https://sputnikportal.rs/20241207/sta-je-u-stvari-cil-skandaloznog-predloga--nemacke-za-ukrajinu-rusija-olivera-ikodinovic-1180250447.html
Шта je у ствари циљ скандалозног предлога Немачке за Украjину
Шта je у ствари циљ скандалозног предлога Немачке за Украjину
Sputnik Србија
Скандалозна изјава министарке спољних послова Немачке Аналене Бербок о слању немачких војника у Украјину како би надгледали могући прекид ватре је само опција... 07.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-07T18:48+0100
2024-12-07T18:48+0100
2024-12-07T18:50+0100
специјална операција у украјини
специјална војна операција у украјини – вести
русија
русија – политика
свет
анализе и мишљења
немачка
мировна мисија
војни контингент
миротворци
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0c/1173514725_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_9f3d26ef2c2c507fd654ba82be75a0bb.jpg
Пошто украјинска војска губи рат, идеја Запада је замразавње конфликта са циљем да се за то време милитаризује Украјина, упумпа западно оружје, створи нови војно-индустријски комплекс и изврши мобилизација, а да се као гаранција безбедности, пошаље војска земаља чланица НАТО-а, додају политиколози.Портпарол Кремља Дмитриј Песков изразио је очекивање да су земље које учествују у тим дискусијама свесне потенцијалних опасности због таквих активности, док је немачки канцелар Олаф Шолц одбацио идеју шефице немачке дипломатије о слању припадника немачке војске у ту земљу, упозоривши да тај рат не треба да прерасте у рат између Русије и НАТО-а.Према његовим речима, Шолц има чврсту позицију по питању ракета, али истовремено има чврсту позицију о томе да подршку Украјини треба наставити.„Од тога неће одустати. Реч је о пружању и финансијске и економске помоћи, као и помоћи у наоружању.Реч је и о другим пројектима који су повезани са тзв. перспективама за решавање конфликта или миротворској улози Немачке. И ту постоји веома озбиљно питање о томе како ће бити формулисана позиција нове немачке владе када буде формирана после 23. фебруара следеће године. Друго питање је везано за инаугурацију новог председника САД и нових циљева Трампове администрације по питању односа са Украјином, Русијом и кризом у Европи, а нарочито у Немачкој. То је веома сложен мозаик, који је тренутно немогуће сложити. Због тога сваки предлог који тренутно постоји треба да се разматра са становишта те неодређености, мозаичности, односно стратешке слике на политичком пољу. Шолц то и ради“, каже Данилов.Западни „мировни“ контигент неприхватљив за РусијуШто се тиче другог аспекта, који се тиче украјинског конфликта овде сви падају у политичко-дипломатску замку, оцењује експерт. С једне стране, западне земље су од почетка истицале да ће подржавати Украјину „колико год буде потребно“ и „свим средствима“, а с друге стране, имајући у виду очигледно негативан по њих развој догађаја на бојном пољу и могући пораз Украјине, њима је важно да некако означе линију за прекид сукоба или замрзавање конфликта, оцењује Данилов.„Али, како ми се чини, све ово је прилично тешко, ако не и наивно. Не можемо сматрати западне политичаре наивним, али у овом случају ти предлози који сада долазе су већ озбиљно закаснели. Наиме, Запад је требало да има претпоставку везану за победу Русије на бојном пољу, али на Западу стратешка линија није била довољно разрађена. На Западу је улог стављен искључиво на једну варијанту, опцију А, и победу на украјинском фронту у борби против Русије, и сви ресурси и снаге су били уложени управо у тај сценарио. Други сценарио није био ни разматран. Због тога се сада, када Русија, очигледно, побеђује, Запад суочава са проблемом проналаска могућности, па ако не политичког решења, онда проналаском могућности за промену своје стратегије према Русији“, наводи Данилов.У том контексту, предлог Аналене Бербок о увођењу миротвораца у Украјину и замрзавању конфликта не изгледа само неубедљиво, већ изгледа као и провокативна позиција с аспекта могуће реакције Русије, оцењује експерт.„Путин је рекао да ми нисмо против мировних преговора, али имамо своје услове, које смо формулисали пре 2022. године. Зато Запад не треба да тражи друге политичке сценарије решавања, већ да се усредсреди на разматрање оног на шта се још од почетка није сагласио - на руску позицију... Из практичне перспективе мало ко од озбиљних војних и политичких стручњака може да замисли да било какве немачке, европске или НАТО тзв. мировне мисије могу бити распоређене на територији Украјине“, каже Данилов.Према његовим речима, то није прихватљиво за Русију.„Могу да кажем да Русија то неће признати, баш као што није признала мандат за распоређивање тзв. миротворних и других мисија за подршку миру на Косову. Русија то не признаје, а ако она то не признаје, то значи да ће, у сваком случају, тражити могућности да се супротстави том незаконитом решењу на међународном нивоу. И друго, она ће у том случају бити још више затворена за вођење дијалога са западном страном. То је, по мени, непрагматична варијанта, ако ми говоримо о прагматичној немачкој нацији и прагматичној немачкој политиви“, додао је он.Руски услови и руски одговорНа питање какви ризици и последице могу настати у случају укључивања страних снага у мировну мисију у зони конфликта у Украјини, с обзиром да су и Француска и Велика Британија поново покренуле питање слања западних војника у Украјину, Данилов, између осталог, наводи да би Москва те потенцијалне контингенте, поготово наоружане, сматрала као део оружаних снага које се супротстављају Русији у Украјини, са свим последицама које из тога произлазе.Према његовим речима, то значи да ће украјински конфликт прећи не само у регионални кофликт, већ и у проблем директног војног сукоба између Русије и НАТО-а.„Тим пре, што распоређивање таквих снага и средстава западних држава већ јасно означава да су то званични представници одговарајућих структура тих држава са одговарајућом јурисдикцијом, са одговарајућим пасошима и одговарајуће националне припадности. То значи да ће директна веза бити потпуно непобитна. Другим речима, ако уместо неименованог плаћеника из неке западне земље који ратује на страни Украјине погине војник или цивилнo лице које ради при војсци као представник ове или оне западне земље или НАТО државе, онда ће то носити другачије правне последице“, закључио је Данилов.Руски председник Владимир Путин је поновио да је Русија спремна за преговоре о Украјини под условима које изложио раније, али варијанта замрзнутог конфликта за Москву није прихватљива.Путин је јуну као главне услове за прекид ватре и почетак преговора навео повлачење украјинских снага са територије нових руских региона – Доњецке и Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке обасти. Русија захтева и неутрални, ванблоковски, ненуклеарни статус Украјине. Истиче се и демилитаризација и денацификација те земље. Крим и нови руски региони морају бити званично признат као руски, а западне санкције Русији морају бити укинуте.
https://sputnikportal.rs/20240614/putin-saopstio-uslove-za-pocetak-pregovora-sa-ukrajinom-1173611247.html
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
специјална војна операција у украјини – вести, русија, русија – политика, свет, анализе и мишљења, немачка, мировна мисија, војни контингент, миротворци, нато
специјална војна операција у украјини – вести, русија, русија – политика, свет, анализе и мишљења, немачка, мировна мисија, војни контингент, миротворци, нато
Шта je у ствари циљ скандалозног предлога Немачке за Украjину
18:48 07.12.2024 (Освежено: 18:50 07.12.2024) Скандалозна изјава министарке спољних послова Немачке Аналене Бербок о слању немачких војника у Украјину како би надгледали могући прекид ватре је само опција која се увелико разматра у НАТО земљама, а циљ таквог „мира“ је пумпање Украјине оружјем, кажу руски експерти.
Пошто украјинска војска губи рат, идеја Запада је замразавње конфликта са циљем да се за то време милитаризује Украјина, упумпа западно оружје, створи нови војно-индустријски комплекс и изврши мобилизација, а да се као гаранција безбедности, пошаље војска земаља чланица НАТО-а, додају политиколози.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков изразио је очекивање да су земље које учествују у тим дискусијама свесне потенцијалних опасности због таквих активности, док је немачки канцелар
Олаф Шолц одбацио идеју шефице немачке дипломатије о слању припадника немачке војске у ту земљу, упозоривши да тај
рат не треба да прерасте у рат између Русије и НАТО-а.
„Овде имамо две међусобно повезане теме. С једне стране, то је немачка политика, а с друге стране праћење украјинског конфликта од стране Запада. Што се тиче прве теме, постаје потпуно јасно да су тренутно у Немачкој тешка времена и то се фактички може окарактерисати као криза владе. Позиције унутар Немачке по украјинском конфликту су веома различите. То укључује и питања у вези са кандидатима за будуће високе позиције у немачкој влади. Јасно је да Шолц наставља прилично упорно и доследно да брани свој став и одбија испоруке немачких ракетних система ‘таурус’ Украјини. Очигледно је да унутар немачке политичке сцене има озбиљне противнике који га због тога критикују. То је веома осетљива и оштра унутрашња политичка тема у Немачкој. Шолц, имајући у виду и његову посету Кијеву, покушава не само одржи своје позиције, већ и да не уздрма ситуацију, показујући уравнотежен приступ Немачке ка украјинском конфликту“, објашњава Дмитриј Данилов, професор престижног руског универзитета МГИМО и шеф Одељења за европску безбедност Института Европе Руске академије наука.
Према његовим речима, Шолц има чврсту позицију по питању ракета, али истовремено има чврсту позицију о томе да подршку Украјини треба наставити.
„Од тога неће одустати. Реч је о пружању и финансијске и економске помоћи, као и помоћи у наоружању.Реч је и о другим пројектима који су повезани са тзв. перспективама за решавање конфликта или миротворској улози Немачке. И ту постоји веома озбиљно питање о томе како ће бити формулисана позиција нове немачке владе када буде формирана после 23. фебруара следеће године. Друго питање је везано за инаугурацију новог председника САД и нових циљева Трампове администрације по питању односа са Украјином, Русијом и кризом у Европи, а нарочито у Немачкој. То је веома сложен мозаик, који је тренутно немогуће сложити. Због тога сваки предлог који тренутно постоји треба да се разматра са становишта те неодређености, мозаичности, односно стратешке слике на политичком пољу. Шолц то и ради“, каже Данилов.
Западни „мировни“ контигент неприхватљив за Русију
Што се тиче другог аспекта, који се тиче украјинског конфликта овде сви падају у политичко-дипломатску замку, оцењује експерт. С једне стране, западне земље су од почетка истицале да ће подржавати Украјину „колико год буде потребно“ и „свим средствима“, а с друге стране, имајући у виду очигледно негативан по њих развој догађаја на бојном пољу и могући пораз Украјине, њима је важно да некако означе линију за прекид сукоба или замрзавање конфликта, оцењује Данилов.
„Али, како ми се чини, све ово је прилично тешко, ако не и наивно. Не можемо сматрати западне политичаре наивним, али у овом случају ти предлози који сада долазе су већ озбиљно закаснели. Наиме, Запад је требало да има претпоставку везану за победу Русије на бојном пољу, али на Западу стратешка линија није била довољно разрађена. На Западу је улог стављен искључиво на једну варијанту, опцију А, и победу на украјинском фронту у борби против Русије, и сви ресурси и снаге су били уложени управо у тај сценарио. Други сценарио није био ни разматран. Због тога се сада, када Русија, очигледно, побеђује, Запад суочава са проблемом проналаска могућности, па ако не политичког решења, онда проналаском могућности за промену своје стратегије према Русији“, наводи Данилов.
У том контексту,
предлог Аналене Бербок о увођењу миротвораца у Украјину и замрзавању конфликта не изгледа само неубедљиво, већ изгледа као и провокативна позиција с аспекта могуће реакције Русије, оцењује експерт.
„Путин је рекао да ми нисмо против мировних преговора, али имамо своје услове, које смо формулисали пре 2022. године. Зато Запад не треба да тражи друге политичке сценарије решавања, већ да се усредсреди на разматрање оног на шта се још од почетка није сагласио - на руску позицију... Из практичне перспективе мало ко од озбиљних војних и политичких стручњака може да замисли да било какве немачке, европске или НАТО тзв. мировне мисије могу бити распоређене на територији Украјине“, каже Данилов.
Према његовим речима, то није прихватљиво за Русију.
„Могу да кажем да Русија то неће признати, баш као што није признала мандат за распоређивање тзв. миротворних и других мисија за подршку миру на Косову. Русија то не признаје, а ако она то не признаје, то значи да ће, у сваком случају, тражити могућности да се супротстави том незаконитом решењу на међународном нивоу. И друго, она ће у том случају бити још више затворена за вођење дијалога са западном страном. То је, по мени, непрагматична варијанта, ако ми говоримо о прагматичној немачкој нацији и прагматичној немачкој политиви“, додао је он.
Руски услови и руски одговор
На питање какви ризици и последице могу настати у случају укључивања страних снага у мировну мисију у зони конфликта у Украјини, с обзиром да су и Француска и Велика Британија поново покренуле питање слања западних војника у Украјину, Данилов, између осталог, наводи да би Москва те потенцијалне контингенте, поготово наоружане, сматрала као део оружаних снага које се супротстављају Русији у Украјини, са свим последицама које из тога произлазе.
„Не мислим да би у овом случају Русија ограничила себе у томе да те објекте сматра легитимном метом за војно уништавање. И друго, ако би се то десило, а ја не могу ни да замислим да је то могуће, онда би неоспорно била потврђена теза да Запад тј. НАТО директно учествује у рату против Русије, а то ће захтевати контрареакцију руске стране“, каже Данилов.
Према његовим речима, то значи да ће украјински конфликт прећи не само у регионални кофликт, већ и у проблем директног војног сукоба између Русије и НАТО-а.
„Тим пре, што распоређивање таквих снага и средстава западних држава већ јасно означава да су то званични представници одговарајућих структура тих држава са одговарајућом јурисдикцијом, са одговарајућим пасошима и одговарајуће националне припадности. То значи да ће директна веза бити потпуно непобитна. Другим речима, ако уместо неименованог плаћеника из неке западне земље који ратује на страни Украјине погине војник или цивилнo лице које ради при војсци као представник ове или оне западне земље или НАТО државе, онда ће то носити другачије правне последице“, закључио је Данилов.
Руски председник Владимир Путин је поновио да је
Русија спремна за преговоре о Украјини под условима које изложио раније, али
варијанта замрзнутог конфликта за Москву није прихватљива.
Путин је јуну као главне услове за прекид ватре и почетак преговора навео повлачење украјинских снага са територије нових руских региона – Доњецке и Луганске народне републике, Херсонске и Запорошке обасти. Русија захтева и неутрални, ванблоковски, ненуклеарни статус Украјине. Истиче се и демилитаризација и денацификација те земље. Крим и нови руски региони морају бити званично признат као руски, а западне санкције Русији морају бити укинуте.
