00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:00
60 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
21:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Београђани – добри домаћини
06:58
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
Чекајући Новакову два'ес пету - и нови плес Каријевих мајстора
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Љубинка Милинчић: Током 2024. убијена је демократија у свету, а шта нас тек сада чека...
17:00
49 мин
ПРОРОК
Какве ће бити последице изненадног преокрета у Румунији
17:49
11 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Да ли квантна физика објашњава како настаје свест?

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Мозак, илустрација
Мозак, илустрација - Sputnik Србија, 1920, 06.01.2025
Пратите нас
Пензионисани професор анестезиологије са Универзитета у Аризони, др Стјуарт Хамероф, посветио је деценије истраживању једног од најузбудљивијих, али и најзагонетнијих питања у науци — како настаје свест?
Уместо да се ослонио на традиционалне приступе, попут неурологије и психологије, Хамероф је пажњу усмерио на анестезију и микротубуле, мале структуре унутар ћелија које могу бити кључне за разумевање свести.
Његова теорија, која спаја квантну физику са биологијом, изазвала је бројне контроверзе, али и нови талас истраживања која показују да би можда могао бити на трагу важног открића, пише Popular Mechanics“.
Хамерофово интересовање за свест почело је кроз његов рад као анестезиолога. У његовим истраживањима није било речи само о томе како анестезија утиче на мозак, већ и о томе како изазива губитак свести.
„Размишљао сам о неурологији, психологији и неурохирургији, али ниједна од тих области није се бавила питањем свести“, рекао је Хамероф.
За њега је био кључан тренутак када је упознао шефа одсека за анестезију на Универзитету у Аризони, који му је рекао: „Ако желиш да разјасниш како настаје свест, сазнај како делује анестезија, јер ми немамо појма“.
То га је инспирисало да истражи како анестезија утиче на микротубуле, структуре које се налазе у свим ћелијама тела, укључујући и неуронске ћелије у мозгу. Микротубуле, које се састоје од тубулинских протеина, представљају основу ћелијског скелета и играју кључну улогу у одржавању облика ћелије и њеној деоби. Хамероф је открио да се анестезија повезује са микротубулама, али није могао да објасни како ова структура може бити укључена у стварању свести.
Права прекретница у Хамерофовом разумевању свести десила се када је наишао на дело „The Emperor’s New Mind“, Роџера Пенроуза, нобеловца из области физике. Пенроуз је у тој књизи изнео тврдњу да је свест квантне природе, а не рачунарска, као што су многе теорије претпостављале. Пенроуз није имао биолошки механизам који би објаснио како квантни талас прелази у класификовано стање и изазива свест. А Хамероф је сматрао да је Пенроузовом раду недостајала кључна веза - микротубуле.
Хамероф је развио своју теорију, познату као „Orchestrated Objective Reduction“. Ова теорија тврди да микротубуле у неуронима узрокују колапс квантне таласне функције, процес познат као објективно смањење, што омогућава настанак свести. Теорија постулира да свест није резултат класичних рачунарских процеса, већ квантних процеса у микротубулама.
Након што су 1996. године Хамероф и Пенроуз изложили своју теорију наишли су на жестоке критике. Многе академске фигуре, укључујући и Стивена Хокинга, сматрале су ову теорију превише спекулативном.
Последњих година, међутим, нова истраживања у области квантне биологије почињу да подржавају могућност да квантни процеси играју улогу у мозгу. На пример, истраживања су показала да квантни ефекти имају улогу у фотосинтези, процесу у којем биљке ефикасно користе светлост да произведу енергију.
Такође, истраживање са Универзитета Хауард из 2023. године открило је квантне ефекте у микротубулама. Хамероф сматра да ови докази сугеришу да би квантни процеси могли играти кључну улогу у разумевању свести. Он истиче да би то могло да значи и да никада неће бити могуће постићи праву свест у вештачкој интелигенцији, јер је свест, по његовом мишљењу, нешто што надмашује рачунарске системе.
Раст квантне биологије, као и развој вештачких интелигенција, додају нову димензију дебати о свести. Хамероф истиче да, иако су модели вештачке интелигенције постали напреднији, они нису способни за праву свест. Он сматра да је велик део тренутних истраживања у вези са свести скренуо у правцу вештачке интелигенције, која је, према њему, несвесна јер се базира на алгоритамским процесима.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала