Тотални распад западног система: Кад кафанска пропаганда победи мејнстрим медије
© Sputnik / Александар МилачићПапић: Шта ће нам кафане кад имамо Твитер? То је дух времена. Нису нам потребни паметни људи и места где ће се окупљати, потребно је да се сви закачимо на мреже где ћемо имати 140 карактера.
© Sputnik / Александар Милачић
Пратите нас
У временима кад се друштвени систем распада као данашњи „демократски“ на Западу, логично је да и пропагандни систем владајуће класе ког оличавају главни медији губи кредибилитет и бива поражен од „кафанске пропаганде“, сматра социолог др Слободан Рељић, бивши главни и одговорни уредник НИН-а.
Главни системски кандидати у земљама колективног Запада доживели су неуспехе на изборима, а заједно са њима поражени су и традиционални медији који су упадљиво игнорисали победнике.
Доналд Трамп убедљиво је победио Камалу Харис на председничким изборима у САД иако су сви мејнстрим медији били на страни губитника, док је победник своју кампању водио искључиво на друштвеним мрежама.
У првом кругу председничких избора у Румунији неочекивано је победио потпуни аутсајдер Калин Ђорђеску који је кампању водио искључиво преко друштвених мрежа, без иједног гостовања на телевизијама.
Међутим, Уставни суд Румуније поништио је резултате првог круга председничких избора, након што је скинута ознака тајности са безбедносних докумената, а изборни процес мораће да се понови у целини.
Пад западне демократије по совјетском моделу
Доналд Трамп и Калин Ђорђеску избачени су из система, а самим тим и из класичних средстава информисања која су део тог система и зато су били принуђени да се експонирају кроз друштвене мреже, каже Рељић за Спутњик.
А проблем класичних медија чија су средства ужасно моћна је то што је њихова могућност да некога наговоре све мања и мања, додаје Рељић.
„Они су дискредитовани зато што стоје иза система који пропада. Та демократија ни код кога више не производи уверења да је важна, а друго медији стоје иза група које покушавају да сачувају тај систем и протоком времена постају све мање утицајни. То је већ све, иначе, виђено у Совјетском Савезу. Имате власт која има сва средства информисања, али с друге стране постоји нешто што бих назвао кафанском пропагандом која иде од уста до уста у народу и ужива неупоредиво веће поверење од медија. И онда тај пропагандни механизам за ког док постоји верујемо да је непобедив и да може свашта да уради, почиње да трули, распада се, губи моћ и на крају побеђују ти који на почетку изгледају као периферни“.
Кафанска пропаганда друштвених мрежа
Ми данас присуствујемо том процесу, пошто су масовни медији потпуно под контролом власти као што су некад била у Совјетском Савезу и промовишу њихове идеје и људе, али ниво разумевања и потребе да се то што раде узима за озбиљно великом брзином пада, додаје Рељић.
Тако да превладава та кафанска пропаганда која се данас преноси преко друштвених мрежа и на крају постаје победничка, истиче Рељић.
„Ово је процес пропадања моћи једног система који држи класичне медије, а са друге стране имамо процес промена у коме је вера у тај систем драстично мала. Морамо разумети да су медији увек део неког система и кад тај систем пада и они губе поверење народа. Међутим, кад се успоставе неки системи у којима ће група која влада имати поверење народа, медији ће поново бити моћнији од тих социјалних мрежа чији је начин промене друштва у ствари систем 'рекла-казала'.“
Кад партизани буду део система
Друштвене мреже су свакако моћне и увек ће бити коришћене у политичком маркетингу, али је њихов проблем што се систематски изграђен поглед на свет не може формирати преко њих, сматра Рељић.
„Социјалне мреже су тако и направљене да би поткопавале тај основни систем и оне ће увек имати неки значај и неку корист. Али да би се направиле комплексне слике друштва коме би се том друштву могло представити шта у ствари то друштво има као неки циљ, шта оно хоће да производи, куда жели да иде, шта је његова улога у свету, то мора да се ради организованом методом и не може се радити по партизанском начину деловања. Партизани делују док се не успостави система а онда и они уђу у систем и наставе да раде.“
Мито као нова цензура
Према Рељићу, логично је и што се државна цензура на Западу из медија сели на друштвене мреже које су тренутка кад су постале моћне морале бити подвргнуте методама контроле.
„Цензура је поједностављен систем у коме се зна како се нешто искључује, забрањује, дозвољава итд. али данас је тај систем другачије развијен. Данас се поткупљују ти власници социјалних мрежа, а они се могу поткупити са релативно малим сумама у тим великим играма. И они су углавном купљени, већина њих. А осим тога и сама та страна у којој су ти што располажу друштвеном моћи прави своје социјалне мреже у којима праве умерену критику према себи или похвале, зависи шта им треба. Друштвене мреже ће увек бити корисне и ту не би требало имати никаквих илузија, али је ствар у томе да би неко друштво које је врло комплексно и компликовано имало неки увид свој смисао постојања, оно то неће моћи да реши преко социјалних медија“, закључио је Рељић.
Погледајте и: