Кад ти робот скува кафу: Сазвежђе знања у Палати науке
© Фото : Спутњику уступила Задужбина Миодрага Костића / Палата науке, Задужбина Миодрага Костића
Пратите нас
Српски студенти и професори ићи ће у корак са светским научним достигнућима, 19 научно-истраживачких центара Електротехничког факултета Универзитета у Београду и центар РТС радиће „пуном паром“, интерактивни експерименти и експонати ће приближавати природне науке свим генерацијама, а робот ће сервирати капућино.
У Палати науке, у Задужбини Миодрага Костића, створено је ново сазвежђе знања.
Улаз у велелепно здање у којем је смештена Палата науке рачва се на неколико делова. Један води ка гостима пиродњачког музеја из Њујорка и Београда – ајкулама, други води уз степенице, а пут који води право излази на највећи интерактивни глобус у Европи, пречника три метара. Рађен је у складу са најновијим подацима, па се на њему, поред континената и океана, налазе они облаци који се у овом тренутку налазе изнад наших глава. Испод њега налази се прелепа статуа Афродите, која поздравља посетиоце на доласку.
Сваки даљи корак открива нешто ново, од уређаја који мери „јачину земљотреса“ насталу од скакања горе-доле, преко кибернетичких рукавица, до холограма Николе Тесле и Михајла Пупина. Да ли робот може да научи да се игра? Како би било видети диносауруса сопственим очима? Како би изгледала вожња на површини Марса? Некада је постојала књига „Хиљаду зашто, хиљаду зато“ где су знатижељни проналазили одговоре на своја питања. Данас се одговори на ова питања налазе у Палати науке.
У Палати науке налази се највећи интерактивни глобус у Европи, пречника три метра, на чијој површини ће се приказивати више од 500 различитих пројекција Земље, планета, путања авиона, геолошких феномена и климатских промена, и то у реалном времену.
© Фото : Спутњику уступила Задужбина Миодрага Костића / Палата науке, Задужбина Миодрага Костића
Задужбина Миодрага Костића отворила је у Београду Палату науке – први центар за истраживање и популаризацију науке у Србији и највећи у региону. Она није било какав институт, попут многих који већ постоје, и идејни творци осмислили су три главна правца деловања. Први подразумева да се кроз Палату науке и њених 19 истраживачких центара, пруже много бољи услови Електротехничком факултету у Београду, његовим студентима и професорима.
Друго поље деловања усмерено је на јавност и има за циљ да се код деце, омладине и свих других створи интерес за науку. Треће поље деловања подразумева да се талентованим студентима и постдипломцима пруже додатне бољи услови како би своје таленте развили у Србији. Све се ово ради у нади да ће млади и перспективни научници остати у Србији, где би били од користи српској заједници.
Једна од лабораторија у Палати науке.
© Фото : Спутњику уступила Задужбина Миодрага Костића / Палата науке, Задужбина Миодрага Костића
Астронаути, планетаријум и холограми
Члан управног одбора Задужбине Миодрага Костића, Јован Пурар, говори нам о самим експонатима и каже да је један дан сасвим довољан да се све обиђе. Студенти и професори ЕТФ-а објашњаваће посетиоцима једном месечно на „Отвореним вратима“ чиме се они заправо баве, шта је циљ њиховог истраживања и докле су у њима стигли, истовремено упознавајући их са својим центрима.
Ми смо Електротехничком факултетуу Београдудали важну улогу. Они ће у ових 19 истраживачких центара да развијају своје научне програме, али једна од њихових обавеза је управо и то да упознају и заинтересују младе и талентоване људе да се укључе у науку, рекао је Пурар за Спутњик.
Експонати, каже он, имају за циљ да код посетиоца пробуде жељу за науком. Део поставке има и интерактивни карактер, тако да и деца, средњошколци и студенти могу на лак и занимљив начин да усвоје знања из области физике, хемије, астрономије… Право астронаутско одело чува планетаријум у којем све заинтересоване, ту на дохват руке, чекају сазвежђа, галаксије и одговори на многа питања и недоумице.
Планетаријум, односно сферни биоскоп, површине је преко 100 квадрата са 36 седећих места. У њему ће се, поред пројекција на тему свемира, емитовати и едукативни филмови из различитих научних области.
© Фото : Спутњику уступила Задужбина Миодрага Костића / Палата науке, Задужбина Миодрага Костића
Колико је мени познато ово је заиста оригинална поставка каква не постоји у земљамау региону, а мало је сличних и у Европи. Мени лично највише седопадапланетаријум, али има и многих других фасцинантних поставки. Уз то треба нагласити да сталне поставке јесу оно што се види, али део поставки ће се мењатисвоје лице с времена на време.
Посебне атракције у сталној поставци су роботи. Управа Палате науке за сада не жели превише „тајни“ да одаје како би заинтересованој јавности приредили што веће изненађење, али наш саговорник је наговестио да робот из кафића унутар Палате науке служе одличан капућино.
Поред фасцинантних технолошких иновација и експоната, очекује се и озбиљна сарадња са међународним научним институцијама. Програмски одбор има задатак да ствара одређене концепте који би привукли значајне научнике и професоре који би држали предавања и држали наше младе научнике у корак са најновијим научним достигнућима. Задатак Палате науке биће студентима и професорима ЕТФ-а омогуће врхунске услове и простор за рад.
Кафу у Палати науке, служиће роботизована рука.
© Фото : Спутњику уступила Задужбина Миодрага Костића / Палата науке, Задужбина Миодрага Костића
Поред фасцинантних технолошких иновација и експоната, очекује се и озбиљна сарадња са међународним научним институцијама. Програмски одбор има задатак да ствара одређене концепте који би привукли значајне научнике и професоре који би држали предавања и држали наше младе научнике у корак са најновијим научним достигнућима. Задатак „Палате“ биће и да помогне око свега онога што сам факултет не би могао да уради због ограничених новчаних средстава.
Враћање задужбинарству
Палата науке није прва задужбина Миодрага Костића, наглашава Јован Пурар. Пре десетак година, основана је задужбина у Петроварадину тако што је породица Костић уступила своју породичну кућу од отприлике хиљаду квадратних метара са двориштем и другим пратећим зградама за лечење деце од малигних болести. Деца за време терапије бораве у тој кући заједно са својим родитељима.
Идеја о задужбини није нова. Када говоримо о Палати науке, Миодраг Костић, иако по професији економиста, имао је изражени интерес за науку и технолошки прогрес, а ова задужбина је природни наставак те његове животне оријентације.
Зграда Палате науке, улица Краља Милана.
© Фото : Спутњику уступила Задужбина Миодрага Костића / Палата науке, Задужбина Миодрага Костића
Иако се унутра налазе најновија научно-технолошка открића, сама зграда није обложена стаклом нити израђена у футуристичком стилу. Стара међуратна градња очувана је у потпуности, а у њој је све прилагођено и искомбиновано како би се савремена технологија и стара архитектура стопили у једно. Пурар каже да је здање, некада зграда Јадранско-подунавске банке, у своје време била пример модерне изградње, а да данас са овом поставком представља природни мост између нечега што је било модерно давне 1924. и данас, у 2024. години.
Погледајте и:
