Научни кувар: Како у кухињи учити биологију, физику, хемију
© Фото : Спутњику уступио издавач
Пратите нас
Када уђу у кухињу, већина родитеља не воли да им се деца мотају око шпорета, судопере и фрижидера, да се не би повредила или направила неред. Кухиња, међутим, може да послужи као врло инспиративна научна лабораторија, у којој и родитељи и деца могу заједно да откривају свет око себе, поручује ауторка књиге „Научни кувар“ Зорана Курбалија Новичић.
Књига коју је објавио „Креативни центар“ повезује науку и кување, подстичући децу да кроз једноставне експерименте, уз игру и забаву, заједно са својим родитељима, боље разумеју физику, хемију, биологију и друге природне науке.
Кување као наука
Зорана Курбалија Новичић, биолог с докторатом из популационе генетике, написала је и приредила књигу која није само збирка рецепата, већ права научна авантура. На 120 страница деца уз помоћ родитеља могу учити како свакодневне научне појаве обликују свакодневицу, пре свега у кухињи.
Поред рецепата за једноставна јела попут куваних јаја, кајгане, сладоледа, кокица, чипса од поврћа, али и хлеба или гибанице, уче и колико је важно одржавати хигијену у животном простору, којим природним средствима могу да очисте радне површине, као и колико је важно водити рачуна о здравој истрани.
Ауторка је у својој књизи представила и своје омиљене зачине, поделивши са читаоцима искуство у узгајању зачинских биљака у кући, али и рецепте за укусна јела, попут колача са шафраном или циметом.
„Идеја о 'Научном кувару' настала је из моје личне страсти према науци и истраживању. Као дете сам уживала у експериментима у кухињи, мешала разне течности које сам проналазила у фрижидеру и на полицама, попут сока од вишње, меда, или детерџената. Моја мама је лудела од мене, морам да кажем, али ја сам задржала ту своју дечју радозналост и то је касније постало темељ за моје образовање. Истовремено, то ме је подстакло да своју љубав према науци пренесем на децу, посебно када сам постала мама три фантастична бића која су ми постављала бесконачни низ питања о томе како шта функционише. Временом сам научила да им дајем информације у оној мери у којој могу да их разумеју, у зависности од њиховог узраста, а из тог искуства настала је и ова књига“, објашњава наша саговорница.
Зорана Курбалија Новичић, ауторка Научног кувара, у издању Креативног центра
© Фото : Тања Дробњак, Спутњику уступио издавач
Учење кроз експерименте
Учење кроз експерименте
У „Научном кувару“ деца не само да се упуштају у кулинарске експерименте, већ кроз рецепте и научни приступ, како наглашава Зорана Курбалија Новичић, развијају основне вештине критичког мишљења.
Ауторка, на пример, објашњава зашто се јаје у кајгани из течне претвара у чврсту супстанцу, користећи појмове попут протеина и аминокиселина. Тај приступ омогућава деци да кроз једноставне и разумљиве примере схвате сложене научне феномене, истовремено учећи и да припремају одређена јела.
Наша саговорница притом наглашава да се не треба плашити неуспелих експеримената, охрабрујући родитеље да дозволе деци да буду радознала и да занемаре трапавост и прљаву кухињу.
„Сваки неуспешан експеримент је заправо један нови увид“, каже ауторка, додајући да је веома важно научити децу да се не плаше грешака.
Илустрације које оживљавају науку
Посебну драж „Научном кувару“ дају илустрације Младена Анђелковића, као и фотографије на којима ауторка заједно са својом децом припрема разна јела. Оне сведоче о томе да је све рецепте и експерименте које је описала у својој књизи претходно испробала у сопственој кухињи и кроз рад са својом децом откривала шта је оно што би младим читаоцима могло бити занимљиво и на који начин би им то требало објаснити.
„Фотографије које прате текст у овој књизи нису само слике хране, то су моменти из нашег свакодневног живота, праве фотофрафије мојих малишана који су учествовали у свим експериментима. То је наш породични албум“, каже Зорана Курбалија Новичић.
Иако је књига првенствено намењена деци, ауторка се побринула да и родитељима пружи корисне савете. „Кухиња је наша лабораторија, али мора бити и сигурно место“, каже наша саговорница, наглашавајући да је хигијена кључна за извођење било којег научног експеримента.
Родитељи у књизи могу да пронађу и смернице о томе како да подстакну децу да истражују свет око себе и да развијају здраве науке у исхрани.
Шведски образовни модел
Зорана Курбалија Новичић годинама живи у Шведској, која је позната по напредном и иновативном школском систему. Према њеној оцени, кључ успеха у образовању јесте да се код деце развија способност да постављају питања и да активно размишљају о свету око себе. Њена деца похађају шведске школе, а то искуство је у великој мери допринело и њеном раду на „Научном кувару“ и методама презентовања информација које је применила у књизи.
„У шведском образовном систему деца нису само пасивни примаоци информација, већ активни учесници у процесу учења. Кроз рад с мањим групама наставници могу више пажње да посвете сваком детету, како оној деци којима је потребно више времена да усвоје знање, тако и оној која су у том смислу испред својих вршњака“, наглашава ауторка и додаје да наставници у школи не користе сложене техничке термине, већ се информације преносе тако да деца схвате њихову везу са стварним светом.
Један од занимљивих примера које наша саговорница наводи јесте настава из историје. Када је једно од њено троје деце из историје учило лекцију о појави протестантизма у Шведској, усвајање знања је почело одласком у позориште, у којем су деца гледала представу смештену у ту историјску епоху. Пратећи драмски заплет деца су несвесно усвајала информације како о кључним личностима из тог периода, тако и о самом начину живота у тој епохи. Након тога је организован квиз, у којем су деца без оптерећености оценама могла да провере своје знање. Тек потом је уследило и класично школско предавање о задатој теми, када су деца, како истиче наша саговорница, већину информација већ увелико усвојила и разумела.
„У млађим разредима дан почиње песмом, у старијим планирањем онога што ће се радити. Деца имају могућност да устану, да се протегну, прошетају, изађу напоље. Не морају да седе мирно као кипови. Биологија није оптерећена тешким латинским изразима, него се процеси попут фотосинтезе проучавају с функционалне стране. Градиво је повезано кроз разне предмете, а књиге су представљене на научно-популаран начин. Деца имају прилику да дођу у лабораторију, а веома су ангажовани и родитељи, који имају прилику да прикажу своје професије. Тако деца често долазе и код мене у лаборатију“, прича наша саговорница.
Ауторкин приступ образовању, који је усклађен с модерним методама, упућује на то колико је важно да се деца подстичу на креативно размишљање. Учење кроз игру, кроз постављање питања и активан однос према новим информацијама, кључно је, уверена је наша саговорница, за дугорочни развој знања и способности.
„Живот неће увек бити лак, али деца која науче да се не боје неуспеха, већ да их њега извуку лекцију, биће спремна за сваки изазов“, сматра Зорана Курбалија Новичић.
