Признајте да нисте држава! Шта у ствари Брисел поручује Србији
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Прича о отварању Кластера 3 је наставак мучног процеса евроинтеграција који се претворио у кафкијански процес без краја и своди се на признање тзв. Косова и увођење санкција Русији, а крајњи циљ је увлачење Србије у НАТО, сматра политиколог др Стеван Гајић из Института за европске студије.
Амбасадори држава чланица Европске уније постигли су у понедељак увече договор о упућивању писма Србији о отварању Кластера 3, што је први корак у процедури везаној за отварање тог кластера.
Отварање Кластера 3: Ко разуме – схватиће
Очекује се да ће бити послато писмо у којем се од Србије тражи да достави преговарачку позицију за поглавља која би требало да буду отворена у оквиру Кластера 3.
Претходно Савет ЕУ за опште послове мора да постигне коначан договор о овом питању јер без његовог одобрења, писмо не може да буде послано.
Одлука је донета у оквиру ширег договора о усвајању закључака о проширењу Савета ЕУ за опште послове, који је постигнут на састанку амбасадора.
У нацрту закључака о проширењу, које би Савет ЕУ за опште послове требало да данас усвоји наводи се да ће Савет прихватити процену Европске комисије да је Србија спремна за Кластер 3, а да ће питање његовог отварања размотрити на основу даљег напретка, посебно у области владавине права и нормализацији односа са Приштином.
Евроинтеграције Србије – кафкијански процес без краја
Цела ова више него нејасна прича о отварању Кластера 3 претпоставља да ми желимо да уђемо у ЕУ. А такозвани улазак у ЕУ је нека метаобавеза Србије за коју више нико не зна ни како је почела, али која наводно мора да траје, каже Гајић за Спутњик.
Сам језик којим се служе евробирократе у саопштењу о Кластеру 3 више подсећа на Кафкин „Процес“ него на Орвелов новоговор, јер је реч о бесконачном процесу евроинтеграција Србије, сматра Гајић.
On behalf of the @EUCouncil, I’ve signed the letter inviting Serbia to submit their negotiation positions for Chapters 16 & 19 under Cluster 3: Competitiveness & Inclusive Growth. A major step that boosts Serbia’s accession talks & the enlargement process— a key @HU24EU priority. pic.twitter.com/8u47JfiXHt
— Ódor Bálint (@odor_balint) December 17, 2024
„Рецимо, ако бисмо упоредили хрватски процес придруживања са овим нашим, такозваним, то су потпуно други жанрови. Сама процедура по себи је десет пута компликованија у односу на друге земље, таман да нема политичких питања. Али суштина овог конкретног текста је: „Признајте да нисте држава и онда можемо да наставимо да разговарамо“. И то је буквално једино што је овде важно. Дакле, реч је о нормализацији односа Београда и Приштине, али не мислим да су они написали Београда и Приштине него Србије и Косова. Али се код нас у медијима то преводи као Београда и Приштине, као да ће мање да боли. Просто, овде је у питању још једна порука да треба и формално признати сецесију.“
Суштина евроинтеграција – признање тзв. Косова и санкције Русији
Практично, очекује да Србија и формално призна отцепљење и сецесију Косова и Метохије да би могла да настави са кафкијанским процесом придруживања ЕУ, додаје Гајић. Наравно, увођење санкција Русији се подразумева што је и повезано са формалним признавањем независности Косова и Метохије, сматра Гајић.
„Али ако се и формално уведу санкције Русији онда Србија не може да тражи помоћ за суверенитет земље у Савету безбедности, мада ја мислим да би то Русија чинила из других разлога. А ако се призна сецесија, онда смо аутоматски подрили и Русију, тако да те две ствари просто иду у пакету како год да се то питање постави.“
Циљ евроинтеграција: Увлачење Србије у НАТО
Гајић додаје да данас мало ко има појма шта се дешава са самом ЕУ, која је једна организација у хаосу. Ускоро председник САД постаје Доналд Трамп који је рекао да Европљани морају плаћати рат у Украјини, док истовремено ЕУ покушава да дође до енергената, пре свега гаса који би био алтернатива руском, подсећа Гајић.
Тако да је питање шта се дешава са самом ЕУ, а то да ли ће и кад примити Србију у пуноправно чланство је апсолутно политичко питање, врло арбитрарно, истиче Гајић.
Музеј Франца Кафке у Прагу
© Sputnik / Владимир Судар
„Циљ свега овога је формално увлачење Србије у НАТО, а ЕУ је ту секундарна. Видели смо то и у другим земљама. Многе земље су ушле у НАТО па прођоше деценије а још нису ушле у ЕУ. Имамо Албанију, Црну Гору и Македонију, вероватно би хтели и Молдавију да укључе формално, тзв. Косово је на корак од и формалног уласка у НАТО, а де факто је тамо, тако да је НАТО ту апсолутно главна ствар која њих занима, а ЕУ би требало наводно да буде нека мотивација. Само што одавно није мотивација зато што је цела та организација и цео тај идеолошки поглед и морално и економски банкротирао. И није привлачан. Просто више нема те магије коју су поседовали пре двадесетак година“.
Евроинтеграције – принуда, мучење и натезање
Тако да је цела прича о европским интеграцијама једна принуда, мучење и натезање које ће трајати док год Србија буде у овом статусу према ЕУ у којем је и сада, додаје Гајић.
Србију очекује или тотална војна окупација „у стилу 1941. године“ или да „буде у овом неком стању евроинтеграција“ до неке озбиљније промене у свету и на мапи Европе, закључио је Гајић.
Кластер 3 обухвата осам поглавља, која се односе на информационо друштво и медије, опорезивање, економску и монетарну политику, социјалну политику и запошљавање, предузетништво и индустријску политику, науку и истраживање, образовање и културу и царинску унију.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је да ће ЕУ вероватно отворити Кластер 3 Србији крајем јануара или почетком фебруара наводећи да није сигуран да је то баш толико велики преокрет како неки причају.
Србија је последњи пут отворила преговарачка поглавља са ЕУ у децембру 2021. године.
Погледајте и:
