https://sputnikportal.rs/20241202/da-li-ce-zemljina-orbita-biti-neupotrebljiva-strucnjaci-pozivaju-na-hitnu-akciju-alternativa--nema-1180137839.html
Да ли ће Земљина орбита бити неупотребљива: Стручњаци позивају на хитну акцију, алтернатива – нема
Да ли ће Земљина орбита бити неупотребљива: Стручњаци позивају на хитну акцију, алтернатива – нема
Sputnik Србија
Све већа количина сателита и отпада у ниској Земљиној орбити представља озбиљну претњу за коришћење те исте регије, што подстиче позиве на међународну сарадњу... 02.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-02T23:00+0100
2024-12-02T23:00+0100
2024-12-02T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/02/1180138104_0:78:1500:922_1920x0_80_0_0_0f9c89654ea44fb297eda962dd192bf7.png
Раст гужве у орбитиНиска Земљина орбита (енглески Low Earth Orbit или скраћено LEO) тренутно је дом за више од 14.000 сателита, укључујући око 3.500 неактивних, показује извештај са „Slingshot Aerospace“. Око њих се налази отприлике 120 милиона комада крхотина, од којих је већина премала да би били праћени.Арти Хола-Маини, председавајућа недавног панела Уједињених нација о свемирском промету, нагласила је хитност решавања те ситуације, пренео је „Ројтерс“.Ипак, успостављање централизованог система праћења наилази на препреке. Док неке земље подржавају размену података, друге се боје излагања осетљивих информација, јер многи сателити имају двоструку намену, у цивилне и војне сврхе. Приватне компаније такође се опиру додељивању власничких података.Растући ризициСве већа гужва на LEO довела је до раста блиских сусрета и опасних крхотина. Подаци са „Slingshot Aerospace“ открили су раст од 17 одсто случајева умало избегнутих судара по сателиту током 2023. године.Финансијски ризици су значајни. „NorthStar Earth & Space“ са седиштем у канадском граду Монтреалу проценио је потенцијалне трошкове судара од 556 милиона долара током пет година, на основу моделоване годишње вероватноће судара од 3,13%.„Налазимо се на критичној тачки у погледу постављања прописа и структуре у простору за праћење и управљање растућом загушеношћу“, истакао је Стјуар Бејн, директор поменуте канадске компаније.Како до решења„Спејс Иксова“ мрежа „Старлинк“ која има 6.764 сателита у LEO, извела је готово 50.000 маневара за избегавање судара само почетком 2024. године, што је удвостручење у односу на претходни период. Други оператери, попут Европске свемирске агенције (ЕСА), извештавају о сличним трендовима, истичући растуће изазове у избегавању најгорег сценарија.У међувремену, истекли сателити и крхотине се гомилају, остају у орбити годинама или падају према Земљи сагоревајући у атмосфери. Анируд Шарма, главни извршни директор компаније „Дигантара“ (која се бави свемирским операцијама и управљањем свемирским саобраћајем), нагласио је потребу за глобалним смерницама.Уједињене нације раде на стварању оквира за управљање свемирским саобраћајем, а у плану је да се налази представе наредне године. Стручњаци предлажу усвајање алата попут радара и телескопа како би се побољшала тачност праћења уз постављање стандарда сличних онима који регулишу ваздушни саобраћај. Међутим, геополитичке напетости и забринутости у вези са поверењем и дељењем података остају главне препреке.Арти Хола-Маини признаје постојање наведених изазова.„Главни изазови су брзина, будући да је за изградњу консензуса потребно време, и поверење. Неке земље једноставно не могу да комуницирају с другима, али УН може да олакша тај процес. Брзина је наш највећи непријатељ, али не постоји алтернатива“, нагласила је она.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Да ли ће Земљина орбита бити неупотребљива: Стручњаци позивају на хитну акцију, алтернатива – нема
Све већа количина сателита и отпада у ниској Земљиној орбити представља озбиљну претњу за коришћење те исте регије, што подстиче позиве на међународну сарадњу и регулацију. Стручњаци упозоравају да би без заједничких података и координисаних напора последице могле бити катастрофалне за глобалну комуникацију, навигацију и научне пројекте.
Ниска Земљина орбита (енглески Low Earth Orbit или скраћено LEO) тренутно је дом за више од 14.000 сателита, укључујући око 3.500 неактивних, показује извештај са „Slingshot Aerospace“. Око њих се налази отприлике 120 милиона комада крхотина, од којих је већина премала да би били праћени.
Арти Хола-Маини, председавајућа недавног панела Уједињених нација о свемирском промету, нагласила је хитност решавања те ситуације,
пренео је „Ројтерс“.
„Немамо времена за губљење на координацију свемирског саобраћаја. С толико много објеката који се лансирају у свемир, морамо учинити све што можемо да осигурамо безбедност у свемиру, а то значи олакшати размену информација између оператера, били они јавни или приватни, како би се избегли судари“, изјавила је Арти Хола-Маини.
Ипак, успостављање централизованог система праћења наилази на препреке. Док неке земље подржавају размену података, друге се боје излагања осетљивих информација, јер многи сателити имају двоструку намену, у цивилне и војне сврхе. Приватне компаније такође се опиру додељивању власничких података.
Све већа гужва на LEO довела је до раста блиских сусрета и опасних крхотина. Подаци са „Slingshot Aerospace“ открили су раст од 17 одсто случајева умало избегнутих судара по сателиту током 2023. године.
Финансијски ризици су значајни. „NorthStar Earth & Space“ са седиштем у канадском граду Монтреалу проценио је потенцијалне трошкове судара од 556 милиона долара током пет година, на основу моделоване годишње вероватноће судара од 3,13%.
„Налазимо се на критичној тачки у погледу постављања прописа и структуре у простору за праћење и управљање растућом загушеношћу“, истакао је Стјуар Бејн, директор поменуте канадске компаније.
„Спејс Иксова“ мрежа „Старлинк“ која има 6.764 сателита у LEO, извела је готово 50.000 маневара за избегавање судара само почетком 2024. године, што је удвостручење у односу на претходни период. Други оператери, попут Европске свемирске агенције (ЕСА), извештавају о сличним трендовима, истичући растуће изазове у избегавању најгорег сценарија.
У међувремену, истекли сателити и крхотине се гомилају, остају у орбити годинама или падају према Земљи сагоревајући у атмосфери. Анируд Шарма, главни извршни директор компаније „Дигантара“ (која се бави свемирским операцијама и управљањем свемирским саобраћајем), нагласио је потребу за глобалним смерницама.
„Потенцијал за сукобе између држава у недавној прошлости био је у великом порасту. Ако се они прошире на свемир, то би могло закомпликовати ситуацију у свемирском окружењу. Хитно су нам потребна заједничка глобална правила за координацију“, поручио је он.
Уједињене нације раде на стварању оквира за управљање свемирским саобраћајем, а у плану је да се налази представе наредне године. Стручњаци предлажу усвајање алата попут радара и телескопа како би се побољшала тачност праћења уз постављање стандарда сличних онима који регулишу ваздушни саобраћај. Међутим, геополитичке напетости и забринутости у вези са поверењем и дељењем података остају главне препреке.
Арти Хола-Маини признаје постојање наведених изазова.
„Главни изазови су брзина, будући да је за изградњу консензуса потребно време, и поверење. Неке земље једноставно не могу да комуницирају с другима, али УН може да олакша тај процес. Брзина је наш највећи непријатељ, али не постоји алтернатива“, нагласила је она.
