Директор „Росњефта“: Светска енергетика постала инструмент хибридног рата
09:09 05.12.2024 (Освежено: 09:17 05.12.2024)
© Sputnik / Vitaliy Ankov
/ Пратите нас
Светска енергетика данас је постала један од циљева и оруђа хибридног рата, изјавио је директор „Росњефта“ Игор Сечин на Евроазијском економском форуму у Верони.
„Овај рат је већ у току. Она се на различитим бојиштима различито развија. Негде је прави рат, негде хибридни: у области технологије, климе, финансија, трговине и културе. Нажалост, светска енергетика данас није изузетак и постала је један од циљева и инструмената овог хибридног рата“, оценио је он.
Наступа нова ера угља
Према његовим речима, свет је постао сведок наступа нове ере угља, делимично захваљујући високој енергетској ефикасности улагања у фосилна горива.
„Искусни инвеститори су се вратили угљу. Фактички смо сведоци наступања нове ере угља“, истакао је Сечин, наводећи као пример компанију „Гленкор“, која је у последње две године половину свог оперативног прихода добила од пословања са угљем.
Сечин је приметио да енергетска транзиција захтева реструктурирање реалне, а не виртуелне економије.
„Повећање удела производње коришћењем обновљивих извора енергије захтева напредна решења проблема везаних за стабилан рад енергетских мрежа, стварање капацитета за складиштење електричне енергије и ублажавање пикова потрошње“, објаснио је он.
Управо из тог разлога, али и због високе цене обновљивих извора енергије, данашњи светски лидер у производњи обновљивих извора, Кина, истовремено обара рекорде у увођењу капацитета угља.
„За последњих десет година, ова земља, као лидер у енергији ветра и сунца, повећала је капацитет производње угља за више од 350 гигавата, односно 45 одсто“, додао је он.
Директор „Росњефта“ уверен је да је свет још увек далеко од највеће потражње за фосилним горивима.
„Нафта чини више од 30 одсто глобалне потрошње енергије, угаљ 25 одсто, гас 22 одсто, а чини се да смо још далеко од највеће потражње за фосилним горивима“, оценио је он.
Сечин је додао да нафташи у свету предвиђају стабилно повећање потрошње нафте, која би до 2050. године могла достићи и до 20 милиона барела дневно.
О употреби долара
Говорећи о трансакцијама о у доларима, Сечин је рекао да ће наставак ограничења доларских плаћања у светској трговини повећати могућност коришћења националних валута и развоја нових универзалних инструмената.
„Употреба долара као инструмента санкција је велика грешка, јер трговина никада неће престати. Од ње зависи и енергетска безбедност и живот уопште. Увек ће се наћи алтернативе. Главни конкурент долару биће злато, које је човечанство користило хиљадама година за плаћања“, истакао је Сечин.
Он је напоменуо да је, према подацима Светског савета за злато, само у последње три године удео злата у светским златно-девизним резервама повећан за скоро осам процентних поена и достигао 20 одсто.
„Решење се намеће само. Да би се уклонили ови ризици са долара, неопходно је престати са његовом употребом као инструментом санкционог утицаја“, додао је он.
Према његовом мишљењу, примена долара као светске резервне валуте доноси директне користи економији Сједињених Америчких Држава у износу од око 100 милијарди долара годишње.
Сечин је навео и да „зелени“ долар бежи од „зелене“ (еколошке) агенде као од огња, инвеститори одустају од таквих пројеката.
„У стварном животу, бизнис гласа новцем, а ‘зелени’ долар бежи од ‘зелене’ агенде као огња“, рекао је он.
У протекле три године, ентузијазам западних берзи за сектор обновљиве енергије се практично свео на нулу. Акције компанија које производе „чиста“ горива пале су неколико пута за две године, подсетио је он.
„Разлози оваквог става инвеститора су немогућност компанија ‘зелене’ економије да на време остваре своје циљеве, укључујући због растућих трошкова, кашњења у издавању државних кредита и недостатка доступности нових финансирања“, објаснио је Сечин.
Нови Маршалов план
Сечин је навео да најављени програм енергетске транзиције представља моћну санкциону баријера за 88 одсто становништва Земље које нису део „златне милијарде“.
„Сједињене Америчке Државе намеравају да уз помоћ веома тешких аргумената стимулишу тежњу својих партнера у борби против климатских промена: земље које одбију да промовишу америчко-центричну ‘зелену’ (еколошку) агенду мораће да плате увозне дажбине“, рекао је Сечин.
„Ово потврђује нашу тезу да је најављени програм енергетске транзиције у суштини моћна санкциона баријера за 88 одсто становништва Земље, за све који нису део ‘златне милијарде’“, додао је он.
Према његовим речима, нездрава помпа која се вештачки ствара око теме климатских промена већ доводи до директне злоупотребе. Читаве државе зарађују од енергетске транзиције. Тако је недавно „Форин аферс“ предложио комбиновање борбе против климатских промена са промоцијом америчких економских интереса. Медиј је изнео идеју о подршци „зеленим“ технологијама у земљама у развоју, по аналогији са Маршаловим планом.
Сечин је подсетио да је после Другог светског рата примена Маршаловог плана омогућила Сједињеним Америчким Државама да подрже америчку индустрију, освоје страна тржишта и ојачају амерички утицај у западноевропским земљама.
„Нови Маршалов план предвиђа да САД, како би повратиле глобално лидерство и стекле технолошки суверенитет, треба да обавежу земље у развоју да купују америчку технологију и опрему за ‘зелену’транзицију у замену за америчку финансијску помоћ“, објаснио је он.
„Међутим, за разлику од Америке у Труманово време, мало је вероватно да ће садашње Сједињене Америчке Државе моћи да спроведу такав програм из више разлога. Они више немају лидерство ни у технологији ни у глобалној трговини. А долар се одавно претворио у инструмент санкционог рата“, нагласио је Сечин.
Ускоро крај експанзије електричних аутомобила на Западу
Сечин је приметио да се експанзија електричних аутомобила на Западу ближи крају због економске неисплативости.
„Јасно је да се експанзија електричних аутомобила на Западу ближи крају: због недостатка потражње, водећи произвођачи принуђени су да продају са губитком, а у САД цена половних електричних аутомобила пала је за 25 одсто за мање од две године“, закључио је он.
Погледајте и:
