https://sputnikportal.rs/20250105/naucnici-otkrili-revolucionarnu-metodu-pretvaranja-elektronskog-otpada-u-zlato-1181290481.html
Научници открили револуционарну методу претварања електронског отпада у злато
Научници открили револуционарну методу претварања електронског отпада у злато
Sputnik Србија
Истраживачки тим са Универзитета Корнел развио је методу претварања отпада у злато, тј. извлачења злата из електронског отпада, а затим коришћење племенитог... 05.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-05T14:39+0100
2025-01-05T14:39+0100
2025-01-05T14:39+0100
наука и технологија
наука и технологија
физика
електронски отпад
злато
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111995/27/1119952742_0:254:4928:3026_1920x0_80_0_0_1d5c37cea7be18901c885a536672cb6b.jpg
Ова метода би могла да реши проблем око 50 милиона тона електронског отпада који се годишње одбаци, од чега се рециклира само 20%, навео је Амин Задехназари, постдокторанд у лабораторији Алирезе Абаспурада, професора хемије хране и технологије састојака, пише Сајенс дејли.Задехназари је синтетисао пар VCOFs да би уклонио јоне злата и наночестице са плоча кола у одбаченим електронским уређајима. Показано је да један од његових VCOFs селективно хвата 99,9% злата и врло мало других метала, укључујући никл и бакар, из уређаја. Електронски отпад је буквално златна кока - процењује се да тона електронског отпада садржи најмање 10 пута више злата од тоне руде из које се злато вади. А са очекиваних 80 милиона тона електронског отпада до 2030. године, све је важније пронаћи начине за опоравак тог племенитог метала.Традиционалне методе за опоравак злата из електронског отпада укључују јаке хемикалије, укључујући цијанид, који представљају еколошке ризике.Метода Задехназариа се постиже без опасних хемикалија, коришћењем хемијске адсорпције - пријањања честица на површину. Абаспурад и Задехназар су аутори рада објављеног у Нејчр комјуникешнс, навели су са Универзитета Корнел.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, физика, електронски отпад, злато, друштво
наука и технологија, физика, електронски отпад, злато, друштво
Научници открили револуционарну методу претварања електронског отпада у злато
Истраживачки тим са Универзитета Корнел развио је методу претварања отпада у злато, тј. извлачења злата из електронског отпада, а затим коришћење племенитог метала као катализатора за конверзију угљен-диоксида (CO2) у органски материјал.
Ова метода би могла да реши проблем око 50 милиона тона електронског отпада који се годишње одбаци, од чега се рециклира само 20%, навео је Амин Задехназари, постдокторанд у лабораторији Алирезе Абаспурада, професора хемије хране и технологије састојака,
пише Сајенс дејли.
Задехназари је синтетисао пар VCOFs да би уклонио јоне злата и наночестице са плоча кола у одбаченим електронским уређајима. Показано је да један од његових VCOFs селективно хвата 99,9% злата и врло мало других метала, укључујући никл и бакар, из уређаја.
"Можемо да користимо COFs натоварене златом да конвертујемо CO2 у корисне хемикалије. Трансформацијом CO2 у материјале високе додате вредности, не само да смањујемо захтеве за одлагање отпада, већ пружамо и еколошке и практичне користи. То је нека врста вин-вин ситуације за животну средину", рекао је Задехназар.
Електронски отпад је буквално златна кока - процењује се да тона електронског отпада садржи најмање 10 пута више злата од тоне руде из које се злато вади. А са очекиваних 80 милиона тона електронског отпада до 2030. године, све је важније пронаћи начине за опоравак тог племенитог метала.
Традиционалне методе за опоравак злата из електронског отпада укључују јаке хемикалије, укључујући цијанид, који представљају еколошке ризике.
Метода Задехназариа се постиже без опасних хемикалија, коришћењем хемијске адсорпције - пријањања честица на површину. Абаспурад и Задехназар су аутори рада објављеног у Нејчр комјуникешнс, навели су са Универзитета Корнел.
