Нека буде што бити не може! Ђетићи ће моћи да бирају ког су пола – једном годишње
CC0 / https://www.rawpixel.com/ /
Пратите нас
Уколико посланици Скупштине Црне Горе до краја године, до када им је дат рок усвоје, Закон о правном препознавању родног идентитета на основу самоодређења, грађанима те земље биће омогућено да сами изаберу ког ће бити пола.
Уколико се неко ко је рођен као мушко осећа се као женско, и обрнуто, поменути закон ће му омогући да се тако и изјасни и правно буде тако третиран.
Европски пут Црне Горе
Социолог Марија Марсенић из Института за европске студије објашњава да је ово закон који је у склопу европског пута Црне Горе из области људских права, али сматра да није потребан, јер се Уставом Црне Горе већ прописује да сви грађани имају једнака права.
„Дакле, ако се мушкарац осећа ако жена он правно и у сваком смислу мора да добије права као жена и обрнуто. У западним друштвима индивидуализам је постао основна вредност која кроз либералну демократију додатно подржава идеју индивидуалних права и слобода као централних принципа,“ објашњава наша саговорница.
Како бисмо објаснили контекст због чега се све ово дешава, каже наша саговорница, прво морамо да се осврнемо на разлог имплементације закона о признавању родног идентитета на основу самоопредељења у Црној Гори.
„Тиме се показује спремност да се Црна Гора придружи модерним европским трендовима у области људских права. Дугим речима, земља која је кандидат за улазак у ЕУ суочава се са очекивањима да усвоји законе који афирмишу права мањинских заједница као што су транс особе. Доношење овог закона се може тумачити као испуњење обавеза у оквиру европског пута са циљем показивања спремности прихватања вредности које ЕУ заговара,“ напомиње она.
Следе глобалне трендове
Усвајањем ових закона, додаје Марсенићева, Црна Гора жели да се представи као модерна и прогресивна држава која следи глобалне трендове у области људских права.
„Треба обратити пажњу на неколико важних димензија које се налазе у темељу овог закона и које могу значајно да утичу на друштво у Црној Гори. Поставља се питање колико оваква законска решења заиста рефлектују реалне друштвене потребе Црне Горе, а колико су резултат агенде трендова који су нам наметнути споља,“ напомиње саговорница Спутњика.
Она објашњава да Устав који је тренутно на снази у Црној Гори већ гарантује права свих грађана и прописује недискриминацију на основу родног идентитета па се чини да покушај имплементације овог закона компликује постојеће, односно преклапају се са њима.
„Тиме може да се створи једна правна конфузија и да се уруши доследност законодавног система у Црној Гори. У овом закону посебно забрињава и одредба према којој би промена родног идентитета била дозвољена једној особи једном годишње, што може да изазове додатну правну и друштвену конфузију, јер су у Црној Гори призната само два рода- мушки и женски. Тако није у рецимо Америци или Канади и тако даље где је, ако се не варам, признато више од 19 родова,“ напомиње Марсенићева.
Низ нелогичности
У случају усвајања овог закона, напомиње она, у Црној Гори ће се обесмислити разлика између мушког и женског рода имплементацијом овог закона.
"Они могу постати и плодно тло за потенцијалне злоупотребе посебно у друштвима која се суочавају са брзим технолошким и културним променама а отвара се и низ практичних питања која су изузетно комплексна – како ће се регулисати, на пример, спорт. Ту би промена родног идентитета могла да утиче на поштену конкуренцију. Или - на који начин ће се одредити смештај у затвору транс особама… Да ли ће мушкарац који се идентификује као жена бити смештен у женском делу или у мушком,“ пита се наша саговорница.
Такође, законом није тачно дефинисано ни како би изгледало њихово учешће у Војсци Црне Горе нити како би кривична дела почињена у једном идентитету била третирана у случају промене у други.
Последице либералног друштва
„Да бисмо уопште могли да разумемо причу о доношењу Закона о правном препознавању родног идентитета на основу самоопредељења, треба да разумемо шири контекст, односно зашто је данас уопште толико важна прича о идентитетима и идентитетским питањима. Ми данас све више настојимо да проблематизујемо велике наративе попут национализма, религије или идеологија, сматрајући их средствима контроле и хомогенизације друштва, што не иде у прилог либералном друштву које се заснива на индивидуализму. Зато како бисмо се клонили ових великих питања која од нас настоје да праве неке колективитете и да нас стављају у различите калупе, све се више окрећемо препознавању и признавању идентитета појединаца и малих група којима они припадају какве су и транс особе које, према постојећој статистици, чине мање од један одсто опште популације,“ каже наша саговорница.
Марсенићева објашњава да је у западним друштвима, индивидуализам постао основна вредност, која кроз либералну демократију додатно подржава идеју индивидуалних права и слобода као централних принципа.
За усвајање овог закона јавни позив Влади и Скупштини Црне Горе упутило је 137 регионалних невладиних организација и самосталних активиста, а као апел за његово хитно усвајање.
