https://sputnikportal.rs/20241202/na-delu-je-pokusaj-zapada-da-jos-jednu-zemlju-gurne-u-ponor-gradjanskog-rata-olivera-ikodinovic-1180136328.html
На делу је покушај Запада да још једну земљу гурне у понор грађанског рата
На делу је покушај Запада да још једну земљу гурне у понор грађанског рата
Sputnik Србија
У догађајима који се одвијају у Грузији очигледни су знаци покушаја спровођења обојене револуције и може се повући директна паралела са догађајима на кијевском... 02.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-02T22:22+0100
2024-12-02T22:22+0100
2024-12-02T22:22+0100
свет
грузија
обојена револуција
свет
русија
русија – политика
анализе и мишљења
европска унија (еу)
запад
протест
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/11/1179598061_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_2c05134059f6ad318c07084a84a49165.jpg
Међутим, упркос покушајима Запада да земљу гурне у понор грађанских сукоба и спроведе државни удар експерти су уверени да исход ових протеста неће бити исти као на Мајдану, јер влада Грузије чврсто брани суверенитет своје земље.„Mислим да ће Грузија успети да се избори, да ће актуелне грузијске елите изаћи из ове ситуације. Сматрам да је у овом контексту занимљиво направити паралелу са Мајданом у Украјини, 2014. године. Тада је Јанукович стално попуштао, ишао на уступке и правио компромисе са опозицијом и на крају - то га је коштало. Сада не видимо никакве уступке од стране актуелне грузијске власти. Они показују чврстину, снагу и вољу“, каже руски политиколог Виталиј Колпашников.Он је уверен да ће протести сасвим утихнути - народ ће све мање излазити на њих јер неће, како каже, видети смисао у томе.Проевропски демонстранти, са заставама ЕУ и САД, данима протестују против владе у Тбилисију, коју опозиција оптужује да одвлачи земљу од њених амбиција придруживања Европској унији. Осим тога, опозиција оспорава и резултате парламентарних избора одржаних у октобру на којима је победила владајућа странка Грузијски сан, коју критичари оптужују да све више нагиње ка Москви.По свему судећи, опозиција не може да се помири са две ствари. Прво, са победом партије Грузијска сан, која је остала сама у парламенту Грузије, пошто су све опозиционе странке саопштиле да неће учествовати у раду парламента. Ово је, иначе, први пут после распада Совјетског Савеза да је у парламенту Грузије заступљена само једна странка – та иста Грузијски сан.Други разлог за протесте је изјава премијера Грузије Ираклија Кобахидзеа, који је објавио одлуку о суспендовању разматрања почетка преговора о чланству земље у Европској унији до 2028. године.Опозиција се с тим није сложила, што је довело до протеста и сукоба демонстраната и полиције. Иако је ситуација претходних дана била веома напета, она са становишта грузијске владе остаје под контролом.Истовремено, на дневном реду је и питање смене прозападне председнице Саломе Зурабишвили, која за сада остаје на функцији и помаже опозицију, иако по Уставу мора бити нестраначка личност. Она изјављује да неће напустити функцију, јер, како је навела, изабрани парламент није легитиман, па не може да бира новог председника и још позива омладину да изађе на улице.Кобахидзе је поручио да ће Зурабишвили морати да напусти функцију када јој крајем године истекне мандат и одбацио је могућност одржавања нових парламентарних избора, како захтева опозиција.Грузијска влада одолева притисцима ЗападаПредседнички избори заказани су за 14. децембар, а инаугурација за 29. децембар, када ће, по речима премијера, Зурабишвили морати да напусти своју резиденцију и уступи ову зграду легитимно изабраном председнику.Грузија је република са парламентарним обликом власти, извршну власт врши влада на челу са премијером, а председника ће први пут бирати електорски колегијум од 300 људи.„Ако сада не дође до појаве снајпериста, у том случају, мислим да ће актуелна грузијска власт, која тренутно показује максималну флексибилност, ипак остати чврста и неће правити никакве компромисе. Хоћу да кажем да су у Грузији на власти заправо прави националисти, али потпуно другачији од украјинских. У Украјини су на власти лажни националисти, јер прави националисти брину о свом народу и његовој будућности, укључујући и демографију. Кијевска политичка елита довела је до тога да ми сада гледамо демографски пад украјинске нације, и то не само због рата, већ и због тога што милион Украјинаца трајно напушта земљу и никада се неће вратити. Украјина једноставно нема никакву демографску или економску будућност. То нису прави националисти, то је нешто друго, а власти Грузије, напротив, брину и о демографској будућности и о будућности свог народа“, објашњава Колпашников.Влада истиче да је „Грузијски сан“ и даље „посвећен европским интеграцијама“ и „свом путу у Европу“, али истовремено жели и да развија односе са Москвом са којом има јаке културне, историјске и трговинске везе, али две земље од кратког рата 2008. немају дипломатске односе.Иако се Тбилиси, након почетка украјинске кризе, придружио појединим антируским резолуцијама, критичари замерају грузијској влади што одбија да уведе санкције Русији, због чега се није нашла на руској листи непријатељских држава.Експерти објашњавају да много људи у Грузији, земљи од 3,6 милиона становника, жели да живи у миру и хармонији са својим суседима, уз задржавање сопственог суверенитета.Осим тога, владајућа странка Грузијски сан је ове године усвојила закон о „страним агентима“ који Зурабишвили и критичари називају "руским законом", којим се сузбијају невладине организације и медији који се финансирају из иностранства, као и закон о забрани ЛГБТ пропаганде и промене пола, што је ЕУ доживела као скретање Грузије са европског пута.„Њима говоре: ‘Организујте ЛГБТ параде!’. Грузијци имају своје традиције, то је веома стари народ са дубоким основама државности. Њихова државност је веома древна, за разлику од Украјине. Сви ти захтеви им делују као нешто страно и зато они не желе ни да ратују нити да спроводе такве захтеве, јер се не уклапају у њихове вековне историјске темеље. Зато већина грузијског друштва није нужно проруска, већ је прогрузијска и управо због тога што су прави националисти, они не прихватају то и неће дозволити да се то деси, осим ако не дође до неке снажне спољне провокације“, каже Колпашников.Запад врши снажан притисак на Грузију, али грузијска влада за сада одолева притисцима. Из Европске уније стижу озбиљне претње, уз тврдње да је Грузија скренула са демократског пута, док су Сједињене Америчке Државе обуставиле стратешко партнерство са Тбилисијем.Шефица европске дипломатије Каја Калас и европска комесарка за проширење Марта Кос поручиле су у заједничком саопштењу да ће акције грузијских власти, у правцу спречавања немира, имати негативне последице по односе са Европском унијом, док Москва истиче да је све оно што се дешава у Грузији унутрашње питање те земље и Русија не планира да се меша у те процесе.Намеће се питање да ли ће грузијска политичка елита Грузије попустити под западним притисцима?„Ако Запад буде бескомпромисан, инсистирајући на рату са Русијом грузијске елите се неће повиновати, јер брину за будућност свог народа. Ако Запад понуди неки компромис и уместо рата затражи, на пример, потпуно затварање граница са Русијом, можда ће грузијске власти попустити. Али ако буде ултиматум за рат, мислим да неће пристати, јер знају шта то носи. Такође, неће пустити клoвна Сакашвилија из затвора, јер Запад тражи његову слободу и нове изборе, али они неће пристати ни на једно ни на друго“, закључио је експерт.Грузија је званично добила статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру 2023, али је Брисел касније замрзнуо процес, оптужујући извршну власт за озбиљно демократско назадовање.
https://sputnikportal.rs/20241126/zapad-ponovo-pokusava-da-sprovede-drzavni-udar-u-gruziji-rusija-olivera-ikodinovic-1179912223.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
грузија, обојена револуција, свет, русија, русија – политика, анализе и мишљења, европска унија (еу), запад, протест, сад, избори, мајдан
грузија, обојена револуција, свет, русија, русија – политика, анализе и мишљења, европска унија (еу), запад, протест, сад, избори, мајдан
На делу је покушај Запада да још једну земљу гурне у понор грађанског рата
У догађајима који се одвијају у Грузији очигледни су знаци покушаја спровођења обојене револуције и може се повући директна паралела са догађајима на кијевском Мајдану, кажу руски експерти коментаришући покушај насилног преузимања власти у тој земљи.
Међутим, упркос покушајима Запада да земљу гурне у
понор грађанских сукоба и спроведе
државни удар експерти су уверени да исход ових протеста неће бити исти као на Мајдану, јер влада Грузије чврсто брани
суверенитет своје земље.
„Mислим да ће Грузија успети да се избори, да ће актуелне грузијске елите изаћи из ове ситуације. Сматрам да је у овом контексту занимљиво направити паралелу са Мајданом у Украјини, 2014. године. Тада је Јанукович стално попуштао, ишао на уступке и правио компромисе са опозицијом и на крају - то га је коштало. Сада не видимо никакве уступке од стране актуелне грузијске власти. Они показују чврстину, снагу и вољу“, каже руски политиколог Виталиј Колпашников.
Он је уверен да ће протести сасвим утихнути - народ ће све мање излазити на њих јер неће, како каже, видети смисао у томе.
„Једино што ме брине јесте могућност неких оружаних провокација, као што се десило на кијевском Мајдану крајем 2013. године. Ако се сетите, тамо је почела пуцњава, погинули су људи, и то је заправо означило почетак акутне фазе протеста“, додао је експерт, алудирајући на догађај са снајперистима који су пуцали током нереда у Кијеву.
Проевропски демонстранти, са заставама ЕУ и САД, данима протестују против владе у Тбилисију, коју опозиција оптужује да одвлачи земљу од њених амбиција придруживања Европској унији. Осим тога, опозиција оспорава и резултате парламентарних избора одржаних у октобру на којима је победила владајућа странка Грузијски сан, коју критичари оптужују да све више нагиње ка Москви.
По свему судећи, опозиција не може да се помири са две ствари. Прво, са победом партије Грузијска сан, која је остала сама у парламенту Грузије, пошто су све опозиционе странке саопштиле да неће учествовати у раду парламента. Ово је, иначе, први пут после распада Совјетског Савеза да је у парламенту Грузије заступљена само једна странка – та иста Грузијски сан.
Други разлог за протесте је изјава премијера Грузије Ираклија Кобахидзеа, који је објавио одлуку о суспендовању разматрања почетка преговора о чланству земље у Европској унији до 2028. године.
Опозиција се с тим није сложила, што је довело до протеста и сукоба демонстраната и полиције. Иако је ситуација претходних дана била веома напета, она са становишта грузијске владе остаје под контролом.
Истовремено, на дневном реду је и питање смене прозападне председнице Саломе Зурабишвили, која за сада остаје на функцији и помаже опозицију, иако по Уставу мора бити нестраначка личност. Она изјављује да неће напустити функцију, јер, како је навела, изабрани парламент није легитиман, па не може да бира новог председника и још позива омладину да изађе на улице.
Кобахидзе је поручио да ће Зурабишвили морати да напусти функцију када јој крајем године истекне мандат и одбацио је могућност одржавања нових парламентарних избора, како захтева опозиција.
Грузијска влада одолева притисцима Запада
Председнички избори заказани су за 14. децембар, а инаугурација за 29. децембар, када ће, по речима премијера, Зурабишвили морати да напусти своју резиденцију и уступи ову зграду легитимно изабраном председнику.
Грузија је република са парламентарним обликом власти, извршну власт врши влада на челу са премијером, а председника ће први пут бирати електорски колегијум од 300 људи.
„Ако сада не дође до појаве снајпериста, у том случају, мислим да ће актуелна грузијска власт, која тренутно показује максималну флексибилност, ипак остати чврста и неће правити никакве компромисе. Хоћу да кажем да су у Грузији на власти заправо прави националисти, али потпуно другачији од украјинских. У Украјини су на власти лажни националисти, јер прави националисти брину о свом народу и његовој будућности, укључујући и демографију. Кијевска политичка елита довела је до тога да ми сада гледамо демографски пад украјинске нације, и то не само због рата, већ и због тога што милион Украјинаца трајно напушта земљу и никада се неће вратити. Украјина једноставно нема никакву демографску или економску будућност. То нису прави националисти, то је нешто друго, а власти Грузије, напротив, брину и о демографској будућности и о будућности свог народа“, објашњава Колпашников.
Влада истиче да је „Грузијски сан“ и даље „посвећен европским интеграцијама“ и „свом путу у Европу“, али истовремено жели и да развија односе са Москвом са којом има јаке културне, историјске и трговинске везе, али две земље од кратког рата 2008. немају дипломатске односе.
Иако се Тбилиси, након почетка украјинске кризе, придружио појединим антируским резолуцијама, критичари замерају грузијској влади што одбија да уведе санкције Русији, због чега се није нашла на руској листи непријатељских држава.
Експерти објашњавају да много људи у Грузији, земљи од 3,6 милиона становника, жели да живи у миру и хармонији са својим суседима, уз задржавање сопственог суверенитета.
„Запад их је ставио пред два питања, а прво је био захтев да ратују против Русије. Они су одговорили: ‘Ми смо мали народ, то није за нас, изгубићемо’, док Запад говори: ‘Није важно, морате ући у рат’. Грузијске власти су одбиле“, подсећа експерт.
Осим тога, владајућа странка Грузијски сан је ове године усвојила закон о „страним агентима“ који Зурабишвили и критичари називају "руским законом", којим се сузбијају невладине организације и медији који се финансирају из иностранства, као и закон о забрани ЛГБТ пропаганде и промене пола, што је ЕУ доживела као скретање Грузије са европског пута.
„Њима говоре: ‘Организујте ЛГБТ параде!’. Грузијци имају своје традиције, то је веома стари народ са дубоким основама државности. Њихова државност је веома древна, за разлику од Украјине. Сви ти захтеви им делују као нешто страно и зато они не желе ни да ратују нити да спроводе такве захтеве, јер се не уклапају у њихове вековне историјске темеље. Зато већина грузијског друштва није нужно проруска, већ је прогрузијска и управо због тога што су прави националисти, они не прихватају то и неће дозволити да се то деси, осим ако не дође до неке снажне спољне провокације“, каже Колпашников.
Запад врши снажан притисак на Грузију, али грузијска влада за сада одолева притисцима. Из Европске уније стижу озбиљне претње, уз тврдње да је Грузија скренула са демократског пута, док су Сједињене Америчке Државе обуставиле стратешко партнерство са Тбилисијем.
Шефица европске дипломатије Каја Калас и европска комесарка за проширење Марта Кос поручиле су у заједничком саопштењу да ће акције грузијских власти, у правцу спречавања немира, имати негативне последице по односе са Европском унијом, док
Москва истиче да је све оно што се дешава у Грузији унутрашње питање те земље и
Русија не планира да се меша у те процесе.
Намеће се питање да ли ће грузијска политичка елита Грузије попустити под западним притисцима?
„Ако Запад буде бескомпромисан, инсистирајући на рату са Русијом грузијске елите се неће повиновати, јер брину за будућност свог народа. Ако Запад понуди неки компромис и уместо рата затражи, на пример, потпуно затварање граница са Русијом, можда ће грузијске власти попустити. Али ако буде ултиматум за рат, мислим да неће пристати, јер знају шта то носи. Такође, неће пустити клoвна Сакашвилија из затвора, јер Запад тражи његову слободу и нове изборе, али они неће пристати ни на једно ни на друго“, закључио је експерт.
Грузија је званично добила статус кандидата за чланство у ЕУ у децембру 2023, али је Брисел касније замрзнуо процес, оптужујући извршну власт за озбиљно демократско назадовање.
