Пред светом драматични догађаји – а ово ће бити највећи изазов за Србију и Српску
21:02 01.01.2025 (Освежено: 21:27 01.01.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Догађаји који се буду дешавали у свету након промене америчке администрације ће диктирати и спољнополитичке изазове које очекују како Србију и Републику Српску. Моје је мишљење да је пред нама година која би могла да нам донесе релаксацију када је реч о притисцима споља, а највећи изазов за нас ће бити да останемо на овом курсу да би то то чекали.
Ово је мишљење дипломате и бившег амбасадора при Уједињеним нацијама Владислава Јовановића о томе какве све спољнополитичке изазове Србија и Српска могу да очекују у 2025. години, с обзиром да је година за нама и за Србију и Републику Српску обележена спољнополитичким притисцима са запада због Косова и Метохије, односа са Русијом, као и покушаја да се Република Српска, обришу са мапе у смислу како ју је Дејтонски споразум предвидео.
Притисци ће остати али ће бити мекши
Јовановић верује да ће притисци остати али да ће у неку руку због промене у америчкој администрацији пре свега, они бити бар умекшани.
„Испред нас је период ужурбаних и драматичних догађаја за свет што значи и за наш регион. То пружа с једне стране, гледано перцепцију да на нас то може да се одрази негативно, али с друге стране пружа нам и наду, па чак и очекивања, да би разбистривање ситуације у свету могло да доведе и до смиривања спољних притисака на нас,“ верује Јовановић.
Ово мишљење, како каже, формира на основу нове власти у Америци, промене које нас очекују у водећим држава Европске уније што све води ка прекомпоновању снага у свету које иде ка убрзаном темпу.
„И све те промене колико год да делују драматично за нас у бити нису неповољне, чак мислим да нам дају шансу, али треба и ми да се одржимо и да не наседамо на провокације којих ће бити као и да активно пратимо промене које се дешавају у другим државама, а које непосредно имају утицаја на нас, бар када је Косово и Метохија у питању“ истиче саговорник Спутњика.
Јовановић тако очекује да ће 2025. за нас бити динамичнија него претходна али и више обећавајућа у погледу спољног утицаја.
Запад ће морати да размисли о КиМ
„Када говоримо о КиМ је отворен проблем јер је насилно и бесправно изузето од нас, али и поред тога је КиМ, односно нормализација односа са Приштином, нама услов за наставка европског пута. Али без КиМ Србија тамо неће ићи, што значи да Запад мора да почне да размишља да ли му је боље да задржи мање што има у поседу а то је КиМ, ризикујући да изгуби веће, а то је Србија са КиМ,“ каже Јовановић.
Запад, додаје он, је свестан да то веће, може брже да изгуби у овој ситуацији када се у свету дешавају промене у односу снага и систематског јачања другог пола у односу на западни који се формира око БРИКС-а.
„То значи да ће Запад због тога морати да у једном тренутку поразмисли да ли да држе КиМ у руци до краја, или да га полако испуштају да би спречили потенцијално удаљавање Србије од њих. То је наша шанса и чак мислим да је она доста реална. Ми морамо да у томе сачувамо нерве и да издржимо да систематски купујемо време како бисмо добили овај резултат на крају “ сматра Јовановић.
Када је реч о притисцима споља да Србија уведе санкције Русији Јовановић је мишљења, да Трампу не одговара што се Русија толико приближила Кини и обрнуто, и свестан је да то може да се деси ако се санкције Русији укину или ублаже, и наравно стављању тачке на сукоб у Украјини.
Релаксација по питању односа са Русијом
„То је нешто што ће се рефлектовати и на нас јер, Трамп политику ратних чинова у вођењу спољне политике не прихвата. Тако да је могуће да ће ова година и по овом питању, за нас бити мање непријатна него претходна, иако ће притисци остати, како од споља, тако и изнутра и покушаваће да нас избаце из сигурног лежишта које смо оформили, али по мом мишљењу ми бисмо требали да будемо ове године још чвршћи него претходне,“ каже Јовановић.
Он напомиње и да је Република Српска такође нешто што се тиче и Србије али не негира да су ударци на РС у години за нама били најјачи до сада у покушају да је збришу са политичке мапе.
„Циљ Запада без обзира ко га предводи јесте да цео балкански простор буде интегрисан у прозападне организације као што је ЕУ и НАТО. И док таква политика траје, притисак на РС ће се наставити. Ми не знамо још да ли ће се Америка наставити ову политику тесне сарадње са ЕУ путем јачања НАТО пакта, или ће те везе да олабави, и да на неки начин то питање хитне интеграције овог дела Балкана у ЕУ не буде више актуелно за Америку. Ако се то деси и притисци на РС ће да се смање,“ оцена је Јовановића.
Јовановић сматра да све о чему је причано зависи од односа Америке према овим питањима, и да ли ће Трамп стишавати садашњу политику Запада која се види према нама и да ли ће му у томе, ако то покуша, неко подметати ногу.
