https://sputnikportal.rs/20241207/hrvatski-naucnici-pomeraju-granice--moguce-je-oziveti-ljudski-mozak-nakon-smrti-1180347194.html

Научници померају границе: Могуће је оживети људски мозак након смрти

Научници померају границе: Могуће је оживети људски мозак након смрти

Sputnik Србија

Група неуронаучника са Медицинског факултета Јејл годинама помера границе науке и медицине када је мозак у питању. 07.12.2024, Sputnik Србија

2024-12-07T21:58+0100

2024-12-07T21:58+0100

2024-12-09T09:02+0100

наука и технологија

наука и технологија

сад

јејл

хрватска

људски мозак

медицина

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171991413_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7a03b7fb3c3cd839340ab1d3fc94238e.jpg

Још 2019. године научници, у којој је неколико хрватских научника са америчком адресом, на челу са професором Ненадом Шестаном успели су да делимично оживе мозак свиње четири сата након што је животиња угинула. Сада су отишли ​​корак даље.Како су тада објавили у свом раду у часопису Нејчр, њихов радикални "третман" под називом БрејнЕКС успео је да "оживи" мозак свиње неколико сати након њене смрти и вађења тог органа из лобање.Сада су усавршили исту технику, регистровали неколико патената и тестирали да ли ће деловати на људски мозак.Звонимир Врсеља, неуронаучник са Јејла који је део тима професора Шестана, потврдио је у интервјуу за Њу сајентист да је ово велики успех, али и да је цео тим изузетно опрезан јер би њихово истраживање потенцијално могло донети прекретницу у медицини.Наиме, оживљавање мртвог људског мозга могло би бити од великог значаја за лекаре и научнике. Не само да би истраживачи могли да тестирају лекове на „реанимираним мозговима“, што би заузврат могло да доведе до бољих техника лечења, већ би технологија коју користе за „реанимацију мозга“ могла да се користи за спасавање људи на ивици смрти или за чување органа за трансплантацију „у животу“.Међутим, Врсеља и његов тим су веома опрезни у експериментима.„Морали смо да развијемо нове методе како бисмо осигурали да не постоји електрична активност која би се на било који начин могла протумачити као траг свести“, нагласио је Врсеља.У преводу, иако су мозгови у лабораторији, који су били повезани са специјалним уређајима и кроз које је кружио специјални БрејнЕкс коктел лекова, давали знаке живота у смислу промене боје ткива, успостављања микроциркулације и специфичних молекуларних и ћелијских функција, они нису били "живи" у правом смислу те речи.Управо супротно - ни у једном тренутку нисмо приметили било какву организовану електричну активност повезану са свесношћу, перцепцијом или било којом другом вишом функцијом мозга, наводи се у њиховом раду.Њихов циљ је да одрже ћелијску активност у мозгу како би се лекови за неуролошке болести попут Алцхајмерове и Паркинсонове болести могли тестирати у лабораторијским условима. С обзиром на то да је у свету све више оваквих неуролошких болести, овакав систем тестирања би у будућности могао бити од огромног значаја.Модификована верзија БрејнЕкс-а, названа ОрганЕкс, тестирана на свињама, обновила је ћелијску функцију у органима као што су срце, мозак и бубрези чак и сат након смрти. За научнике, то је велики корак напред ка одржавању органа за трансплантацију дуже „живим“, што би за неке људе могло значити разлику између живота и смрти.Погледајте и:

сад

хрватска

2024

Вести

sr_RS

наука и технологија, сад, јејл, хрватска, људски мозак, медицина