https://sputnikportal.rs/20241118/ekosistem-stariji-od-dinosaurusa-iznenadjujuce-otkrice-ispod-sneznih-padina-alpa-1179609710.html
Екосистем старији од диносауруса: Изненађујуће откриће испод снежних падина Алпа
Екосистем старији од диносауруса: Изненађујуће откриће испод снежних падина Алпа
Sputnik Србија
Дубоко испод снежних падина Алпа крило се праисторијско изненађење – екосистем старији од диносауруса који је случајно открио планинар док се пео по... 18.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-18T23:00+0100
2024-11-18T23:00+0100
2024-11-18T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/12/1179609868_0:0:3641:2048_1920x0_80_0_0_85de6c26afd0aa5fd1f99dbd33482e53.jpg
Откриће укључује одлично очуване отиске стопала гмизаваца и водоземаца за које научници кажу да су живели пре 280 милиона година у периоду перма.Фосили су откривeни у планинама Ломбардије на северу Италије, након што су се снег и лед који су их покривали истопили као последица климатских промена.Клаудија Стефенсен је планинарила стазом у планинском масиву Валтелина Ороби прошлог лета када је нагазила на сиви камен са чудним шарама.„Мој супруг је био испред мене гледајући напред док сам ја гледала у своја стопала. Угледала сам стену, која је била чудна попут комада цемента. Онда сам приметила кружне шаре са таласастим линијама. Погледала сам пажљивије и схватила да су то отисци“, рекла је Стефенсенова за „Гардијан“.Заинтригирана, направила је неколико фотографија и поделила их са пријатељем и природњачким фотографом Елиом Дела Ферером, који је контактирао Дал Саса у миланском музеју.Дал Сасо је ангажовао професора стратиграфије Аусинија Рончија са Универзитета Павија и стручњака за фосиле Лоренца Марчетија са Природњачког музеја у Берлину.Марчети је за „Ен-Би-Сиј“ рекао да је запањен квалитетом и квантитетом фосилног материјала и да ниједан фосилни локалитет из перма није био оволико богат. Рончи је такође рекао да изненађен количином и очуваношћу фосила.Прошлог лета Дела Ферера и његов истраживачки тим отпочео је инспекцију, фотографишући и мапирајући стотине фосилизованих трагова широм планинског венца, пренео је РТС, додајући да су први фосили пре месец дана пренети хеликоптером.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, друштво
наука и технологија, археологија, друштво
Екосистем старији од диносауруса: Изненађујуће откриће испод снежних падина Алпа
Дубоко испод снежних падина Алпа крило се праисторијско изненађење – екосистем старији од диносауруса који је случајно открио планинар док се пео по италијанском делу највишег планинског масива у Европи.
Откриће укључује одлично очуване отиске стопала гмизаваца и водоземаца за које научници кажу да су живели пре 280 милиона година у периоду перма.
„Диносауруси се још нису развили у то време, али су животиње одговорне за највеће отиске пронађене овде и даље биле импресивне и достизале дужину до три метра“, изјавио је палеонтолог са Природњачког музеја у Милану, Кристијано Дал Сасо.
Фосили су откривeни у планинама Ломбардије на северу Италије, након што су се снег и лед који су их покривали истопили као последица климатских промена.
Клаудија Стефенсен је планинарила стазом у планинском масиву Валтелина Ороби прошлог лета када је нагазила на сиви камен са чудним шарама.
„Мој супруг је био испред мене гледајући напред док сам ја гледала у своја стопала. Угледала сам стену, која је била чудна попут комада цемента. Онда сам приметила кружне шаре са таласастим линијама. Погледала сам пажљивије и схватила да су то отисци“,
рекла је Стефенсенова за „Гардијан“.
Заинтригирана, направила је неколико фотографија и поделила их са пријатељем и природњачким фотографом Елиом Дела Ферером, који је контактирао Дал Саса у миланском музеју.
Дал Сасо је ангажовао професора стратиграфије Аусинија Рончија са Универзитета Павија и стручњака за фосиле Лоренца Марчетија са Природњачког музеја у Берлину.
Марчети је за „Ен-Би-Сиј“ рекао да је запањен квалитетом и квантитетом фосилног материјала и да ниједан фосилни локалитет из перма није био оволико богат. Рончи је такође рекао да изненађен количином и очуваношћу фосила.
„Ово је први пут да видимо оволику разноликост отисака кичмењака, трагова бескичмењака, флоре и других фосила“, навео је Рончи.
Прошлог лета Дела Ферера и његов истраживачки тим отпочео је инспекцију, фотографишући и мапирајући стотине фосилизованих трагова широм планинског венца,
пренео је РТС, додајући да су први фосили пре месец дана пренети хеликоптером.
