Изумрла је још једна врста: Боравила је у суседству Србије, о разлозима се нагађа /фото/
© Фото : Unsplash/Marko Hankkilaтанкокљуна златовременица
© Фото : Unsplash/Marko Hankkila
Пратите нас
Научници су објавили анализу која указује да је изумрла танкокљуна златовременица (Numenius tenuirostris), птица селица која се размножавала у западном Сибиру, а зиме проводила у околини Средоземног мора. Последњи пут је са сигурношћу виђена 1995. године у северном Мароку.
Ово је у свету први случај изумирања птице са подручја континенталне Европе, северне Африке и западне Азије, објавили су из удружења БИОМ.
Црвена листа Међународне уније за очување природе (ИУЦН) тренутно садржи 164 врсте птица које су изумрле након 1500. године од 11.000 врста чији је степен угрожености проценила организација „BirdLife International“, глобална институција надлежна за попис птица. Та публикација је настала у сарадњи са Британским краљевским друштвом за заштиту птица (РСПБ), организацијом „BirdLife International“ и Центром за очување природе.
Вест о њеном изумирању уследила је након недавне објаве да је због пада у броју популације 16 других врста шљукарица селица управо прешло у категорију веће угрожености на Црвеном списку угрожених врста ИУЦН-а.
Erstmals stirbt ein #Vogel am europäischen Festland aus: Der Dünnschnabel-Brachvogel (Numenius tenuirostris). Letzte Sichtung in Deutschland: 1927. Ein noch in BY und D heimischer #Brachvogel (N. arquata) ist vom #Aussterben bedroht. Darum Artenschutz!
— Bayerisches Landesamt für Umwelt (@lfu_bayern) November 26, 2024
👉https://t.co/QbXFHzkPIh https://t.co/Tl8al6rFl1
Танкокљуна златовременица боравила је и у Хрватској, а новообновљени Природњачки музеј у Загребу чува примерак те врсте.
Узроци опадања врсте танкокљуне златовременице можда никада неће у потпуности бити познати, али могући разлози укључују прекомерно исушивање издигнутих тресетишта у сврху пољопривреде, на којима су се те птице размножавале, губитак обалних мочварних подручја на којима су проводиле зиме, те лов, посебно недавно, што је додатно смањило већ ионако мале и подељене популације. Могући су и утицаји загађења, болести, предатора и променаклиме, али опсег тих утицаја је непознат, пише „Јутарњи лист“.
Доктор Алекс Бонд, виши кустос Одсека за птице у Британском природњачком музеју, био је члан тима који је пратио судбину ове врсте и рекао да ће с променом климе ово постати уобичајена ситуација.
„Стање се не поправља за птице. Решавање питања климатских промена, уништења станишта и загађења најбољи је начин на који можемо да покушамо да их заштитимо, било код куће или у иностранству“, рекао је он.
Погледајте и: