https://sputnikportal.rs/20241230/velika-pobeda-kandidata-koji-se-protivi-slanju-vojnika-u-ukrajinu-1181139951.html
Велика победа кандидата који се противи слању војника у Украјину
Велика победа кандидата који се противи слању војника у Украјину
Sputnik Србија
Велика победа кандидата који се противи слању војника у Украјину
2024-12-30T19:53+0100
2024-12-30T19:53+0100
2024-12-30T19:53+0100
регион
регион
регион – политика
хрватска
председнички избори
зоран милановић
хдз
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/1e/1181150888_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_dc1d8d0f25a14fce68513ec09469cee9.jpg
Антић као велики критичар хрватске политике сматра да Хрвати имају озбиљне проблеме кад је реч о идентитету, постављању према великим силама и будућности хрватске државе.„Али, они имају једну предност коју ми Срби немамо, а ту им је мало помогла и Немачка и држава Ватикан, вероватно и Америка, а то је да имају две велике политичке структуре, странке и коалиције које се смењују на власти. И управо због проблема које сам навео код њих доминира ХДЗ која је ипак нека врста партије над партијама. Међутим, током протеклих година, што је занимљиво, прво као председник владе, а сада као председник републике јавља се Зоран Милановић као један изузетак од свега тога и тешко да он има другачије ставове него некад кад је неке у региону називао шаком јада, а неке бедницима. Међутим, он сад покушава да игра на још једну карту, а Хрватска је врло успешно током деценија играла на све стране.“Милановић – лажна алтернатива БриселуБез обзира на тврд став о томе да се хрватски војници не шаљу у Украјину, Милановић не може бити нека врста алтернативе Бриселу, јер је он мања алтернатива у Хрватској него што је Румен Радев у Бугарској, а „Румен Радев није никаква алтернатива у Бугарској“, додаје Антић.А Румен Радев је генерал који је дошао на власт а да нема већину у парламенту и који је против НАТО, подсећа Антић.Хрвтска дијаспора одувек проусташкаАнтић додаје да је занимљив податак да би Зоран Милановић тријумфовао у првом кругу да у међувремену нису стигли гласови дијаспоре, мада су ХДЗ и неке још десније странке „избор свих избора хрватске дијаспоре“.У Хрватској ће се одржати други круг председничких избора пошто у првом кругу ниједан од кандидата није освојио потребну већину. У други круг, 12. јануара, иду актуелни председник Хрватске Зоран Милановић и кандидат владајуће Хрвтске демократске заједнице (ХДЗ) Драган Приморац.На основу 100 одсто обрађених гласова, Милановић је освојио је 49,1 одсто гласова, а Приморац 19,35.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20241226/hrvatski-izbori---glasaju-za-mis-mrzitelja-srba-i-srbije-1181007906.html
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
хрватска, председнички избори, први круг, зоран милановић, hrvatska, predsednički izbori, prvi krug, zoran milanović
хрватска, председнички избори, први круг, зоран милановић, hrvatska, predsednički izbori, prvi krug, zoran milanović
Велика победа кандидата који се противи слању војника у Украјину
Резултати првог круга председничких избора у Хрватској мање-више су очекивани јер се није често дешавало, чак ни у време највећих Туђманових успона, да неко победи у првом кругу и зато је Милановић остварио велики резултат, каже за Спутњик историчар др Чедомир Антић, професор Филозофског факултета у Београду.
Антић као велики критичар хрватске политике сматра да Хрвати имају озбиљне проблеме кад је реч о идентитету, постављању према великим силама и будућности хрватске државе.
„Али, они имају једну предност коју ми Срби немамо, а ту им је мало помогла и Немачка и држава Ватикан, вероватно и Америка, а то је да имају две велике политичке структуре, странке и коалиције које се смењују на власти. И управо због проблема које сам навео код њих доминира ХДЗ која је ипак нека врста партије над партијама. Међутим, током протеклих година, што је занимљиво, прво као председник владе, а сада као председник републике јавља се Зоран Милановић као један изузетак од свега тога и тешко да он има другачије ставове него некад кад је неке у региону називао шаком јада, а неке бедницима. Међутим, он сад покушава да игра на још једну карту, а Хрватска је врло успешно током деценија играла на све стране.“
Милановић – лажна алтернатива Бриселу
Без обзира на тврд став о томе да се хрватски војници не шаљу у Украјину, Милановић не може бити нека врста алтернативе Бриселу, јер је он мања алтернатива у Хрватској него што је Румен Радев у Бугарској, а „Румен Радев није никаква алтернатива у Бугарској“, додаје Антић.
А Румен Радев је генерал који је дошао на власт а да нема већину у парламенту и који је против НАТО, подсећа Антић.
„Милановић чак није ни против рата, тако да је то за Хрватску једна лепа вињетица да могу да кажу да су демократска земља и да немају унутрашње немире. Они, хвала богу, шта треба извозе, па тако извозе и код нас тоталитаризам из своје земље, што видимо сад по анархистима и неким другим појавама раније. У крајњој линији, ти њихови испади против српског народа су такође један вентил. Зашто би неко као крајњи циљ имао да избаци 1,5 одсто становништва из владе? Зашто би неко мотивисао људе да 300 пута годишње нападну Србе који су сад у траговима у Хрватској? То је нека врста вентила и нека врста изласка из проблема која сва модерна друштва у Европи имају“.
Хрвтска дијаспора одувек проусташка
Антић додаје да је занимљив податак да би Зоран Милановић тријумфовао у првом кругу да у међувремену нису стигли гласови дијаспоре, мада су ХДЗ и неке још десније странке „избор свих избора хрватске дијаспоре“.
„Не само хрватских земаља у региону, ту пре свега мислим на Херцег Босну и централну Босну где су у већини, мада су сада у централној Босни у траговима, већ мислим и на то њихово исељеништво које је, наравно као један увек било десно и чак – проусташко. Тако да мислим да ово није некаква намештаљка јер Хрватска је потпуно у рукама САД и Немачке и она је то изабрала. Могла је да има неки други пут али није то хтела и ту је у крајњој линији био избор њеног народа, у добру и у злу“, закључио је Антић.
У Хрватској ће се одржати други круг председничких избора пошто
у првом кругу ниједан од кандидата није освојио потребну већину. У други круг, 12. јануара, иду актуелни председник Хрватске Зоран Милановић и кандидат владајуће Хрвтске демократске заједнице (ХДЗ)
Драган Приморац.
На основу 100 одсто обрађених гласова, Милановић је освојио је 49,1 одсто гласова, а Приморац 19,35.
