https://sputnikportal.rs/20250104/crni-labudovi-u-2025-izmedju-oresnika-i-donalda-trampa-video-1181274780.html

Црни лабудови у 2025: Између „орешника“ и Доналда Трампа /видео/

Црни лабудови у 2025: Између „орешника“ и Доналда Трампа /видео/

Sputnik Србија

У години за нама „орешник“ је потегнут као најубедљивији геополитички аргумент јер од њега нема одбране. А у Америци је, упркос надама атентатора, Доналд Трамп... 04.01.2025, Sputnik Србија

2025-01-04T20:35+0100

2025-01-04T20:35+0100

2025-01-04T20:35+0100

свет

свет

свет – политика

сад

нови спутњик поредак с николом врзићем

русија

анализе и мишљења

коментари и аналитика

украјина

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/03/1181275108_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6672574fc20e95321cbb8732bcec0e10.jpg

Нарочито ако се уз све већ постојеће кризе појави и неки црни лабуд – непредвиђени катаклизмички догађај какав је, рецимо, био ковид 2019.Неумољиви трендРат НАТО-а против Русије посредством Украјине остао је светска појава број један и у 2024. Тренд је, што се тога тиче, неумољив: кад је она украјинска контраофанзива скршена чим је почела, Русија је на свим деловима фронта кренула да напредује темпом који је одредила, релативно споро, затим све брже, и зато неумољиво.О томе, уосталом, не сведоче само мапе војних блогера и саопштења руског Министарства одбране, која свакодневно говоре о неким новим насељима дуж фронта дугог 1.000 километара, него, још и више, захтеви НАТО егзекутора Украјине кијевском режиму да спусти старосну границу и да, због недостатка људства упркос свим досадашњим таласима мобилизације, почне да регрутује и младиће од 18 година. Тако да је тренутно међу савезницима у току цинично ценкање у коме се унапред зна само ко ће извући дебљи крај – НАТО тражи мобилизацију омладине у замену за још оружја, док Владимир Зеленски нуди ту омладину али под условом да најпре добије још оружја и муниције које упорно нема довољно…Русија, с друге стране, производи три пута више артиљеријске муниције него читав НАТО заједно, израчунао је Си-Ен-Ен још прошлог марта. Док је Квинси институт из Вашингтона потом у августу опоменуо да није реч само о муницији већ и о ракетама и тенковима, и то упркос гигантској разлици у војним буџетима – 100 милијарди долара руског наспрам 1.470 милијарди долара укупног НАТО буџета.Мултиполарни поредакА није знатно другачије ни на економском нити на дипломатском фронту.Русија је, упркос свим НАТО економским санкцијама, према калкулацијама ММФ-а и Светске банке, претекла Немачку и Јапан по БДП-у мереном паритетом куповне моћи и постала прва економија Европе, односно четврта у свету.Док је о њеној дипломатској изолованости можда и понајбоље посведочио самит БРИКС-а у Казању. Ред за улазак у партнерске односе са овом организацијом постаје све дужи. Мултиполарни светски поредак постаје све опипљивија реалност.У таквим околностима, од власника оног одлазећег поретка заснованог на (њиховим) правилима да раде шта им је воља, док сви остали то само морају да трпе, вероватно да се и није могло очекивати ништа друго до неког потеза очајника у складу с расположивим могућностима. Па се, после празних претњи француског председника Емануела Макрона да ће послати војску у Украјину, прешло на (не)дела – донета је одлука о ескалацији, и одмах је извршена, у виду употребе америчких „атакамс“ и британско-француских ракета дугог домета „сторм шедоу“ и „скалп“ за ударе по дубини руске територије.Немачка се, за сада, опире да на исти начин буду искоришћене њене „таурус“ ракете сличних карактеристика. Но, и то би могло ускоро да се промени јер вероватни будући премијер, Фридрих Мерц из Хришћанско-демократске уније, најављује да ће издати такво наређење ако добије ту прилику после ванредних избора 23. фебруара.Иронија стварности, међутим, састоји се у томе што се већ показало да употреба тих ракета – које Руси ионако обарају у процентима изнад 80 одсто – не мења ама баш ништа на фронту. А заузврат их већ понестаје у залихама, открио је пре неколико дана „Њујорк тајмс“.Трамп у Белој кућиНо, могуће је да се у склопу одлуке о ударима на Русију тим ракетама није ни рачунало на војну корист него на заоштравање уочи уласка Доналда Трампа у Белу кућу. Па су зато и добили необориви аргумент у виду „орешника“. И сад остаје да се сачека 20. јануар; не толико због веровања да Трамп може да испуни обећања о брзом крају рата, него да би се видело шта, уопште, намерава а шта може да спроведе у дело. Екстравагантне идеје о анексији Канаде, окупацији Панамског канала и куповини Гренланда сугеришу да, макар, неће бити досадно…Остаје да се види и шта ће Блиском истоку донети његов долазак на власт после шокантно муњевитог пада Башара ал Асада у Сирији. А не мање разлога за бригу због свог савезника има и Европска унија – којој Трамп не прети само трговинским ратом ако не купи скупи амерички течни гас, него и издвајањима од пет одсто БДП-а за НАТО. А десетине хиљада радних места у Немачкој већ нестају док Француска има рупу у буџету од 60 милијарди евра која је већ однела једну мањинску Макронову владу. Економска криза преплиће се са политичком.Шта све прети Европи и свету ове године? Зашто је Запад све нестабилнији? И какви би црни лабудови из тога могли да искрсну?О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили аналитичар Бранко Павловић и новинар и социолог Слободан Рељић.Погледајте и:

сад

украјина

2025

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, сад, нови спутњик поредак с николом врзићем, русија, анализе и мишљења, коментари и аналитика, украјина