00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
21:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Архимандрит Димитрије Плећевић: Манастир Тумане - место Божјих чуда
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
У колачима екстракт ваниле произведен од нафте
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Екосистем старији од диносауруса: Изненађујуће откриће испод снежних падина Алпа

Алпи - Sputnik Србија, 1920, 18.11.2024
Пратите нас
Дубоко испод снежних падина Алпа крило се праисторијско изненађење – екосистем старији од диносауруса који је случајно открио планинар док се пео по италијанском делу највишег планинског масива у Европи.
Откриће укључује одлично очуване отиске стопала гмизаваца и водоземаца за које научници кажу да су живели пре 280 милиона година у периоду перма.
„Диносауруси се још нису развили у то време, али су животиње одговорне за највеће отиске пронађене овде и даље биле импресивне и достизале дужину до три метра“, изјавио је палеонтолог са Природњачког музеја у Милану, Кристијано Дал Сасо.
Фосили су откривeни у планинама Ломбардије на северу Италије, након што су се снег и лед који су их покривали истопили као последица климатских промена.
Клаудија Стефенсен је планинарила стазом у планинском масиву Валтелина Ороби прошлог лета када је нагазила на сиви камен са чудним шарама.
„Мој супруг је био испред мене гледајући напред док сам ја гледала у своја стопала. Угледала сам стену, која је била чудна попут комада цемента. Онда сам приметила кружне шаре са таласастим линијама. Погледала сам пажљивије и схватила да су то отисци“, рекла је Стефенсенова за „Гардијан“.
Заинтригирана, направила је неколико фотографија и поделила их са пријатељем и природњачким фотографом Елиом Дела Ферером, који је контактирао Дал Саса у миланском музеју.
Дал Сасо је ангажовао професора стратиграфије Аусинија Рончија са Универзитета Павија и стручњака за фосиле Лоренца Марчетија са Природњачког музеја у Берлину.
Марчети је за „Ен-Би-Сиј“ рекао да је запањен квалитетом и квантитетом фосилног материјала и да ниједан фосилни локалитет из перма није био оволико богат. Рончи је такође рекао да изненађен количином и очуваношћу фосила.
„Ово је први пут да видимо оволику разноликост отисака кичмењака, трагова бескичмењака, флоре и других фосила“, навео је Рончи.
Прошлог лета Дела Ферера и његов истраживачки тим отпочео је инспекцију, фотографишући и мапирајући стотине фосилизованих трагова широм планинског венца, пренео је РТС, додајући да су први фосили пре месец дана пренети хеликоптером.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала