Чека се један човек: Колико је одрживо примирје између Израела и Хезболаха
© AP Photo / Hussein Malla
Пратите нас
Иако се светски званичници надају да би двомесечно примирје између Израела и Хезболаха могло да буде увод у трајни мир, по свему судећи то се неће догодити, јер Израел није остварио свој ратни циљ – уништење Хезболаха.
Од Амоса Хохштајна, америчког специјалног изасланика за Блиски исток, преко америчког председника Џозефа Бајдена, француског председника Емануела Макрона, изражава се нада да ће примирје између Израела и Хезболаха које је ступило на снагу у јутарњим часовима ове среде, бити увод у мир.
Међутим, израелска страна сматра да би примирје требало да траје два месеца и то је то, каже др Србољуб Пеовић, стручњак за Блиски исток из Института за европске студије.
„Са израелске стране се то не жели јер се сматра да, без обзира што је остварен циљ да се раздвоје два фронта и да се врати становништво на север Израела, заправо није постигнут кључни циљ, а то је уништење Хезболаха“, истиче он.
А шта грађани Израела мисле, показује истраживање телевизијског Канала 13 – око шездесет одсто испитаних сматра да Израел није постигао успех у рату са Хезболахом. С обзиром на то, могло би се очекивати да Израел настави сукоб након истека примирја, сматра наш саговорник. Отуда и оштра упозорења израелског премијера Бењамина Нетанјахуа да прекид ватре зависи од тога „шта се дешава у Либану“, као и да Израел „задржава пуну слободу војног деловања“.
Све зависи од нове америчке администрације
На питање да ли би двомесечно примирје могло да послужи макар за почетак преговора о трајном миру, Пеовић одговара да је то теоретски могуће, али да све зависи од понашања нове америчке администрације и њеног односа према Ирану.
„Могуће је да ће новоизабрани амерички председник Доналд Трамп наставити са политиком из првог мандата. Била је то политика максималног притиска на Иран и његове савезнике у региону. Међутим могуће је, зато што Трамп жели да оствари неколико крупних дипломатских успеха, да дође до преговора“, сматра Пеовић.
Може ли примирје да буде спроведено
Примирје је пуно непознаница и великих питања, наводи Пеовић. Прва од њих је та да, како је саопштено из Вашингтона, САД о примирју нису преговарале са Хезболахом, већ са либанском владом, која је тако постала одговорна за примену споразума.
Споразум се ослања на Резолуцију Савета безбедности УН 1701, која је усвојена још 2006, а за циљ је имала решење тадашњег сукоба, у израелским круговима познатог као Други либански рат. Она позива на потпуни прекид непријатељстава између Израела и Хезболаха и повлачење израелских снага из Либана које ће бити замењене либанским и снагама.
„Резолуција 1701 експлицитно помиње разоружавање Хезболаха јужно од реке Литани. Остаје велика непознаница, без обзира што ова резолуција тражи да се имплементирају и друге две резолуције, 1559 и 1680, које захтевају разоружавање Хезболаха, да ли је тако нешто изводљиво и да ли уопште улази у склоп овог примирја“, објашњава Пеовић.
Чак и ако разоружавање Хезболаха улази у услове примирја, велико је питање да ли либанска армија може и жели да разоружа припаднике ове организације која важи за једну од највећих паравојних организација на свету, додаје он.
Израел је до сада оптуживао УН, односно мисију УН-а у Либану – УНИФИЛ да не жели да разоружа Хезболах, што је, према Пеовићевим речима, малициозно тумачење улоге снага УН-а у Либану. Њихова мисија је само да надзиру тај процес.
Газа остављена на милост и немилост Израелу
Овим примирјем, према Пеовићевим речима, Појас Газе остављена је на милост и немилост Израелу.
„Хамас је тренутно изолован од својих савезника. Велико је питање како та изолација функционише, али чињеница је да, ако ово примирје буде функционисало, Хамас остаје без најнепосреднијег савезника“, констатује он.
Амерички савезници у региону Блиског истока неће дозволити било какав проток оружја или било чега другог што би могло да угрози примирје, чиме ће само поспешити изолацију Хамаса. Ипак, догађало се да се борци Хамаса појаве у деловима Газе које је израелска војска проглашавала „чистим“, што буди неизвесност у будућности.
„У том контексту, велико је питање каква је инфраструктура Хамаса у овом тренутку. Али оно у шта можемо бити сигурни јесте да ће хуманитарна ситуација која је већ катастрофална, вероватно постати још гора“, закључује Пеовић.
Према званичним подацима, од почетка израелских напада на Либан погинуло је око 3 700 људи, а око 15 500 је повређено. Података колико је цивила убијено и повређено нема. Расељено је око 800 000 Либанаца.
Израел је у атентатима убио скоро све високе званичнике Хезболаха, међу којима је и лидер покрета Хасан Насарлах. Осим њега, израелска војска је убила и председника Извршног савета Хезболаха, Хашема Сафиедина, као и члана Централног савета Набила Каука. У израелским нападима убијени су и многи војни команданти организације, међу којима су и истакнути официри, Фуад Шукр, Ибрахим Акил, Ахмад Вехбе, Ибрахим Кобеиси и Мухамед Сурур.
Погледајте и:
