https://sputnikportal.rs/20241210/takozvano-kosovo-podnelo-zahtev-da-postane-specijalni-gost-saveta-evrope-1180443228.html
Такозвано Косово поднело захтев да постане специјални гост Савета Европе
Такозвано Косово поднело захтев да постане специјални гост Савета Европе
Sputnik Србија
Такозвано Косово поднело је захтев да добије статус специјалног госта у Савету Европе, сазнаје РТ Балкан. Београд је међутим прозрео намере и захтев се... 10.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-10T19:22+0100
2024-12-10T19:22+0100
2024-12-10T19:22+0100
србија
србија
србија – политика
политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112018/35/1120183527_0:174:3077:1904_1920x0_80_0_0_9593ed556e365e6987fb27d0a10e6067.jpg
Београд је повукао дипломатске потезе и како сада ствари стоје, захтев Приштине се неће наћи на дневном реду седнице Политичког комитета која је сутра у Паризу. У помоћ Београду прискочили су Мађари и Шпанци, а ни Французи се не слажу са потезима Приштине, преноси РТ Балкан.Та сазнања потврдила је шефица српске делегације у Савету Европе Биљана Пантић Пиља, која се налази у Паризу и прати да се нешто не промени у последњи час."Тзв. Косово се сада води као 'остале делегације' што не постоји у Пословнику Парламентарне скупштине Савета Европе. Међутим, они су послали писмо Бироу ПС СЕ где су тражили да њихов статус постане 'специјални гост'. У Савету Европе сматрају да је то само формалност, а по нама није, јер тиме улазе у Пословник који не познаје 'остале делегације' што је статус какав тренутно има тзв. Косово, али познаје статус специјалног госта. Врло је симптоматично што они то сада, док траје кампања, траже и ми смо јасно истакли да се противимо", истиче Пантић Пиља.Она објашњава да је процедура таква да су предали захтев Бироу ПС СЕ, онда је Биро упутио Политичком комитету, који треба да усвоји захтев, да мишљење и врати Бироу на коначно одлучивање."Ми смо се потрудили да то не буде на дневном реду, јер сматрамо да је то Куртијева предизборна кампања. Посебно јер ништа нису испоштовали из извештаја који је сачинила известилац Дора Бакојани, када су аплицирали да постану пуноправни чланови СЕ и то су били наши аргументи зашто не треба да им се дозволи статус госта. Сматрамо да се тиме ипак нешто мења и да би то за њих била награда, а нису ништа учинили око Заједнице српских општина нити били чега другог. Дипломатском активношћу успели смо да обезбедимо да сутра не буде на дневном реду, а да ли ће бити на јануарском заседању, видећемо", објашњава Пантић Пиља.Она истиче да "знајући њих увек може да се деси да неко у последњи час покрене то питање, јер гледају да не поштују процедуре", али да је тренутно атмосфера таква да то не буде на дневном реду Политичког комитета.Наша делегације је упутила писма државама у оквиру Савета Европе, онима који признају и не признају тзв. Косово. У њему се налазе аргументи Србије, да тзв. Косово није држава, да су права Срба свакодневно угрожена, али и да Курти има намеру да аплицирање за статус специјалног госта, користи у кампањи."Доста делегација је било изненађено апликацијом Приштине. Чак мислим да су то можда урадили и на своју руку. Биро је по процедури морао да пошаље Политичком комитету захтев. На седници Бироа су се одређени посланици побунили, јер су сматрали да нема основа да се изађе у сусрет. Очигледно је да јединственог става нема", тврди Пантић Пиља.Иначе, према подацима са сајта Савета Европе, Скупштина је, како би олакшала процес приступања државама из централне и источне Европе, 1989. године увела тзв. статус специјалног госта, који се примењује на све националне законодавне скупштине европских држава нечланица, које су потписале Хелсиншки завршни акт (1975) и Париске повеље за нову Европу. Статус је, наводи се, сада отворен за парламенте држава које су поднеле захтев за чланство у Савету Европе.Одлуку о додели статуса специјалног госта доноси Биро ПССЕ. Овде Србија нема чланове, па ће, уколико до гласања дође морати да се ослања на друге земље. Гласају посланици који долазе из различитих посланичких група, власти и опозиције држава чланица СЕ.Овај статус је до сада имала само Белорусија, међународно призната држава што Косово није."Народна скупштина Белорусије је добила статус 16. септембра 1992. године, али је одлуком Бироа суспендована 13. јануара 1997. године. Број места додељених свакој делегацији специјалног госта је исти као и онај који ће вероватно бити додељен када постане пуноправни члан. Специјални гости имају многа права у Скупштини и у одборима (осим у Заједничком одбору, Надзорном одбору и Одбору за Пословник, имунитет и институционална питања), са изузетком права да гласају или да се кандидују", објашњен је статус специјалног госта.Мимо свих процедура и међународних правила, тзв. Косово је дошло корак до Савета Европе. Западњаци, под вођством Немачке, су погурали Приштину иако је свима јасно да не испуњава критеријуме за чланство у организацији које се "темељи на владавини права". Остало је још да Комитет министара аминује чланство, али је Куртију постављен услов да макар започне формирање Заједнице српских општина, што он одбија.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – политика, политика, косово и метохија (ким)
србија, србија – политика, политика, косово и метохија (ким)
Такозвано Косово поднело захтев да постане специјални гост Савета Европе
Такозвано Косово поднело је захтев да добије статус специјалног госта у Савету Европе, сазнаје РТ Балкан. Београд је међутим прозрео намере и захтев се највероватније сутра неће наћи на дневном реду Политичког комитета. Уз Србију су стале Шпанија и Мађарска.
Београд је повукао дипломатске потезе и како сада ствари стоје, захтев Приштине се неће наћи на дневном реду седнице Политичког комитета која је сутра у Паризу. У помоћ Београду прискочили су Мађари и Шпанци, а ни Французи се не слажу са потезима Приштине, преноси РТ Балкан.
Та сазнања потврдила је шефица српске делегације у Савету Европе Биљана Пантић Пиља, која се налази у Паризу и прати да се нешто не промени у последњи час.
"Тзв. Косово се сада води као 'остале делегације' што не постоји у Пословнику Парламентарне скупштине Савета Европе. Међутим, они су послали писмо Бироу ПС СЕ где су тражили да њихов статус постане 'специјални гост'. У Савету Европе сматрају да је то само формалност, а по нама није, јер тиме улазе у Пословник који не познаје 'остале делегације' што је статус какав тренутно има тзв. Косово, али познаје статус специјалног госта. Врло је симптоматично што они то сада, док траје кампања, траже и ми смо јасно истакли да се противимо", истиче Пантић Пиља.
Она објашњава да је процедура таква да су предали захтев Бироу ПС СЕ, онда је Биро упутио Политичком комитету, који треба да усвоји захтев, да мишљење и врати Бироу на коначно одлучивање.
"Ми смо се потрудили да то не буде на дневном реду, јер сматрамо да је то Куртијева предизборна кампања. Посебно јер ништа нису испоштовали из извештаја који је сачинила известилац Дора Бакојани, када су аплицирали да постану пуноправни чланови СЕ и то су били наши аргументи зашто не треба да им се дозволи статус госта. Сматрамо да се тиме ипак нешто мења и да би то за њих била награда, а нису ништа учинили око Заједнице српских општина нити били чега другог. Дипломатском активношћу успели смо да обезбедимо да сутра не буде на дневном реду, а да ли ће бити на јануарском заседању, видећемо", објашњава Пантић Пиља.
Она истиче да "знајући њих увек може да се деси да неко у последњи час покрене то питање, јер гледају да не поштују процедуре", али да је тренутно атмосфера таква да то не буде на дневном реду Политичког комитета.
Наша делегације је упутила писма државама у оквиру Савета Европе, онима који признају и не признају тзв. Косово. У њему се налазе аргументи Србије, да тзв. Косово није држава, да су права Срба свакодневно угрожена, али и да Курти има намеру да аплицирање за статус специјалног госта, користи у кампањи.
"Доста делегација је било изненађено апликацијом Приштине. Чак мислим да су то можда урадили и на своју руку. Биро је по процедури морао да пошаље Политичком комитету захтев. На седници Бироа су се одређени посланици побунили, јер су сматрали да нема основа да се изађе у сусрет. Очигледно је да јединственог става нема", тврди Пантић Пиља.
Иначе, према подацима са сајта Савета Европе, Скупштина је, како би олакшала процес приступања државама из централне и источне Европе, 1989. године увела тзв. статус специјалног госта, који се примењује на све националне законодавне скупштине европских држава нечланица, које су потписале Хелсиншки завршни акт (1975) и Париске повеље за нову Европу. Статус је, наводи се, сада отворен за парламенте држава које су поднеле захтев за чланство у Савету Европе.
Одлуку о додели статуса специјалног госта доноси Биро ПССЕ. Овде Србија нема чланове, па ће, уколико до гласања дође морати да се ослања на друге земље. Гласају посланици који долазе из различитих посланичких група, власти и опозиције држава чланица СЕ.
Овај статус је до сада имала само Белорусија, међународно призната држава што Косово није.
"Народна скупштина Белорусије је добила статус 16. септембра 1992. године, али је одлуком Бироа суспендована 13. јануара 1997. године. Број места додељених свакој делегацији специјалног госта је исти као и онај који ће вероватно бити додељен када постане пуноправни члан. Специјални гости имају многа права у Скупштини и у одборима (осим у Заједничком одбору, Надзорном одбору и Одбору за Пословник, имунитет и институционална питања), са изузетком права да гласају или да се кандидују", објашњен је статус специјалног госта.
Мимо свих процедура и међународних правила, тзв. Косово је дошло корак до Савета Европе. Западњаци, под вођством Немачке, су погурали Приштину иако је свима јасно да не испуњава критеријуме за чланство у организацији које се "темељи на владавини права". Остало је још да Комитет министара аминује чланство, али је Куртију постављен услов да макар започне формирање Заједнице српских општина, што он одбија.
