https://sputnikportal.rs/20241126/zapad-ponovo-pokusava-da-sprovede-drzavni-udar-u-gruziji-rusija-olivera-ikodinovic-1179912223.html
Запад поново покушава да спроведе државни удар у Грузији
Запад поново покушава да спроведе државни удар у Грузији
Sputnik Србија
Запад покушава да спроведе државни удар у Грузији организовањем обојене револуције, подстицањем масовних протеста и унутрашњих сукоба у тој бившој совјетској... 26.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-26T22:24+0100
2024-11-26T22:24+0100
2024-11-26T22:24+0100
свет
свет
русија
русија – политика
запад
анализе и мишљења
грузија
протест
обојена револуција
државни удар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/11/1179598061_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_2c05134059f6ad318c07084a84a49165.jpg
Парламентарни избори у тој земљи одржани су 26. октобра, а победила је владајућа партија „Грузијски сан“ која је добила око 54 одсто гласова, док је проевропска опозициона алијанса добила око 37 одсто гласова и започела протесте, тражећи њихово поништавање, тврдећи да су „нелегитимни и лажирани“ и оптужујући Русију за мешање. Москва је такве оптужбе категорички одбацила, подсећајући да се тиме бави Запад, а да Русија нема дипломатске односе са Грузијом још од 2008.Избори у Грузији, држави од свега 3,6 милиона становника, сматрају се вероватно најзначајнијим у последњих двадесетак година, између осталог и због спољнополитичке орјентације те земље.Та бивша совјетска република је након тзв. Револуције ружа из 2003. направила заокрет ка Западу, а тадашњи председник Михаил Сакашвили је као циљеве зацртао чланство Грузије у ЕУ и НАТО-у. Међутим, након две деценије, једног неуспешног рата против Русије из 2008. и промене власти четири године касније, Тбилиси је и даље далеко од пуноправног чланства у тим организацијама, а владајућа партија „Грузијски сан“ годинама уназад води одмерену политику и покушава да балансира између Истока и Запада.Према његовим речима, тај курс покрећу оне западне силе које се противе успостављању политичког режима у Грузији који би, ако ништа друго, макар био оријентисан на неконфротацију са Русијом.„То се већ одражава и на националне интересе, јер режим је национално оријентисан у смислу заштите интереса Грузије, а одбрана интереса Грузије аутоматски води ка мирном суживоту и добрим суседским односима са Русијом. Све то није у интересу Запада“, објашњава експерт.Руски аналитичари објашњавају да је „Грузијски сан“ освојио симпатије бирача захваљујући својој политици економског опоравка која је усмерена на независност од спољних извора финансирања и изградњу природних веза са Русијом са којом има заједничку историју, културу и друге блиске везе.Грузија између Истока и ЗападаПрозападна председница Грузије Саломе Зурабишвили, која је стала иза опозиције, није признала резултате избора, рекавши да су „потпуно фалсификовани” и да су Грузијци постали жртве „руске специјалне операције”.Батурин подсећа да је уставна позиција председника Грузије махом церемонијална, али да се Зурабишвили као јавна личност и медијска фигура понаша као „гласоговорник опозиције“ и оних који желе да очувају западно оријентисани курс и курс ка чланству у НАТО.Међутим, ЕУ је суспендовала процес приступања Грузије Европској унији на неодређено време у јуну, након што је парламент усвојио закон о „страним агентима“ који обавезује невладине организације које добијају више од 20 одсто средстава из иностранства да се региструју као да „остварују интересе стране силе“. Осим тога, Тбилиси је усвојио и закон о забрани ЛГБТ пропаганде и промене пола, а све то је ЕУ доживела као скретање Грузије са европског пута.Доношење таквих закона доживљени су као сигнал грузијских власти да не желе у потпуности да се повинују Западу и наишли су на изразито негативне реакције у Вашингтону и Бриселу.„Грузијски сан“, међутим, не одустаје од евроатлантских интеграција - макар званично, али жели и да развија односе са Москвом са којом има јаке трговинске везе, с обзиром да је Русија други највећи трговински партнер Грузије.Критичари оптужују „Грузијски сан“ да све више нагиње ка Москви, а посебно им смета чињеница што та земља, након избијања сукоба у Украјини, одбија да уведе санкције Русији, због чега се није нашла на руској листи непријатељских држава. Ипак, Тбилиси се придружио појединим антируским резолуцијама.„Треба рећи да су представници тренутне власти Грузије изјавили да ће и даље одржавати постојеће односе са Русијом. Односно, дипломатски прекид односа са Русијом је резултат деловања претходног режима. Али, још једном понављам, ако Грузија прихвати политику оријентисану на националне интересе, онда неће бити другог избора осим да сарађује са Русијом из геополитичких, економских и друштвених разлога“, каже Батурин.Грузија се спрема за председничке избореПредседнички избори у Грузији заказани за децембар, a Батурин очекује да ће се протести опозиције, оркестрирани са Запада, наставити и уочи тих избора.Зурабишвили, која је као дете грузијских имиграната рођена у Паризу и дуго радила у француској дипломатији, последњи је шеф државе у Грузији изабран путем директних избора на шест година. Раније није искључила могућност да ће се кандидовати за други мандат.Председнички избори у Грузији биће одржани у згради парламента, 14. децембра, a други круг избора, ако буде потребно, одржаће се истог дана, будући да ће председника Грузије уместо грађана, први пут бирати Изборни колегијум.Према Уставу, колегијум се састоји од 300 људи, укључујући 150 посланика грузијског парламента, 20 чланова Врховног савета Абхазије, 21 члана Врховног савета Аутономне Републике Аџаре и 109 представника локалне самоправе.Није познато да ли ће опозиција гласати, с обзиром на то да опозиционе странке не признају легитимитет парламента 11. сазива.Према речима председника парламента Шалве Папуашвилија, важно је да се избори и инаугурација одрже ове године, тако да мандат председника буде пет, а не шест година.Што се тиче старосне границе, према Уставу, за председника може бити изабран грађанин Грузије који има најмање 40 година и који је живео у земљи најмање 15 година.Инаугурација новог председника одржаће се 29. децембра.
https://sputnikportal.rs/20241113/gruzijske-vlasti-otvoreno-su-nas-pozivali-da-pokrenemo-gerilski-rat-protiv-rusije--1179474188.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
свет, русија, русија – политика, запад, анализе и мишљења, грузија, протест, обојена револуција, државни удар, европска унија (еу), нато, опозиција
свет, русија, русија – политика, запад, анализе и мишљења, грузија, протест, обојена револуција, државни удар, европска унија (еу), нато, опозиција
Запад поново покушава да спроведе државни удар у Грузији
Запад покушава да спроведе државни удар у Грузији организовањем обојене револуције, подстицањем масовних протеста и унутрашњих сукоба у тој бившој совјетској републици, али експерти су уверени да ће протести грузијске опозиције против наводно намештених парламентарних избора на крају пропасти.
Парламентарни избори у тој земљи одржани су 26. октобра, а победила је владајућа партија
„Грузијски сан“ која је добила око 54 одсто гласова, док је
проевропска опозициона алијанса добила око 37 одсто гласова и
започела протесте, тражећи њихово поништавање, тврдећи да су „нелегитимни и лажирани“ и оптужујући Русију за мешање. Москва је такве
оптужбе категорички одбацила, подсећајући да се тиме бави Запад, а да Русија нема дипломатске односе са Грузијом још од 2008.
Избори у Грузији, држави од свега 3,6 милиона становника, сматрају се вероватно најзначајнијим у последњих двадесетак година, између осталог и због спољнополитичке орјентације те земље.
Та бивша совјетска република је након тзв. Револуције ружа из 2003. направила заокрет ка Западу, а тадашњи председник Михаил Сакашвили је као циљеве зацртао чланство Грузије у ЕУ и НАТО-у. Међутим, након две деценије, једног неуспешног рата против Русије из 2008. и промене власти четири године касније, Тбилиси је и даље далеко од пуноправног чланства у тим организацијама, а владајућа партија „Грузијски сан“ годинама уназад води одмерену политику и покушава да балансира између Истока и Запада.
„Дешава се покушај да се земља одржи на претходном политичком курсу, који је започео првом револуцијом, услед које је Михаил Сакашвили постао председник. То је оријентација према Западу, то је оријентација према Европској унији, а обухвата и дискусију о могућем чланству Грузије у НАТО-у. Јасно је да је то био један од главних циљева, јер Грузија излази на обале Црног мора и има луке на Црном мору, а у суседству је још један члан НАТО савеза – Турска. Геостратегија је очигледна. При том, реч је и о окруживању Русије такозваним демократизованим државама“, каже руски експерт Денис Батурин.
Према његовим речима, тај курс покрећу оне западне силе које се противе успостављању политичког режима у Грузији који би, ако ништа друго, макар био оријентисан на неконфротацију са Русијом.
„То се већ одражава и на националне интересе, јер режим је национално оријентисан у смислу заштите интереса Грузије, а одбрана интереса Грузије аутоматски води ка мирном суживоту и добрим суседским односима са Русијом. Све то није у интересу Запада“, објашњава експерт.
Руски аналитичари објашњавају да је „Грузијски сан“ освојио симпатије бирача захваљујући својој политици економског опоравка која је усмерена на независност од спољних извора финансирања и изградњу природних веза са Русијом са којом има заједничку историју, културу и друге блиске везе.
Грузија између Истока и Запада
Прозападна председница Грузије Саломе Зурабишвили, која је стала иза опозиције, није признала резултате избора, рекавши да су „потпуно фалсификовани” и да су Грузијци постали жртве „руске специјалне операције”.
Батурин подсећа да је уставна позиција председника Грузије махом церемонијална, али да се Зурабишвили као јавна личност и медијска фигура понаша као „гласоговорник опозиције“ и оних који желе да очувају западно оријентисани курс и курс ка чланству у НАТО.
Међутим,
ЕУ је суспендовала процес приступања Грузије Европској унији на неодређено време у јуну, након што је парламент усвојио
закон о „страним агентима“ који обавезује невладине организације које добијају више од 20 одсто средстава из иностранства да се региструју као да „остварују интересе стране силе“. Осим тога, Тбилиси је усвојио и
закон о забрани ЛГБТ пропаганде и промене пола, а све то је ЕУ доживела као скретање Грузије са европског пута.
Доношење таквих закона доживљени су као сигнал грузијских власти да не желе у потпуности да се повинују Западу и наишли су на изразито негативне реакције у Вашингтону и Бриселу.
„Грузијски сан“, међутим, не одустаје од евроатлантских интеграција - макар званично, али жели и да развија односе са Москвом са којом има јаке трговинске везе, с обзиром да је Русија други највећи трговински партнер Грузије.
Критичари оптужују „Грузијски сан“ да све више нагиње ка Москви, а посебно им смета чињеница што та земља, након избијања сукоба у Украјини, одбија да уведе санкције Русији, због чега се није нашла на руској листи непријатељских држава. Ипак, Тбилиси се придружио појединим антируским резолуцијама.
„Треба рећи да су представници тренутне власти Грузије изјавили да ће и даље одржавати постојеће односе са Русијом. Односно, дипломатски прекид односа са Русијом је резултат деловања претходног режима. Али, још једном понављам, ако Грузија прихвати политику оријентисану на националне интересе, онда неће бити другог избора осим да сарађује са Русијом из геополитичких, економских и друштвених разлога“, каже Батурин.
Грузија се спрема за председничке изборе
Председнички избори у Грузији заказани за децембар, a Батурин очекује да ће се
протести опозиције, оркестрирани са Запада, наставити и уочи тих избора.
„Дефинитивно се могу очекивати протести опозиције, јер Запад не жели да одустане од Грузије. Током ових практично 20 година формирана је одређена тачка гледишта грађана који су подржавали опозицију, који су стасали у тим условима, пословно и каријерно... У тим условима опозиција ће уложити све напоре да председник постане кандидат који је потребан за очување опозиционог става у међународном политичком простору. Међутим, постоје сумње да ће Саломе Зурашвили успети да сачува функцију. Има доста политичких недостатака, пре свега, то што осим по пореклу, нема чврсте везе са Грузијом као државом“, каже Батурин, алудирајући на француско држављанство председнице Грузије.
Зурабишвили, која је као дете грузијских имиграната рођена у Паризу и дуго радила у француској дипломатији, последњи је шеф државе у Грузији изабран путем директних избора на шест година. Раније није искључила могућност да ће се кандидовати за други мандат.
Председнички избори у Грузији биће одржани у згради парламента, 14. децембра, a други круг избора, ако буде потребно, одржаће се истог дана, будући да ће председника Грузије уместо грађана, први пут бирати Изборни колегијум.
Према Уставу, колегијум се састоји од 300 људи, укључујући 150 посланика грузијског парламента, 20 чланова Врховног савета Абхазије, 21 члана Врховног савета Аутономне Републике Аџаре и 109 представника локалне самоправе.
Није познато да ли ће опозиција гласати, с обзиром на то да опозиционе странке не признају легитимитет парламента 11. сазива.
Према речима председника парламента Шалве Папуашвилија, важно је да се избори и инаугурација одрже ове године, тако да мандат председника буде пет, а не шест година.
Што се тиче старосне границе, према Уставу, за председника може бити изабран грађанин Грузије који има најмање 40 година и који је живео у земљи најмање 15 година.
Инаугурација новог председника одржаће се 29. децембра.
