00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
МОЈ ЖИВОТ: ЕМИР КУСТУРИЦА
07:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
07:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Батак: Мене менаџери не смеју да зову
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Од „просјака с атомском бомбом“ до „орешњика“: Зашто је 31. децембар значајан за Русију и цео свет

© Sputnik / Alexei Druzhinin / Уђи у базу фотографијаПутин
Путин - Sputnik Србија, 1920, 31.12.2024
Пратите нас
Пре тачно 25 година, Борис Јељцин је изговорио чувену реченицу – Чувајте ми Русију, и предао власт Владимиру Путину.
"Он ће моћи да окупи око себе оне који ће у новом, ХХІ веку морати да обнове велику Русију", рекао је.
Питање ”Ко сте ви, мистер Путин”, постало је главно у најугледнијим светским медијима. ”Немац у Кремљу”, духовито је рекао Александар Рар, немачки политички аналитичар.
Назвао га је Немцем, зато што је Путин неко време радио као обавештајац у Дрездену.
И, пошто се о обавештајцима углавном мало зна, највише се коментарисала та чињеница – нису могли да се начуде што је човек на челу Русије бивши агент КГБ-у, док су пропустили да виде да је само неколико година раније у фотељи председника Америке седео – бивши шеф ЦИА Џорџ Буш старији. Његов син ће, касније, после сусрета с Путином у Словенији, изјавити да је у очима руског председника видео душу.

Путиново обећање Јељцину

А ових дана, четврт века после обећања које је Путин дао Јељцину, амерички новинар поставио му је провокативно питање – да ли сте успели да испуните обећање и сачувате Русију.
Уследио је муњевит одговор
„Не само да сам сачувао Русију, већ смо се удаљили од ивице провалије. Све што се раније дешавало с Русијом, заправо нас је довело до потпуног губитка нашег суверенитета“.
А шта се, заправо, дешавало?
Огромна земља, Совјетски савез, једноставно се распала пре доласка Путина на власт.
Локалне елите “братских” република Украјине, Белорусије, кавкаског и балтичког региона, приграбиле су власт и објавиле независност. На Кавказу је почео крвави рат.
Народ је у буквалном смислу гладовао, животни век се скратио, број самоубистава се драстично повећао. Огромна војна индустрија је уништена, војска разорена, официри су се убијали јер нису могли да исхране породице. Огромна империја претворена је у
конфедерацију великог броја феуда чији су лидери прави мали цареви, често прави бандити – држе у рукама и политичку власт и сво богатство региона. Неки од њих чак штампају свој новац. Јељцин се на Западу задужује под невероватно лошим условима – са каматом од 7, па чак и 13 процената.

Запад није желео да чује Путина

Русија је постала ”просјак с атомском бомбом”.
Бивши кагебеовац, ослањајући се највише на своје колеге из обавештајних служби,
тачку по тачку, корак по корак, доводи државу у ред.
У Чеченију је - уз огромне жртве, упркос низу терористичких напада у којима је
страдало невино становништво, враћен какав-такав мир. Готово отцепљена
република вратила се у оквир Руске федерације. Олигарсима су затворена врата Кремља. Део отете државне имовине је враћен.
Почиње реформа војске, фабрике оружја поново раде, појавиле су се најмодерније атомске ракете на свету.
Путин је, говорили су, тих првих година, био ”дете среће” - цене нафте су вртоглаво порасле, толико да су сви дугови враћени, владавина закона успостављена… Дошло је време да се делује и у спољној политици.
Још као премијер говорио је да Русија треба да остане суперсила, али свет је то чуо тек 2007. године на Међународној конференцији о безбедности у Минхену. Оптужио је НАТО за ширење на исток назвавши то, озбиљном провокацијом. Питао је ”шта је с гаранцијама које су нам дали наши западни партнери након распада Варшавског пакта?
Одговор је био покушај да се најпре Грузија, онда и Украјина ишчупају из орбите Русије. У лето 2008. пуцано је на руске миротворце у Грузији – Русија је морала да реагује, а Грузија је остала без Јужне Осетије и Абхазије.
Само неколико година касније организована је обојена револуција која ће Украјину усмерити према Западу. Руско становништво се подвргава невиђеном терору, забрањује му се употреба језика, затварају се школе, укидају медији на руском, а територије на којима живи компактно руско становништво покушавају да се одбране проглашавајући аутономију.
Одговор Украјине је такорећи свакодневно гранатирање, а свету се баца прашина у очи потписивањем Минских споразума, 1 и 2, за које Ангела Меркел и Франсоа Оланд, потписници и гаранти тих споразума, рећи да никад нису ни намеравали да их испуњавају.

Украјина постаје антирусија

Украјина се лагано претварала у антирусију. Када је 2014.године, Крим на основу референдума ушао у састав Русије, а у Донбасу почео такорећи прави рат, Запад оптужује Москву за мешање у послове Украјине и уводи јој санкције.
На Западу су веровали да ће санкције "искидати руску економију на комаде". У ту сврху су користили већ испробану меру — драстично обарање цена нафте и гаса, уверени да ће тако нанети озбиљан ударац руском буџету, који се углавном и пунио доларима од извоза енергената.
Руска економија је, међутим, показала феноменалну отпорност почела је да развија аграрни сектор, сопствену индустрију, да сама производи све што је раније увозила. Стандард грађана расте, формира се средња класа. Од увозника, Русија постаје један од највећих извозника многих производа.
Упркос свему, Русија и даље покушава да очува добре односе са САД и Западом, али паралелно с тим јача и свест да Запад чини све да је уништи. Када је 2022. године, да цитирамо папу римског, НАТО почео да лаје на вратима Русије, Путин је,након што је претходно упозорио и Вашингтон и северноатлантску алијансу, донео веома тешку одлуку – да започне Специјалну војну операцију.
Он није могао да се одрекне Украјине, нити је могао да, као некад Јељцин, на питање шта да се ради с Украјином, одговори: Узмите је.

БРИКС уместо Г-7

Одговор Запада био је бесконачно пумпање Украјине западним оружјем и силним милијардама; примање нових чланица у НАТО, изградња нових база у ”руском дворишту”… И свакодневно увођење више десетина хиљада санкција.
Економија Русије је преведена на војне услове, извоз расте упркос санкцијама, стандард грађана расте, као и број земаља које су против изолације Русије. Наставља се формирање БРИКС-а, заједнице економски равноправних земаља које чине, и по броју становника и по укупном БДП-у, већи део планете.
”Заузели смо четврто место на свету по паритету куповне моћи. Ми смо на првом месту у Европи, чак смо и Велику Британију оставили далеко иза себе. Учинио сам све да Русија буде независна и суверена сила, способна да доноси одлуке у своју корист”, рекао је Путин одговарајући на новинарско питања с почетка овог текста.
За три године Запад је схватио да никако не може да победи Русију и мада се узда у Трампа, поново поставља питање ”мистер Путину”: Кад ће и како бити завршен рат.
Експлозијом ”орешњика” новог хиперсоничног оружја, запечаћен је Путинов одговор: Испуните слове које смо вам поставили пред почетак Операције, и узмите у обзир стање на терену. Тачка.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала