00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ
06:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
МОЈ ЖИВОТ: ЕМИР КУСТУРИЦА
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Лоше процене и лажне наде: Запад већ изгубио рат у Украјини – шта даље /видео/

© AP Photo / Evgeniy MaloletkaУкрајински официр батаљона Скала разговара на радију са својим војницима током операције на командантски центар близу линије фронта у правцу Покровск
Украјински официр батаљона Скала разговара на радију са својим војницима током операције на командантски центар близу линије фронта у правцу Покровск - Sputnik Србија, 1920, 29.12.2024
Пратите нас
У Европи расте отпор политици Брисела заснованој на милитаризму, рату и причи о победи над Русијом, а кад мађарски премијер Виктор Орбан каже да је ЕУ изгубила рат у Украјини он, како оцењују саговорници Спутњика, само показује да је реалиста и да препознаје стање на терену.
Мноштво је чврстих аргумената на којима Орбан заснива свој став, а главни параметар је стање на фронту, али и чињеница да санкциона политика против Москве није дала резултате, да се Русија консолидовала у политичком и војном смислу, а има одлучност да заокружи своје ратне циљеве, објашњава каријерни дипломата Зоран Миливојевић.
Ту су, како каже, и последице које због украјинске кризе трпи ЕУ на политичком и економском плану, од пада немачке владе, преко тешкоћа које има Емануел Макрон у Француској до скандала везаног за први круг избора у Румунији.
„Не мисли Орбан само на фронт кад каже да је ЕУ изгубила рат, него мисли на укупно стање у ЕУ. А наступа са позиција реалполитике, при чему је ветар у леђа добио после америчких избора и свега што најављује Доналд Трамп, новоизабрани председник“, примећује Миливојевић.

Лоше процене и сулуде идеје из Брисела

По мишљењу др Александра Митића из Института за међународну политику и привреду, лоше процене и лажне наде је оно што видимо у Бриселу већ неколико година, а то се пре свега односи на председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен.
„Она је изузетно ратно хушкачки оријентисана политичарка која води ЕК у том правцу. Она која би требало да води рачуна о капацитетима ЕУ, шта може а шта не може, очигледно је направила погрешну процену. А с обзиром да знамо колико је под утицајем Бајденове администрације, питање колико је самостална у свему томе. Али све одлуке које је доносила као и оне у Европском савету су се показале као изузетно негативне по саму ЕУ“, констатује Митић.
Уз то, напомиње он, у Бриселу неки не одустају од идеје да Украјина стварно може постати чланица НАТО.
„То је сулудо, дакле, нема краја рата. Али нема мира и политичког договора пре него што сви на Западу не кажу да Украјина не може да уђе у НАТО. Све док до тога не дође приче о оваквом или онаквом примирју, слању трупа, овој или оној линији развајања ирелевантне су, јер зна се шта је био узрок овог сукоба и шта је основни захтев Москве и то мора да се уважи. Али чини се да код неких у Бриселу то још није допрло до њихових глава.“

Милитаристички концепт ЕУ – кључни проблем

Кључни проблем је, додаје Миливојевић, што су елите које су на власти у Бриселу производ милитаристичког приступа укључујући и утицај одлазеће администрације у Вашингтону - цела структура у Бриселу је милитаристичка, као и планирани буџети и комплетан идеолошки контекст који доминира у европском делу колективног Запада.
На питање да ли зато ЕУ доживљава као катаклизму кад Доналд Трамп помене да ће разговарати с руском председником Владимиром Путином, Митић истиче да ће Трамп сасвим сигурно имати огроман утицај на даљи ток дешавања, а да ли ће он бити позитиван или негативан остаје да се види.
„Знамо шта је Трамп говорио последњих месеци, имамо његове најаве да ће учинити све да се тај сукоб реши“, каже политиколог али и упозорава да остаје велико питање како ће се Трамп поставити након што дође у Белу кућу 20. јануара те да је из тог разлога оправдан опрез Москве.
Уколико слушамо његове изјаве и изјаве будућих чланова његовог кабинета то су позитивне поруке, али Трамп је, оцењује Митић, неко ко воли да продаје оружје и њему милитаризација ЕУ не смета.
„Он зато мора да нађе баланс између бизнис порива да зарађује и да с друге стране не ескалира односе с Русијом, да мири многе у свом окружењу и у ЕУ, а поготову да смири Зеленског и спусти га на земљу.“

Зашто Запад чува Зеленског

Објашњавајући како је дошло до тога да Зеленски ведри и облачи у ЕУ која му с друге стране даје огроман новац, Миливојевић каже да је то зато што су стратешки уцењени јер ако он падне пада и цео њихов политички концепт:
„Запад не сме да ризикује - он мора да чува режим у Кијеву по сваку цену без обзира како изгледа зато што је то једина тачка ослонца за било какав разговор сутра и за геополитичке позиције Запада везано за Украјину.“
Кад је реч о даљем развоју догађаја, Миливојевић издваја неколико фактора који на то утичу: чињеницу да Русији не пада на памет да не заокружи своје ратне циљеве и своју територију зато што је у питању њена судбина. Друго је да нема речи о вођењу рата без Америке, а да је Европа потпуно зависна од ње.
Оно што је јасно, напомиње он, јесте да кад Трамп буде сео у фотељу у Белој кући, водиће рачуна пре свега о Америци а као озбиљан менаџер гледаће да њене економске проблеме сведе на минимум.
„У том смислу Европа већ сад треба да рачуна на то да ће трпети штету, јер ће морати да сноси трошкове сопствене политике. Мораће да има покриће и за своје буџете јер их је програмирала на виртуелним средствима и ратној опцији. Мораће и да настави политику финансирања ратних привреда без обзира колико то има смисла. Даље, мораће да рачуна на смањење учешћа Америке.“
Свакако да постоје они који би волели да Трамп настави подршку Украјини али је чињеница, оцењује Митић, да се много више прича о томе како се извући из целе ове ситуације, како пронаћи најбољи сценарио за завршетак сукоба и како да се из тога САД што боље извуку.

Ово није Трампов рат

Трамп је, сагласан је Миливојевић, свестан да је Америка у дубокој кризи и да му треба вентил да може да је решава.
„И он разуме да овај рат не може да се добије. А њему није у интересу да финансира нешто што не може да се добије. Зато ће пребацити терет на Европљане, а гледаће да сачува доминантну позицију Америке зато што треба да разговара о очувању те позиције са онима који су главни актери у глобалном смислу, а то није Европа већ Пекинг и Москва. Он мора да разговара са две трећине човечанства и да Америку позиционира за будуће време. Да не буде Америка та која је изгубила рат него неко други а да је Америка на време упозоравала на такву могуће последице и да задржи позицију.“
Ово није Трампов рат него пре свега Бајденов, истиче Митић.
„Мислим да су људи око Трампа схватили да је овај рат изгубљен и да би било добро да САД смање колико је год могуће директну цену по националне интересе а колико могу да и даље профитирају у даљем уграђивању у трговину оружјем“, закључује политиколог.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала