Мађарска, Словачка, Србија и Српскa: Мост „Четири Б“ против Западних – ратних хушкача
© Фото : Снимак са екрана/Инстраграм/будућностсрбијевАлександар Вучић, Роберт Фицо и Виктор Орбан
© Фото : Снимак са екрана/Инстраграм/будућностсрбијев
Пратите нас
Група четири источноевропске земље коју чине Мађарска, Словачка, Србија и Република Српска могла би да постане група за притисак, више психолошки него политички, на остале европске земље да би се упитале да ли је њихова екстремна политичка позиција према Русији делотворна, каже за Спутњик бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић.
У светлу све јачих позива са Запада да се појача подршка Кијеву, као и одлуке да се Украјини омогући да користи ракете далеког домета како би гађала мете у дубини руске територије, четири земље источне Европе створиле су својеврсни мост, односно алтернативу ратнохушкачкој политици Запада.
Мост „Четири Б“ против бриселских ратних хушкача
Реч је о такозваном мосту који је сачињен од европских земаља сличних уверења – Мађарске, Словачке, Србије и Републике Српске и сматра се да би управо те земље, противнице доминантне бриселске ратнохушачке политике према Москви, могле бити посредници у евентуалним будућим разговорима руског и америчког председника Владимира Путина и Доналда Трампа.
Поред тога, долазак словачког премијера Роберта Фица у Београд додатно ће учврстити тај мост под називом „Четири Б“, како је ту групу европских земаља недавно на нашем радију назвао публициста Драгослав Бокан, и то по првим словима градова – Бањалука, Београд, Будимпешта и Братислава.
Осим што се мост „Четири Б“ показао као група за притисак унутар ЕУ, његове неформалне чланице би у случају потребе могле да буду спона између руског и америчког председника, али с обзиром да је Трамп изразио спремност за сарадњу са Путином, можда то неће бити потребно, додаје Јовановић.
„Мислим да се већ осећа неизвесност актуелних лидера да ли ће или неће остати на власти јер су бројне земље ЕУ пред изборним тркама С друге стране постоји и један унутрашњи притисак потрошача који се баш и не радују сталном повећању цена и опадањем стандарда и они су, такође нека врста гласа мира против рата. Тај унутрашњи притисак потрошача и ова група земаља која је нека врста групе за притисак у правцу мира и споразумног превазилажења проблема, може на неки начин да освести неке садашње политичке лидере у Европи који су на један тријумфалан али неразуман начин опредељени за рат до краја“.
Осипање јединства ЕУ
Тако да ће близина избора у многим европским земљама као и скори долазак на власт новог америчког председника Доналда Трампа који није присталица рата бити ограничавајући фактори за садашње ратоборне лидере у Европској унији, оцењује Јовановић.
Такви лидери ће морати да сами промене своју ратоборну политику према Русији, а ако то не буду хтели, онда ће највероватније бити смењени на изборима, додаје Јовановић.
„Појављивање тог гласа разума, односно гласа за неутралност присталица превазилажења садашњих конфликата и враћања миру и споразумевању између два дела Европе, нешто је што делује по себи. Још ако се у то укључе активности поменутих земаља, билатералне или индивидуалне, то су такође елементи притиска на садашњу политику ЕУ која се увелико мења, само то неће гласно да се каже. Под притисцима Трампа из Америке, објективне ситуације на терену, незадовољства потрошача имамо једно ненаметљиво и тихо, али видљиво осипања јединства ЕУ по главним питањима.“
Слаби притисак бриселске бирократије
Осим Мађарске и Словачке које су као чланице ЕУ противници доминантне ратоборне политике, имамо и земље кандидате за чланство у ЕУ које се још нису изјасниле о питањима рата и мира али им сигурно не одговара даље заоштравање ситуације и пад стандарда грађана, додаје Јовановић.
Према његовим речима, сигурно је да се настављају притисци Брисела на Мађарску, Словачку, Србију и Републику Српску како би подржале ратнохушкачки курс, али би ти притисци били и већи да водеће земље ЕУ нису заокупљене домаћим алармантним проблемима.
„На изборима рецимо у Француској резултати су били неповољни за председника па и за стабилност земље. У Немачкој најављују неке радикалне промене тако да то није повољан амбијент за њих да врше јаче притиске на тзв. суверенистичке земље. Али одређени тихи, свакодневни притисци сигурно постоје, али они нису довољни да произведу неки учинак јер не заборавимо да све те европске земље попут Француске, Немачке и ових других које их прате, имају већи проблем ван, него код куће. А то је Доналд Трамп који остаје потпуно неизвесан у односу према Западној Европи, а наслућује се да би он могао бити и веома непријатан“, закључио је Јовановић.
Погледајте и: