„Књиге, браћо моја, књиге...“ — како је говорио српски Сократ
„Књиге, браћо моја, књиге...“ — како је говорио српски Сократ
Sputnik Србија
„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце“ — говорио је човек који је читав живот посветио оплемењавању и просвећивању свог народа, српски Сократ у чију... 28.12.2024, Sputnik Србија
„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце“ — говорио је човек који је читав живот посветио оплемењавању и просвећивању свог народа, српски Сократ у чију је част у Галерији Дома Војске Србије у Београду уприличена изложба „Сазвежђе Доситеј“.
Изложба „Сазвежђе Доситејˮ уприличена је поводом обележавања 285 година од рођења Доситеја Обрадовића, 240 година од објављивања дела „Совјети здраваго разума”, 220 година од настанка песме „Востани Сербие” као и 20 година рада Задужбине „Доситеј Обрадовић”
Дванаест географски одређених сазвежђа, чија је централна звезда велики српски просветитељ, представљају Доситејево 40 година дуго путовање Европом. У сваком од сазвежђа исписана су имена људи са којима се Доситеј током свог живота сретао и који су му помагали у његовој просветитељској мисији
Димитрије Обрадовић је рођен у Чакову у Банату, на територији данашње Румуније, претпоставља се 1739. године, али се у неким документима као година његовог рођења спомиње и 1742. година. Замонашио се 1758. године у сремском манастиру Хопову и добио монашко име Доситеј.
Жељан знања и незадовољан стањем у манастиру, из Хопова је отишао у Далмацију, где је три године провео као учитељ, да би затим кренуо у свет. Боравио је у Грчкој, Албанији, Румунији, Венецији, Бечу, Модри и Пожуну (Братислави)...
Путовао је у Париз и Лондон, где је преводио Езопове басне са грчког на енглески. У Лајпцигу је штампао своје програмске и друге списе, међу којима се истичу „Писмо Харалампију“, „Живот и прикљученија“,(1783) „Совјети здраваго разума“ и “Слово поучително”(1784) и “Басне” . У Бечу је 1793. године издао „Собраније разних наравоучителних вешчеј“, док је у Венецији штампао своју “Етику” (1803).
"Живот и прикљученија". Прва Доситејева књига, објављена 1783. у Лајпцигу, у триста примерака, којом почиње модерна српска књижевност на народном језику. Сматрао је да књиге треба да се пишу на српском народном језику, који разумеју „прости сељани и чобани", како би се наука брже ширила.Тиме је утабао је пут реформи језика коју је касније спровео Вук Караџић.
"Псалтир са последовањем" из 1609. Хопово. У инвентару библиотеке манастира из 1753. године побројане су богослужбене књиге српске и руске провенијенције: јеванађеља, служабници, псалтири, апостоли, минеји, октоиси, триоди, као и житија светих.
Калиграфија (уметност лепог писања) Током свог пресветитељског рада, Доситеј је посебно истицао неопходност женског образовања, истичући да је мајка први и најбољи учитељ свога детета.
На вест о Првом српском устанку у Србији, ступио је у везу са Карађорђем и дошао да својим силама и знањем помогне устројству нове државе. Његов долазак лађом из Земуна у Београд на Преображење (18. август) свечано је пропраћен. Топови са Калемегданске тврђаве поздравили су његово ступање на тло Србије
У ослобођеној Србији провео је пет последњих година живота, од 1807. до 1811, дајући огроман допринос ”просвешћенију” и ”изображенију” свог рода. Био је оснивач и професор Велике школе, претече Београдског универзитета. Он је био први попечитељ просвете у Совјету и аутор свечане песме „Востани Сербије“.
Детаљ слике "Освећење Велике школе", првог српски академског сликара Боривоја К. Раденковића на којој су, поред Доситеја, приказана деца устаника и Вук Стефановић Караџић
Иван Југовић, оснивач и професор Велике школе (1808). После смрти Доситеја Обрадовића постављен за попечитеља просвете. Уз Доситеја и Божу Грујовића, један од најутицајнијих и најобразованијих пречанских Срба у устаничкој Србији.
Детаљ портрета "Митрополит Стефан Стратимировић"(Павел Ђурковић 1812.) Као карловачки митрополит Стратимировић је нарочиту пажњу посветио подизању просветних установа. Уз помоћ трговца Димитрија Анастасијевића Сабова основао је 1792. године Карловачку гимназију, 1794. Карловачку богословију, 1797. Благодејаније (касније Стефанеум). Његовом заслугом основана је и гимназија у Новом Саду 1810. године.
Посетиоци изложбе могу видети и оригинална писма првог српског просветитеља, попут писма упућеног Јевти Захаријевићу датираног на дан 13 мај 1810. године
„Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце" говорио је човек који је читав свој живот посветио оплемењавању и просвећивању свога народа, просветитељ кога су српским Сократом називали, дипломата, преводилац и народни добротвор коме ништа драже није било од „ сербског отачаства“ и „ љубимијог рода“
Његова велика љубав према свом народу исказана је још за његовог живота жељом да на његовом надгробном споменику буде записано: „Овде леже његове српске кости, он је љубио свој род. “
Умро је у Београду, 28. марта 1811. године. Сахрањен је у порти београдске Саборне цркве. Његово тело два пута је премештано, 1837. због зидања нове Саборне цркве уместо старе и 1897. године, да би се његов гроб поставио напоредо с Вуковим, чији су посмртни остаци те године пренети из Беча.
"Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили“, говорио је Доситеј Обрадовић, просветитељ који је српском народу оставио богату задужбину у виду својих дела која говоре о доброчинству, љубави, доброти, пријатељству и поштовању
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.
!["Псалтир са последовањем" из 1609. Хопово. У инвентару библиотеке манастира из 1753. године побројане су богослужбене књиге српске и руске провенијенције: јеванађеља, служабници, псалтири, апостоли, минеји, октоиси, триоди, као и житија светих. - Sputnik Србија](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0d/1180556103_0:0:3074:2048_600x0_80_0_1_f2c7d95e60f877bf83f9182830bd46ad.jpg ""Псалтир са последовањем" из 1609. Хопово. У инвентару библиотеке манастира из 1753. године побројане су богослужбене књиге српске и руске провенијенције: јеванађеља, служабници, псалтири, апостоли, минеји, октоиси, триоди, као и житија светих.")
