Мир нема цену: Одлазак из великог града све чешћа одлука младих
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Иако то још није постао масован феномен, приметно је да млади све чешће бирају да напусте ужурбани начин живота и замене га зеленилом, чистим ваздухом и миром. Марков пример говори управо о томе. Он и његова супруга асфалт су заменили травом, а њихово троје деце сада расту окружени фамилијом и пријатељима.
Марко и Јелена су имали добре послове. Марко је радио на високој позицији у телекомуникацијској кући, а Јелена у туристичкој агенцији. За наше услове, каже, и више него довољно за комотан живот. Живели су у Новом Саду. Нови Сад, Нови Београд, Београд уопште, исто је, каже он. Живот у великим градовима своди се на исту причу о гужвама, о хаосу, о људима који немају времена сами за себе, а камоли за неког другог. Тако је, прича нам Марко, било и код њих.
Ипак, није гужва једини разлог зашто су одлучили да оставе смог и градску вреву иза себе. Више фактора је утицало на његову и супругину одлуку. Највише су хтели да се преселе због деце – ћерки од пет и три године и сина од годину дана. Желели су да им обезбеде другачије одрастање. Одлука је пала, а дестинација је била Марков и Јеленин родни град – Фоча. Обоје су сматрали да је далеко здравије за њих да расту у мањој средини, окружени познатим и пријатељским лицима, комшијама, фамилијом и у далеко лепшем окружењу од оног које нуди већи град.
Оно што ја могу рећи из свог личног искуства, јесте да је слога око свега са брачним партнером најбитнија. Када одлучите нешто заједно, сигурно не може да буде лоше. Наравно, битно је и то да човек иде тамо где је срећан. Било да је то на село, у мањи град, или да се враћа тамо одакле су му родитељи, уколико човек то сам не жели, то је узалдуно радити, каже Марко за Спутњик.
Нови Сад данас броји близу 300.000 становника.
© Sputnik / Александар Милачић
Све много лакше функционише у мањем граду, прича он, а и све је на дохват руке. Аутомобил често нема ни потребе палити, јер се свуда пешке стиже. Ту је, наравно, и осећај сигурности. Гајити децу окружену познатим и драгим људима није само лакше, већ је и неупоредиво безбедније од одрастања у становима, солитерима, великим насељима где се често не зна ни ко је коме први комшија.
Здраво одрастање
Живот у мањој средини се свакако одрази и на васпитање деце, прича Марко, поготово када је у васпитање укључена читава заједница. Наравно да и у мањим градовима има доста деце за које родитељи „немају времена“, што је, сматра Марко, више одраз њихових приоритета него услова живота.
Ти клинци после буду скромнији, културнији и по мом мишљењу мало другачије гледају на живот од деце у граду која имају све што пожеле. Ипак, на крају нема ни везе да ли живиш у селу, мањем граду или велеграду, све зависи од тога како се дете одгаја.
Марко верује да је за децу много здравије и боље ако одрастају у малом месту где их познаје и васпитава читава заједница.
© Sputnik / Валерий Шустов
Није велики број људи који, попут Марка, желе лагани темпо живота у природном окружењу. Он каже да већина и даље жели да живи у великом граду и да би пре изабрали стан од 30 квадрата него комфоран живот у неком мањем месту.
Познајем људе који беже из градова и траже земљу да купе. Пријатељ из Новог Сада има одличан посао као и његова супруга али су купили земљу близу Вршца где желе да саграде кућу и њих једноставно не привлачи гужва ни градски стил живота. Ипак, они су у мањини.
Марко сумња да ће у будућности бити више људи који ће бирати овакв пут за себе и своју породицу, али каже да ће увек бити оних који ће тежити мирнијем животу.
Таром заменили Саву
Огромна олакшавајућа околност била је та што су обоје тачно знали чиме ће се бавити оног тренутка кад напусте своје дотадашње сигурне послове. Рафтинг камп Саставци и рафтинг клуб Бодо у којем су запослени припада Јелениним родитељима. Пола године проводе на ушћу Таре у Дрину, окружени планинама, домаћом храном и свежим ваздухом, док другу половину проводе у Фочи. Деца проводе цело лето са њима, уживајући у ретко дивном детињству, какво немају сва деца привилегију да искусе.
То је фантастичан посао у смислу личног испуњења. Невероватан је осећај кад радиш нешто што волиш. Супруга и ја смо изузетно оријентисани ка природи, ка туризму и дружењу са људима и то све проживљавамо кроз овај посао.
Рафтинг клуб Бодо, Тара.
© Фото : Спутњику уступила Јана П. / Рафтинг клуб Бодо, Тара
Још једна препрека коју су имали срећу да избегну била је та што су се вратили у мањи град, а не у село. Све је могуће кад се довољно хоће, верује Марко, али када је реч о селима, живот у њима представља велики изазов.
Тешко је говорити некоме ко у граду ужива све могућности у погледу посла, плате и комфора живота, где може да се адекватно брине о својој породици, да се тек тако покупи и оде у неизвесност. То не бих никоме препоручио.
Подршка младима
Један од основних препрека са којом се млади људи који попут Марка и Јелене сусрећу када доносе овакву одлуку је недостатак услова. Да би се више њих одлучивало на овакав потез, сматра Марко, неопходно је променити централизовани систем који је устројен тако да сви његови путеви воде у велике градове.
Није то ништа ново, то је почело давних дана. Наши родитељи су рођени на селу па су такође прелазили у градове, али данас је село доведено до очаја, посебно у источној и јужној Србији и у Републици Српској. Села пропадају јер нема путева, јер могућност да се бавите пољопривредом није исплатива, јер нема у близини школа, вртића, било чега.
Од 4.709 насеља у Србији, чак 1.200 је у фази нестајања, у 86 одсто села смањује се број становника, више је од 50.000 празних кућа, а то значи истоветан број угашених газдинстава, запуштених њива, ливада и пашњака.
© Sputnik / Маријана Колаковић
Он се, каже, вратио у мали град, а не на село, па је игром случаја избегао све те потешкоће. Решење би, по њему, било то да Србија и Српска, по узору на друге земље, направе добар систем и стану иза младих парова који имају жељу и вољу, али не и могућности да се преселе из градова.
Мој савет што се свега овога тиче јесте да се људи држе заједно, да буду сложни и да иду тамо где су срећни. То нема цену, закључује Марко.
Погледајте и:
