https://sputnikportal.rs/20241215/zaharova-nemacki-ambasador-trebalo-bi-svoju-vladu-da-pozove-na-mir-u-ukrajini-1180602202.html
Захарова: Немачки амбасадор требало би своју владу да позове на мир у Украјини
Захарова: Немачки амбасадор требало би своју владу да позове на мир у Украјини
Sputnik Србија
Амбасадор Немачке у Русији Александар Ламбсдорф, који је изјавио да је потребно успостављање мира у Украјини, требало би пре свега да се обрати влади своје... 15.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-15T09:48+0100
2024-12-15T09:48+0100
2024-12-15T09:48+0100
специјална операција у украјини
специјална војна операција у украјини – вести
примирје
немачка
русија
украјина
марија захарова
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0f/1180602054_0:0:3181:1790_1920x0_80_0_0_7ac36733f82bd5aa612bc2758627f14a.jpg
„Ако амбасадор Ламбсдорф треба неког да позове на мир, то би била, пре свега, немачка влада. А друго, руководства ЕУ и НАТО-а, која су пуна агресивне реторике и као суманута штанцају одлуке о слању војне помоћи Зеленском. Можда би се могле још призвати небеске силе, али нисам сигурна да снаге које штите Запад имају утицај изнад земље“, написала је дипломата на свом Телеграму.Захарова је нагласила да је Немачка једна од активних снага у сукобу у Украјини.„Од свргавања легитимних власти током Мајдана које су организовали, између осталих, и они, до снабдевања оружјем“, подсетила је она.Осим тога, дипломата је приметила да је Владимир Зеленски одбио божићно примирје.„Много пута је одбио чак и украјинске ратне заробљенике, које је Русија више пута Кијеву нудила да их преузме“, додала је она.„Мировне преговоре је украјинска страна блокирала под притиском Британије и Сједињених Америчких Држава. А током протекле две године након тога, ниједна чланица НАТО-а/ЕУ их није деблокирала. Директну одговорност за погибије људи сноси колективни Запад, који стимулише наставак крвопролића снабдевањем оружјем“, закључила је Захарова.Председник Русије Владимир Путин изнео је 14. јуна нове мировне предлоге за решавање сукоба у Украјини, који предвиђају признавање статуса Крима, ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области као делова Русије, утврђивање несврстаног и безнуклеарног статуса Украјине, њена демилитаризација и денацификација и укидање антируских санкција. Украјинска страна је ову иницијативу одбила. Међутим, како је 4. децембра рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков, тренутно нема основа за руско-украјинске преговоре.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20241212/sijarto-obavestio-lavrova-da-je-kijev-odbacio-mirovni-predlog-moskva-nije-prvi-put-1180530422.html
немачка
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
специјална војна операција у украјини – вести, примирје, немачка, русија, украјина, марија захарова
специјална војна операција у украјини – вести, примирје, немачка, русија, украјина, марија захарова
Захарова: Немачки амбасадор требало би своју владу да позове на мир у Украјини
Амбасадор Немачке у Русији Александар Ламбсдорф, који је изјавио да је потребно успостављање мира у Украјини, требало би пре свега да се обрати влади своје земље, изјавила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
„Ако амбасадор Ламбсдорф треба неког да позове на мир, то би била, пре свега, немачка влада. А друго, руководства ЕУ и НАТО-а, која су пуна агресивне реторике и као суманута штанцају одлуке о слању војне помоћи Зеленском. Можда би се могле још призвати небеске силе, али нисам сигурна да снаге које штите Запад имају утицај изнад земље“, написала је дипломата на свом Телеграму.
Захарова је нагласила да је Немачка једна од активних снага у сукобу у Украјини.
„Од свргавања легитимних власти током Мајдана које су организовали, између осталих, и они, до снабдевања оружјем“, подсетила је она.
Осим тога, дипломата је приметила да је Владимир Зеленски одбио божићно примирје.
„Много пута је одбио чак и украјинске ратне заробљенике, које је Русија више пута Кијеву нудила да их преузме“, додала је она.
„Мировне преговоре је украјинска страна блокирала под притиском Британије и Сједињених Америчких Држава. А током протекле две године након тога, ниједна чланица НАТО-а/ЕУ их није деблокирала. Директну одговорност за погибије људи сноси колективни Запад, који стимулише наставак крвопролића снабдевањем оружјем“, закључила је Захарова.
Председник Русије Владимир
Путин изнео је 14. јуна
нове мировне предлоге за решавање сукоба у Украјини, који предвиђају признавање статуса Крима, ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области као делова Русије, утврђивање несврстаног и безнуклеарног статуса Украјине, њена демилитаризација и денацификација и укидање антируских санкција. Украјинска страна је ову иницијативу одбила. Међутим, како је 4. децембра рекао портпарол Кремља Дмитриј Песков, тренутно нема основа за руско-украјинске преговоре.
