Да ли је била ратница?: У Мађарској откривени први средњевековни остаци жене сахрањене са оружјем
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Тим научника које је предводио др Балаш Тихани са Универзитета у Сегедину решио је енигму панонског гроба број 63 из 10. века који је откривен у Мађарској. Захваљујући интердисциплинарном истраживању решена је мистерија погребних остатака који су у гробу пронађени заједно са оружјем.
Научници су утврдили да је реч о женским остацима.
„Погребни остаци жена са оружјем, интересантна тема међу научницима и у јавности, ретка су појава у археолошким остацима. Интерпретација таквих случајева захтева интердисциплинарни приступ и ширу процену доступних података, посебно када је реч о полу и потенцијалном стилу живота преминуле особе“, наводи се у студији „‚Али ја нисам мушкарац‘: Биоархеолошка процена првог познатог гроба жене са оружјем из 10. века у Карпатском басену“ објављеној у журналу PLOS ONE.
Изазов за археологе
Како наводе, некад има веома мало података о некој специфичној популацији, области и временском периоду.
„Примера ради, ниједан случај сахране жене са оружјем није откривен када је реч о 10. веку у Карпатском басену, познатом као долазак Мађара у Панонску низију. Наша студија заснива се на интердисциплинарној студији раније познатог гроба број 63 са гробља Шаретудвари-Хизофолд, који је јединствен случај јер у њему имамо погребне дарове попут накита типичног за жене и стреличарске опреме традиционално повезане са мушкарцима. Кроз археолошке, антрополошке и археогенетске анализе циљ нам је био да утврдимо да ли је ово случај прве познате сахране жене са оружјем из 10. века у Карпатском басену“, наводи се у студији.
Интерпретација погребних остатака је изазовна јер само откриће оружја у женском гробу не значи одмах да је ту сахрањена ратница. Међутим, раније студије су некад пребрзо доносиле закључак о женама ратницама без пажљиве научне анализе остатака.
Како се додаје, неопходна су морфолошка и генетска тестирања кад год је то могуће да би се утврдило да ли је заиста реч о женским остацима. Оба приступа могу бити ограничена због лоше очуваности и велике фрагментација. Веома је важно узети све ово у обзир ове факторе пре интерпретације.
Интерпретација да ли је неко ратник је веома комплексна. Ратници су део друштвене класе и многи аспекти њихових живота сакривени су у археологији, али неки физички маркери остају. Неке физичке активности, ако се понављају свакодневно, могу да доведу до промена у морфологији костију. То укључује вежбање коришћења оружја или јахање. Осим тога, ратници често имају физичке повреде због ратова или других сукоба. Међутим, важно је имати у виду да овакве промене могу да настану и животним стилом који није ратнички.
Ипак, без одговора
Гробље Шаретудвари-Хизофолд је највеће гробље из 10. века у Мађарској и има много гробова са оружјем и јахачком опремом. Разлог је што су настали у време мађарског насељавања Европе, када су многи коњаници са луковима и стрелама ратовали широм континента. Сам гроб број 63 јединствен је иако није имао много богатих погребних дарова.
„Мушки гробови често имају функционалне предмете попут најједноставнијег накита, одеће и оруђа. Најспецифичнији су укључивали оружје, посебно опрему стрелца, са два гроба који имају сабље и један секиру. Има их и са јахачком опремом. Међутим, женски гробови су углавном имали накит и одећу, а ретко оруђе попут ножева. Погребни дарови у гробу број 63 су мешавина ових карактеристика“, рекао је др Тихани, а преноси Физ орг.
На главно питање – да ли је у гробу сахрањена ратница – тим научника још нема одговор, наводи се у студији.
„Први разлог је што је термин ратник специфичан, могу на њега указати археолошки и антрополошки остаци, али нема писаних података о ратницама међу Мађарима 10. века. Осим тога, порекло и значај артифаката, да ли су лични или су поклон заједнице, остају нејасни. Осим тога, међу номадским племенима источних степа, какви су били рани Мађари, било је уобичајено да и жене знају да бране себе и стоку како би преживеле. То је значило да су радиле неке сличне вежбе као мушкарци, али не значи да су биле ратнице по занимању“, наводи се у студији и додаје:
„Можемо да закључимо са сигурношћу да је гроб број 63 први женски гроб са оружјем из периода насељавања Мађара у Панонску низију. Овај случај наглашава да постоје методолошки проблеми када је реч о интерпретацији података о полу и стилу живота у археолошким и антрополошким студијама.“
Погледајте и:
