https://sputnikportal.rs/20241130/ruski-i-srpski-filmski-svetovi-blizi-nego-ikad-kusturica-dostojevski-i-novi-talas-saradnje-video-1180032242.html
Руски и српски филмски светови ближи него икад: Кустурица, Достојевски и нови талас сарадње /видео/
Руски и српски филмски светови ближи него икад: Кустурица, Достојевски и нови талас сарадње /видео/
Sputnik Србија
Најава великог српског редитеља Емира Кустурице да планира да наредне године у Русији снима филм према мотивима романа Фјодора Достојевског представља... 30.11.2024, Sputnik Србија
2024-11-30T18:40+0100
2024-11-30T18:40+0100
2024-11-30T18:40+0100
култура
култура
култура – вести
руски филм
руски дом
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/1d/1180032090_0:70:3133:1832_1920x0_80_0_0_7c3511524c996e5090bfbdd4a34b2180.jpg
Фестивал руског филма отворен је 28. новембра у Руском дому у Београду, премијерном пројекцијом ратне драме „Ваздух“ редитеља Алексеја Германа Млађег. До 1. децембра публика у Београду, као и у Новом Саду и Нишу, биће у прилици да погледа још седам остварења савремене руске кинематографије.Манифестација је организована посредством „Роскина“ и у сарадњи с Министарством културе Русије, а тим поводом у Београд је допутовала и делегација руских синеаста, међу којима су редитељи Алексеј Герман Млађи и Олга Ататјева, продуценти Катарина Филипова и Григориј Подземељни, сценариста Александар Архипов и други.На програму фестивала су и бајковити блокбастер „По штукиној заповести“, породични филмови „Мој дивљи друг“, „Ватрена лисица“ и „Правим корак“, још једна ратна драма „Први Оскар“, као и „Хофманове бајке“.Директорка „Роскина“, који ове године слави 100 година постојања“, истиче да та државна филмска институција већ има богату традицију када је реч о неговању сарадње са представницима српске и некадашње југословенске кинематографије.„Још у совјетско време имали смо моћно представништво за филм, које је организовало фестивале и дистрибуцију југословенског садржаја у Русији. Овај фестивал, који се одржава по трећи пут, представља наставак те традиције“, истакла је Антонова.Она је подсетила на то да је Фестивал руског филма 2022. године одржан само у Београду, да је наредне године у руским филмовима могла да ужива и публика у Новом Саду, а да се ове године у манифестацију укључио и Ниш.„Циљ овог фестивала није само промоција руског филма, већ и јачање културних веза Русије и Србије. Уз филмске пројекције, организују се и пословни сусрети са српским ствараоцима, који су усредсређени на могућности заједничке продукције“, каже Антонова.Антонова истиче да је један од основних циљева „Роскина“ да повеже руску и српску филмску индустрију.Она је оптимистична и када је реч о дистрибуцији руских филмова у Србији.„Србија је међу десет најважнијих региона за дистрибуцију руских филмова. Већ су приказивани филмови као што су 'Слуга 2', 'Маша и медвед' и 'Кошчеј бесмртни', а очекујемо и да ће филмови с овог фестивала такође бити доступни широј публици“, наводи Антонова.Говорећи о изазовима и проблемима с којима се руска кинематографија суочава у овом тренутку, будући да руски филмови, упркос квалитету, нису радо виђени у западним земљама, Антонова је навела да су тешке околности у којима се нашла целокупна руска култура подстакле све који се баве уметношћу да се удруже и да стварају велике пројекте.„Влада Русије подржава ту идеју, јер је филм, као што знамо једна од најважнијих уметности. И недавно је премијер Русије донео одлуку да се финансирање кинематографије на државном нивоу од 2030. повећа за 2,6 милијарди рубаља годишње. Укупан обим подршке кинематографији у Руској Федерацији сада, то ни за кога није тајна, чини 16,2 милијарде рубаља годишње. То су прилично пристојни износи који омогућавају подршку режисерима и продуцентима да стварају квалитетне филмове“, истиче Елза Антонова.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Валентина Булатовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/02/1120700245_0:187:1001:1187_100x100_80_0_0_37170fb301eb063b5225adce9fa586e9.jpg
култура, култура – вести, руски филм, руски дом
култура, култура – вести, руски филм, руски дом
Руски и српски филмски светови ближи него икад: Кустурица, Достојевски и нови талас сарадње /видео/
Најава великог српског редитеља Емира Кустурице да планира да наредне године у Русији снима филм према мотивима романа Фјодора Достојевског представља подстицај за јачање и ширење сарадње Русије и Србије у области кинематографије, коју промовише и Фестивал руског филма, каже у разговору за Спутњик генерална директорка „Роскина“ Елза Антонова.
Фестивал руског филма отворен је 28. новембра у Руском дому у Београду, премијерном пројекцијом ратне драме „Ваздух“ редитеља Алексеја Германа Млађег. До 1. децембра публика у Београду, као и у Новом Саду и Нишу, биће у прилици да погледа још седам остварења савремене руске кинематографије.
Манифестација је организована посредством „Роскина“ и у сарадњи с Министарством културе Русије, а тим поводом у Београд је допутовала и делегација руских синеаста, међу којима су редитељи Алексеј Герман Млађи и Олга Ататјева, продуценти Катарина Филипова и Григориј Подземељни, сценариста Александар Архипов и други.
На програму фестивала су и бајковити блокбастер „По штукиној заповести“, породични филмови „Мој дивљи друг“, „Ватрена лисица“ и „Правим корак“, још једна ратна драма „Први Оскар“, као и „Хофманове бајке“.
„Реч је о најгледанијим и најзначајнијим филмовмима снимљеним у протекле две године, а сваки од њих обрађује важне теме. Посебно, наравно, стављамо акценатна 80. годишњицу ослобођења Београда од фашистичке војске, која је обележена прошлог месеца. Следеће године обележавамо велики празник за нашу државу, а то је 80. годишњица Велике победе. Биће великих сусрета и разговора на тему победе. И нама је веома важно да сада носимо заставу победе и да причамо младим генерацијама о својој историји“, истиче Елза Антонова у разговору за Спутњик.
Директорка „Роскина“, који ове године слави 100 година постојања“, истиче да та државна филмска институција већ има богату традицију када је реч о неговању сарадње са представницима српске и некадашње југословенске кинематографије.
„Још у совјетско време имали смо моћно представништво за филм, које је организовало фестивале и дистрибуцију југословенског садржаја у Русији. Овај фестивал, који се одржава по трећи пут, представља наставак те традиције“, истакла је Антонова.
Она је подсетила на то да је Фестивал руског филма 2022. године одржан само у Београду, да је наредне године у руским филмовима могла да ужива и публика у Новом Саду, а да се ове године у манифестацију укључио и Ниш.
„Циљ овог фестивала није само промоција руског филма, већ и јачање културних веза Русије и Србије. Уз филмске пројекције, организују се и пословни сусрети са српским ствараоцима, који су усредсређени на могућности заједничке продукције“, каже Антонова.
Антонова истиче да је један од основних циљева „Роскина“ да повеже руску и српску филмску индустрију.
„У овом тренутку наш главни задатак јесте да се обе стране у области филмске индустрије упознају, из Руске Федерације, и из Србије, како бисмо ојачали културне везе, укључујући и стварање копродукција. У овом тренутку већ знамо да је велики Емир Кустурица изјавио да жели да снима филм у Руској Федерацији. Снимање ће почети 2025. године, према мотивима романа Фјодора Достојевског. Надамо се да ћемо такве звучне најаве чути и од наших, руских редитеља“, истиче Елза Антонова.
Она је оптимистична и када је реч о дистрибуцији руских филмова у Србији.
„Србија је међу десет најважнијих региона за дистрибуцију руских филмова. Већ су приказивани филмови као што су 'Слуга 2', 'Маша и медвед' и 'Кошчеј бесмртни', а очекујемо и да ће филмови с овог фестивала такође бити доступни широј публици“, наводи Антонова.
Говорећи о изазовима и проблемима с којима се руска кинематографија суочава у овом тренутку, будући да руски филмови, упркос квалитету, нису радо виђени у западним земљама, Антонова је навела да су тешке околности у којима се нашла целокупна руска култура подстакле све који се баве уметношћу да се удруже и да стварају велике пројекте.
„Влада Русије подржава ту идеју, јер је филм, као што знамо једна од најважнијих уметности. И недавно је премијер Русије донео одлуку да се финансирање кинематографије на државном нивоу од 2030. повећа за 2,6 милијарди рубаља годишње. Укупан обим подршке кинематографији у Руској Федерацији сада, то ни за кога није тајна, чини 16,2 милијарде рубаља годишње. То су прилично пристојни износи који омогућавају подршку режисерима и продуцентима да стварају квалитетне филмове“, истиче Елза Антонова.
