https://sputnikportal.rs/20241229/1181104983.html
Наука из кухиње
Наука из кухиње
Sputnik Србија
29.12.2024, Sputnik Србија
2024-12-29T16:00+0100
2024-12-29T16:00+0100
2024-12-29T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1d/1181104862_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_afb2e0bb75b3d9b0d1909da8404f7f17.jpg
Наука из кухиње
Sputnik Србија
У најновијој емисији откривамо шта све деца могу да науче приликом печења хлеба, као и запто се музички хероји никад не предају.
Да ли је својеврсни феномен да – после свих кенселовања руских уметника и после приче о томе да нове генерације готово уопште не читају – „Беле ноћи“ Фјодора Михајловича Достојевског постану хит на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа, шта је осим невеликог обима књиге привукло милионску публику, али и о каквом је малом ремек-делу реч, за „Орбиту културе“ објашњавају проф. др Јован Попов и професор књижевности Тамара Бабић.
Како се ствара класична, а како примењена музика, у чему се разликују музика за филмове „Крст у пустињи“ и „Што се боре мисли моје“ од ауторског албума „Горске очи“, који пред публику премијерно стиже почетком јануара – сазнајемо од Ане Крстајић, једне од наших најбољих и најперспективнијих младих композиторки.
Због чега је филмско наслеђе Александра Саше Петровића и данас живо, како се у 21. веку читају његови „Скупљачи перја“, „Биће скоро пропаст света“, „Три“, „Сеобе“… и шта је, поред јединственог осећаја за меру, оно што карактерише рукопис нашег синеасте уписаног у европске филмске енциклопедије – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са редитељем и теоретичаром филма Властимиром Сударом, аутором студије „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, чије је друго допуњено издање недавно објавио ФЦС.
На који начин се природне науке попут физике, хемије и биологије могу приближити деци у кухињи, какви све феномени могу да се открију и разумеју приликом печења хлеба, пржења кајгане или прављења сладоледа, открива нам Зорана Курбалија Новичић, ауторка књиге „Научни кувар“, коју је објавио Креативни центар.
А због чега су „преживели чланови“, легендарне југословенске групе „Хероји“, иако остварени у другим уметничким дисциплинама, одлучили да се врате на музичку сцену, реиздањем старих песама уз две нове – ексклузивно за „Орбиту културе“ откривају награђивани филмски редитељ Милутин Петровић и писац и новинар Владимир Ђурић, популарни Ђура Морнар.
У најновијој емисији откривамо шта све деца могу да науче приликом печења хлеба, као и запто се музички хероји никад не предају.Да ли је својеврсни феномен да – после свих кенселовања руских уметника и после приче о томе да нове генерације готово уопште не читају – „Беле ноћи“ Фјодора Михајловича Достојевског постану хит на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа, шта је осим невеликог обима књиге привукло милионску публику, али и о каквом је малом ремек-делу реч, за „Орбиту културе“ објашњавају проф. др Јован Попов и професор књижевности Тамара Бабић.Како се ствара класична, а како примењена музика, у чему се разликују музика за филмове „Крст у пустињи“ и „Што се боре мисли моје“ од ауторског албума „Горске очи“, који пред публику премијерно стиже почетком јануара – сазнајемо од Ане Крстајић, једне од наших најбољих и најперспективнијих младих композиторки.Због чега је филмско наслеђе Александра Саше Петровића и данас живо, како се у 21. веку читају његови „Скупљачи перја“, „Биће скоро пропаст света“, „Три“, „Сеобе“… и шта је, поред јединственог осећаја за меру, оно што карактерише рукопис нашег синеасте уписаног у европске филмске енциклопедије – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са редитељем и теоретичаром филма Властимиром Сударом, аутором студије „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, чије је друго допуњено издање недавно објавио ФЦС.На који начин се природне науке попут физике, хемије и биологије могу приближити деци у кухињи, какви све феномени могу да се открију и разумеју приликом печења хлеба, пржења кајгане или прављења сладоледа, открива нам Зорана Курбалија Новичић, ауторка књиге „Научни кувар“, коју је објавио Креативни центар. А због чега су „преживели чланови“, легендарне југословенске групе „Хероји“, иако остварени у другим уметничким дисциплинама, одлучили да се врате на музичку сцену, реиздањем старих песама уз две нове – ексклузивно за „Орбиту културе“ откривају награђивани филмски редитељ Милутин Петровић и писац и новинар Владимир Ђурић, популарни Ђура Морнар.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У најновијој емисији откривамо шта све деца могу да науче приликом печења хлеба, као и запто се музички хероји никад не предају.
Да ли је својеврсни феномен да – после свих кенселовања руских уметника и после приче о томе да нове генерације готово уопште не читају – „Беле ноћи“ Фјодора Михајловича Достојевског постану хит на једној од најпопуларнијих друштвених мрежа, шта је осим невеликог обима књиге привукло милионску публику, али и о каквом је малом ремек-делу реч, за „Орбиту културе“ објашњавају проф. др Јован Попов и професор књижевности Тамара Бабић.
Како се ствара класична, а како примењена музика, у чему се разликују музика за филмове „Крст у пустињи“ и „Што се боре мисли моје“ од ауторског албума „Горске очи“, који пред публику премијерно стиже почетком јануара – сазнајемо од Ане Крстајић, једне од наших најбољих и најперспективнијих младих композиторки.
Због чега је филмско наслеђе Александра Саше Петровића и данас живо, како се у 21. веку читају његови „Скупљачи перја“, „Биће скоро пропаст света“, „Три“, „Сеобе“… и шта је, поред јединственог осећаја за меру, оно што карактерише рукопис нашег синеасте уписаног у европске филмске енциклопедије – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са редитељем и теоретичаром филма Властимиром Сударом, аутором студије „Портрет умјетника као политичког дисидента: Живот и дјело Александра Петровића“, чије је друго допуњено издање недавно објавио ФЦС.
На који начин се природне науке попут физике, хемије и биологије могу приближити деци у кухињи, какви све феномени могу да се открију и разумеју приликом печења хлеба, пржења кајгане или прављења сладоледа, открива нам Зорана Курбалија Новичић, ауторка књиге „Научни кувар“, коју је објавио Креативни центар.
А због чега су „преживели чланови“, легендарне југословенске групе „Хероји“, иако остварени у другим уметничким дисциплинама, одлучили да се врате на музичку сцену, реиздањем старих песама уз две нове – ексклузивно за „Орбиту културе“ откривају награђивани филмски редитељ Милутин Петровић и писац и новинар Владимир Ђурић, популарни Ђура Морнар.
