https://sputnikportal.rs/20241206/tajanstvena-plava-aurora-otkrila-je-jos-misteriozniji-atmosferski-fenomen-video-1180323569.html
Тајанствена плава аурора открила је још мистериознији атмосферски феномен /видео/
Тајанствена плава аурора открила је још мистериознији атмосферски феномен /видео/
Sputnik Србија
Ретка плава аурора из геомагнетне олује, која се догодила у мају 2024, открива мистериозне јоне азота на великим висинама, изазивајући научнике да открију њено... 06.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-06T22:46+0100
2024-12-06T22:46+0100
2024-12-06T22:46+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/06/1180323074_0:68:1024:644_1920x0_80_0_0_78b30db3ec9908d178242733d757b972.jpg
Ауроре, спектакуларни светлуцави прикази светлости на ноћном небу, често се повезују са нијансама зелене боје. Међутим, снажна геомагнетна олуја у мају 2024. произвела је изузетан плави сјај на ниским географским ширинама, очаравајући научнике и посматраче. Слике које су направили научници из Јапана пружили су кључни увид у овај ретки феномен.Физичари Сота Нањо и Казуо Шиокава анализирали су ове слике како би предложили вероватно објашњење.Ово откриће представља нови изазов за научнике који се баве атмосфером, пошто је познато да су молекуларни јони азота краткотрајни и тешки, што њихово присуство на великим висинама чини збуњујућим.„До данас није добро схваћено како молекуларни јони азота велике молекуларне тежине могу постојати на тако великим висинама... Овај процес је обавијен велом мистерије“, додао је Шиокава.Аурора настаје када се сунчеве честице, ослобођене током догађаја као што је избијање короналне масе из Сунца, сударе с магнетним пољем Земље. Ове честице се каналишу према половима, где ступају у интеракцију са атмосферским гасовима. Размена енергије доводи до тога да гасови емитују фотоне, стварајући карактеристичан сјај ауроре. Боја зависи од врсте гаса и нивоа интеракције, при чему кисеоник емитује зелену и црвену, а азот плаву и црвену, пренео је „Сајенс алерт“.Непознати механизамДана 11. маја 2024. примећена је упечатљива ружичаста аурора, праћена плавим сјајем нешто пре поноћи. Та плава аурора била је организована у уздужне структуре дуж линија магнетног поља, које се протежу око 1.200 километара и достижу висину од 400 до 900 километара. Поређења ради, Међународна свемирска станица орбитира на висини од 370 до 460 километара.Тренутно разумевање повезује ауроре ниске географске ширине са струјом прстена, односноторусом наелектрисаних честица које круже око Земљиног екватора.Ово сугерише да непознати механизам може убрзати јоне азота навише.Како се соларна активност повећава, даља анализа ауроре којом доминира плава боја могла би открити нове увиде. Истраживачи пишу:„Очекује се да ће поновљене студије случаја таквих аурора с доминантном плавом бојом пружити увид у процесе формирања аурора с доминантним плавим бојама на ниским географским ширинама“, закључују аутори студије, објављене у часопису „Earth, Planets and Space“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, свемир
наука и технологија, друштво, свемир
Тајанствена плава аурора открила је још мистериознији атмосферски феномен /видео/
Ретка плава аурора из геомагнетне олује, која се догодила у мају 2024, открива мистериозне јоне азота на великим висинама, изазивајући научнике да открију њено непознатопорекло.
Ауроре, спектакуларни светлуцави прикази светлости на ноћном небу, често се повезују са нијансама зелене боје. Међутим, снажна геомагнетна олуја у мају 2024. произвела је изузетан плави сјај на ниским географским ширинама, очаравајући научнике и посматраче. Слике које су направили научници из Јапана пружили су кључни увид у овај ретки феномен.
Физичари Сота Нањо и Казуо Шиокава анализирали су ове слике како би предложили вероватно објашњење.
„Наши налази сугеришу да су молекуларни јони азота можда били убрзани према горе неким механизмом и били одговорни за формирање плаве доминантне ауроре“, објашњава Шиокава.
Ово откриће представља нови изазов за научнике који се баве атмосфером, пошто је познато да су молекуларни јони азота краткотрајни и тешки, што њихово присуство на великим висинама чини збуњујућим.
„До данас није добро схваћено како молекуларни јони азота велике молекуларне тежине могу постојати на тако великим висинама... Овај процес је обавијен велом мистерије“, додао је Шиокава.
Аурора настаје када се сунчеве честице, ослобођене током догађаја као што је избијање короналне масе из Сунца, сударе с магнетним пољем Земље. Ове честице се каналишу према половима, где ступају у интеракцију са атмосферским гасовима. Размена енергије доводи до тога да гасови емитују фотоне, стварајући карактеристичан сјај ауроре. Боја зависи од врсте гаса и нивоа интеракције, при чему кисеоник емитује зелену и црвену, а азот плаву и црвену,
пренео је „Сајенс алерт“.
Дана 11. маја 2024. примећена је упечатљива ружичаста аурора, праћена плавим сјајем нешто пре поноћи. Та плава аурора била је организована у уздужне структуре дуж линија магнетног поља, које се протежу око 1.200 километара и достижу висину од 400 до 900 километара. Поређења ради, Међународна свемирска станица орбитира на висини од 370 до 460 километара.
Тренутно разумевање повезује ауроре ниске географске ширине са струјом прстена, односноторусом наелектрисаних честица које круже око Земљиног екватора.
„У аурори је пронађена структура од неколико стотина километара са доминантном плавом бојом коју је тешко протумачити само активношћу енергетски наелектрисаних атома“, истиче Шиокава.
Ово сугерише да непознати механизам може убрзати јоне азота навише.
Како се соларна активност повећава, даља анализа ауроре којом доминира плава боја могла би открити нове увиде. Истраживачи пишу:
„Очекује се да ће поновљене студије случаја таквих аурора с доминантном плавом бојом пружити увид у процесе формирања аурора с доминантним плавим бојама на ниским географским ширинама“, закључују аутори студије,
објављене у часопису „Earth, Planets and Space“.
