Исправљена неправда: Вероучитељи добили права после 25 година
© Фото : Спутњику уступио Константин Јовановић
Пратите нас
До сада је рад вероучитеља у школама подразумевао несигурност. Они су били једина категорија запослених у школи, чак и међу техничким особљем, који нису имали право да заснују стални радни однос на неодређено време. Нацрт измена Закона о основима система образовања и васпитања мења све то, објашњава за Спутњик отац Стеван Јовановић.
Од увођења, односно враћања, веронауке у школе 2001. године веруочитељи су обављали све наставничке обавезе, али нису уживали сва права која ужива сваки предавач у основној или средњој школи. Они већ 25 година покушавају да исправе ову неправду и она је, коначно, после четврт века, решена. Вероучитељи нису више дискриминисана категорија у просвети. Поред тога што ће моћи да заснују стални радни однос, нацрт Закона предвиђа и то да ће верској настави бити враћен статус изборног предмета.
Отац Јовановић из Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке објашњава да је ово резултат трогодишњег залагања патријарха Порфирија. Он је, заједно са другим представницима цркава и верских заједница, на скупу одржаном на Богословском факултету, дао изјаву која представља једну врсту програма рада, преговора и разговора који су се водили са Владом Републике Србије и људима из Министарства просвете. Након три године тих интензивних разговора и сагледавања проблема, пронашло се решење које ставља тачку на овај проблем.
Када немате посао који је сигуран, јако је тешко привући људе да га раде. Они који су били квалитетни, тржиште их је, по правилу, одвукло на неку другу страну. Људи имају породице, хоће да имају прилику да могу да купе нешто на кредит, да имају неку сигурност. Вероучитељи су били једина категорија наставника која је, када дође јун месец, страховала шта ће бити наредне године, рекао је за Спутњик отац Јовановић, иначе и сам некадашњи вероучитељ.
Блаженопочивши патријарх Павле одржао је 2. новембра 2001. први јавни и свечани час у београдској ОШ „Краљ Петар први“ чиме је обележен повратак веронауке у основне и средње школе.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Све обавезе, никаква права
Како би се приближавао јун месец и почетак распуста, настајала би зебња јер они нису знали шта ће бити наредне године, колики ће бити фонд часова, или хоће ли уопште задржати посао. Жене које би одлазиле на трудничко боловање или породиљско одсуство нису имале никада никакву гаранцију да ће се вратити у школу. Доношењем овог Закона, наглашава отац Јовановић, вероучитељима неће бити учињена никаква привилегија, већ ће се само коначно исправити неправда. Он додаје да, према подацима Министарства просвете, између 65 и 70 одсто ђака у Србији слуша верску наставу, те је овим и према њима такође исправљена неправда.
Вероучитељи су углавном јако цењени и од стране ђака, родитеља, својих колега, они често обављају функцију помоћника директора, они су често одељенске старешине, учесници различитих тимова за превенцију насиља и за појачан васпитни рад. Дакле, они су имали све обавезе, укључујући и обавезу да се стручно усавршавају као и други наставници, и у тим обавезама су били изједначени са својим колегама. Једино у правима нису били изједначени и то је коначно исправљено.
На овај начин, сматра отац Јовановић, држава и Министарство просвете показују да су и вероучитељи равноправни чланови просветних тела, да деца и родитељи који имају потребу и жељу да им деца слушају верску наставу нису у запећку и на маргини, већ да њихови предавачи могу да раде свој посао достојанствено, онолико колико то раде и други предметни наставници.
Према подацима Министарства просвете, између 65 и 70 одсто ђака у Србији слуша верску наставу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Веронаука није програм
Од увођења верске наставе у школе 2001, веронаука је имала статус обавезног изборног предмета, а ђаци су бирали између веронауке и грађанског васпитања. Статус предмета имала је све до 2017. године, када су изменама Закона о основима система образовања и васпитања (ЗОСОВ) изборни предмети преведени у програме. Враћање предметног статуса верској настави и грађанском васпитању такође се предвиђа овом изменом Закона.
Тај статус има симболичку функцију, каже отац Јовановић, али ти симболи нису безначајни и они показују да променом радно-правног статуса вероучитеља и променом предметног статуса верске наставе држава показује једну озбиљност у погледу тог питања.
То је велика ствар јер показује да држава и Министарство просвете заиста схватају колики је значај верске наставе, поготово у тренуцима и времену када су традиционални морал и традиционалне вредности угрожене различитим налетима и кад се само њихово постојање доводи у питање. Чини ми се да је држава препознала важност и значај тренутка, као и то да је идентитет нешто са чиме се не треба играти ни на личном, нити на плану читавог друштва.
Избацивање веронауке из школа се десило након Другог светског рата, у време комунистичке власти. Познати православни апологета и свештеник Лазар Милин записао је да комунистичка власт у јесен 1944. године није одмах јавно забранила веронауку, нити је грубо избацила из школе, већ ју је свела на факултативни предмет.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Вероучитељи јесу примали исту плату као и њихове колеге, али је извесност те плате била спорна, што значи да је свако планирање ван наредне школске године или полугодишта било упитно. Све ово им је доста отежавало услове живота и рада. Отац Јовановић се нада да је свему томе, уз Божју помоћ и напоре оних који су се залагали за ово право – дошао крај.
Погледајте и:
