је некада поплавио ово подручје вероватно је сачувао ћилибар, штитећи га од УВ зрачења и оксидације. Ово ново откриће пружа непроцењив увид у древно окружење Антарктика.„Сада нам је циљ да сазнамо више о том шумском екосистему“, рекао је Клагес, преноси Сајенс алерт.Погледајте и:
антарктик
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, антарктик, ћилибар
наука и технологија, археологија, антарктик, ћилибар
Минерал пронађен на Антарктику открива изненађујућу прошлост тог залеђеног континента
Ћилибар пронађен на Антарктику открива доказе древних четинарских шума у близини Јужног пола током најтоплијег периода креде.
Научници су први пут пронашли ћилибар на западу Антарктика, откривајући доказе о древној, мочварној прашуми у том региону од пре 83 до 92 милиона година. Ћилибар, заједно са претходно откривеним фосилима корења, полена и спора, нуди убедљиве доказе о шуми из доба креде у којој доминирају четинари, слично данашњим шумама на Новом Зеланду и Патагонији.
Откриће ћилибара на Антарктику доводи у питање замрзнуту, ледену слику овог континента.
„Било је веома узбудљиво схватити да је у неком тренутку своје историје свих седам континената имало климатске услове који су омогућили да дрвеће које производи смолу преживи“, каже Јохан Клаге, поморски геолог са Института Алфред Вегенер.
Ћилибар сугерише да је, упркос месецима потпуног мрака током зиме, дрвеће успело да преживи, вероватно ушавши у стање мировања.
Пре тога, ћилибар из креде је пронађен само на местима као што су Отвај басен у Аустралији и формација Тупуанги на Новом Зеланду. Сада научници имају доказе да је дрвеће које је производило смолу некада успевало у близини Јужног пола, нудећи директну везу са прошлошћу Земље.
Студија објављена у часопису Антарктик рисрч била је наставак ранијих истраживања. Научници су 2017. избушили морско дно у близини Западног Антарктика, откривши добро очуване доказе о древним стаништима. 2020. године открили су фосилизовано корење и трагове полена и спора, а сада су пронашли сићушне комаде ћилибара, величине око 0,5 до 1,0 милиметара, уграђене у слој блата од 3 метра. Ови комади ћилибара показују карактеристичне назубљене преломе, што указује на проток смоле који се јавља када дрвеће производи сок да запечати ране од пожара или инсеката.
Висок ниво воде који је некада поплавио ово подручје вероватно је сачувао ћилибар, штитећи га од УВ зрачења и оксидације. Ово ново откриће пружа непроцењив увид у древно окружење Антарктика.
„Сада нам је циљ да сазнамо више о том шумском екосистему“, рекао је Клагес, преноси Сајенс алерт.
