https://sputnikportal.rs/20241205/naucnici-otkrivaju-kako-bi-suncev-sistem-mogao-da-ugosti-novu-planetu-1180289727.html
Научници откривају како би Сунчев систем могао да угости нову планету
Научници откривају како би Сунчев систем могао да угости нову планету
Sputnik Србија
Интерстеларни објекти (ИСО) изазвали су велику знатижељу од 2017. године, када је Оумуамуа постао први потврђени ИСО који је прошао кроз Сунчев систем. Исто је... 05.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-05T23:00+0100
2024-12-05T23:00+0100
2024-12-05T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/05/1180289935_0:0:2719:1529_1920x0_80_0_0_bbfcbcc156b5e4b574388ff9d01fd2c1.jpg
Ипак, безброј ИСО -а вероватно је прошао кроз Сунчев систем током историје, а очекује се још пуно таквих посета, посебно с напретком у посматрањима, попут опсерваторије „Вере Рубин“.Једно од питања које научници постављају јесте да ли би ИСО или нека усамљена планета могли да постану стални чланови Сунчевог система?Такав догађај зависи од фазног простора, математичког оквира који описује динамичке системе попут планетарних орбита. ИСО-ове путање и интеракције унутар тог простора могу довести до његовог привременог или трајног хватања односно „останка“.Разумевање фазног простора и тачака хватања ИСО-аФазни простор обухвата све могуће орбиталне конфигурације око Сунца, користећи положај и замах као координате. Унутар тог сложеног оквира постоје две врсте тачака за хватање.Прве су слабе тачке хватања. Оне омогућавају предметима да привремено уђу у полустабилне орбите, често у близини граница гравитационих поља.Друге су трајне тачке хватања. Објекти заробљени овде остају гравитационо везани у недоглед, у стабилним орбитама.Трајно хватање се дешава када се угаони момент и енергија објекта тачно поклапају са овим регионима. Суптилне промене у фазном простору могу померити објекте између слабог и трајног хватања, при чему променљиве као што су ексцентрицитет орбите и полуоса ових простора играју значајну улогу.Нова истраживања о хватању ИСО-аСтудија свемирске механике и динамичке астрономије Едварда Белбруна са Универзитета Јешива и Џејмса Грина из Space Science Enduavors истражује ту динамику. Њихово истраживање под називом „Перманентно хватање у Сунчевом систему“ бави се теоријском механиком фазног простора и ИСО хватања.Аутори објашњавају перманентно заробљавање као стално хватање малог тела према Сунцу из међузвезданог простора, које настаје када то тело не може да побегне у међузвездани простор и остаје заробљено у Сунчевом систему за сво будуће време, крећући се унутар тог простора без судара са Сунцем.За разлику од претходних студија које су се фокусирале на Јупитер као треће тело у проблему са три тела, истраживање се бави плимним силама галаксије, нудећи нове увиде. Ове силе значајно утичу на структуру фазног простора, повећавајући потенцијал за заробљавање ИСО.Усамљене планете и звездани сусретиУсамљене планете су у изобиљу у свемиру због раног планетарног расејања и гравитационих интеракција.Ово сугерише да усамљене планете могу бити веће од звезда, иако аутори студије примећују да је таква тврдња донекле контроверзна.Звезде у нашој близини често пролазе близу Сунчевог система, а предвиђа се шест таквих блиских сусрета у наредних 50.000 година. Ови сусрети би могли да уклоне објекте из Оортовог облака или да олакшају хватање ИСО-а кроз Сунчев гравитациони регион Хил, који је доминантни гравитациони регион за хватање ИСО-а и протеже се 3,81 светлосне године ка или даље од галактичког центра.Будућност откривања ИСО-аНово истраживање такође показује да би ИСО, или усамљене планете, могле бити лабаво ухваћене у соларном систему, крећући се хаотично, али избегавајући сударе. Такви упади могу пореметити орбите планета, остављајући видљиве трагове.Опсерваторија „Вера Рубин“ може да трансформише наше разумевање ИСО-а, откривајући њихову дистрибуцију и потенцијал као дугорочних становника Сунчевог система. Уз напредна истраживања, идеја да гостујући међузвездани објекат постане стални сусед постаје све вероватнија., пренео је „Јуниверз тудеј“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, друштво
наука и технологија, свемир, друштво
Научници откривају како би Сунчев систем могао да угости нову планету
Интерстеларни објекти (ИСО) изазвали су велику знатижељу од 2017. године, када је Оумуамуа постао први потврђени ИСО који је прошао кроз Сунчев систем. Исто је две године учинила и комета 2и/Борисов, две године касније, чиме се број познатих ИСО-а који су прошли Сунчевим системом попео на два, засад.
Ипак, безброј ИСО -а вероватно је прошао кроз Сунчев систем током историје, а очекује се још пуно таквих посета, посебно с напретком у посматрањима, попут опсерваторије „Вере Рубин“.
Једно од питања које научници постављају јесте да ли би ИСО или нека усамљена планета могли да постану стални чланови Сунчевог система?
Такав догађај зависи од фазног простора, математичког оквира који описује динамичке системе попут планетарних орбита. ИСО-ове путање и интеракције унутар тог простора могу довести до његовог привременог или трајног хватања односно „останка“.
Разумевање фазног простора и тачака хватања ИСО-а
Фазни простор обухвата све могуће орбиталне конфигурације око Сунца, користећи положај и замах као координате. Унутар тог сложеног оквира постоје две врсте тачака за хватање.
Прве су слабе тачке хватања. Оне омогућавају предметима да привремено уђу у полустабилне орбите, често у близини граница гравитационих поља.
Друге су трајне тачке хватања. Објекти заробљени овде остају гравитационо везани у недоглед, у стабилним орбитама.
Трајно хватање се дешава када се угаони момент и енергија објекта тачно поклапају са овим регионима. Суптилне промене у фазном простору могу померити објекте између слабог и трајног хватања, при чему променљиве као што су ексцентрицитет орбите и полуоса ових простора играју значајну улогу.
Нова истраживања о хватању ИСО-а
Студија свемирске механике и динамичке астрономије Едварда Белбруна са Универзитета Јешива и Џејмса Грина из Space Science Enduavors истражује ту динамику. Њихово истраживање под називом „Перманентно хватање у Сунчевом систему“ бави се теоријском механиком фазног простора и ИСО хватања.
Аутори објашњавају перманентно заробљавање као стално хватање малог тела према Сунцу из међузвезданог простора, које настаје када то тело не може да побегне у међузвездани простор и остаје заробљено у Сунчевом систему за сво будуће време, крећући се унутар тог простора без судара са Сунцем.
За разлику од претходних студија које су се фокусирале на Јупитер као треће тело у проблему са три тела, истраживање се бави плимним силама галаксије, нудећи нове увиде. Ове силе значајно утичу на структуру фазног простора, повећавајући потенцијал за заробљавање ИСО.
Усамљене планете и звездани сусрети
Усамљене планете су у изобиљу у свемиру због раног планетарног расејања и гравитационих интеракција.
„Коначна архитектура било ког соларног система биће обликована расипањем планета и прелетима формирајућих звезданих система, јер такви блиски сусрети могу избацити планете и мала тела из система и створити оно што називамо усамљеним планетама“, пишу аутори студије.
Ово сугерише да усамљене планете могу бити веће од звезда, иако аутори студије примећују да је таква тврдња донекле контроверзна.
Звезде у нашој близини често пролазе близу Сунчевог система, а предвиђа се шест таквих блиских сусрета у наредних 50.000 година. Ови сусрети би могли да уклоне објекте из Оортовог облака или да олакшају хватање ИСО-а кроз Сунчев гравитациони регион Хил, који је доминантни гравитациони регион за хватање ИСО-а и протеже се 3,81 светлосне године ка или даље од галактичког центра.
Будућност откривања ИСО-а
Ново истраживање такође показује да би ИСО, или усамљене планете, могле бити лабаво ухваћене у соларном систему, крећући се хаотично, али избегавајући сударе. Такви упади могу пореметити орбите планета, остављајући видљиве трагове.
Опсерваторија „Вера Рубин“ може да трансформише наше разумевање ИСО-а, откривајући њихову дистрибуцију и потенцијал као дугорочних становника Сунчевог система. Уз напредна истраживања, идеја да гостујући међузвездани објекат постане стални сусед постаје све вероватнија.,
пренео је „Јуниверз тудеј“.
