https://sputnikportal.rs/20250106/spc-danas-slavi-badnji-dan-koji-najavljuje-proslavu-bozica-1181308195.html
Бадњи дан, празник љубави и помирења
Бадњи дан, празник љубави и помирења
Sputnik Србија
Православни верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста и најављује прославу... 06.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-06T07:54+0100
2025-01-06T07:54+0100
2025-01-06T08:06+0100
друштво
друштво
србија – друштво
бадњи дан
бадњак
божић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/05/1166036999_0:62:2181:1289_1920x0_80_0_0_828d3e8e5051e0039500f7334eb9ff78.jpg
Бадњи дан је уједно и породични празник и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста - бадњаку, светом дрвету Словена.И за сечу бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.По бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дељан од дрвета.Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог Бадњу бацили у ватру.Смисао бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.Уз печеницу и бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.Бадњи дан и Божић нераздвојни су не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих. Народни обичаји око Бадњег дана стари су вековима и до данас се доста њих изгубило или заборавило.Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.У Храму светог Саве у Београду литургија на Бадњи дан почиње у девет сати, паљење бадњака у 16 часова, а бденије од 17 часова.Архијерејска божићна литургија почеће у поноћ, као и ујутру у девет сати.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/05/1166036999_191:0:1991:1350_1920x0_80_0_0_559cc543c29723a4d3685744c51eb146.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, бадњи дан, бадњак, божић
друштво, србија – друштво, бадњи дан, бадњак, божић
Бадњи дан, празник љубави и помирења
07:54 06.01.2025 (Освежено: 08:06 06.01.2025) Православни верници који Божић славе по јулијанском календару данас обележавају Бадњи дан, који је и последњи дан божићног поста и најављује прославу најрадоснијег празника рођења Исуса Христа.
Бадњи дан је уједно и породични празник и дан који представља велику срећу јер породица на Бадње вече окупљена за посном трпезом дочекује дан рођења Христовог.
Бадњи дан име је добио по бадњаку који се на тај дан сече и пали.
Бадњак је, по правилу, младо церово или храстово дрво и представља симбол дрвета које су, како каже предање, пастири донели Јосифу и Марији да заложе ватру и загреју пећину у којој је рођен Исус.
Бадњи дан почиње рано ујутру сечењем бадњака. Када га домаћин донесе прислони га на кућни зид и тек их са првим мраком уноси у кућу и стављају на огњиште. Назван је по сеченој грани храста - бадњаку, светом дрвету Словена.
И за сечу бадњака, младог храстовог или церовог дрвета, везују се многи обичаји, а полазак по њега у шуму у зору објављује се пуцањем из пушака и прангија.
По бадњак одлази домаћин са децом, а када одабере дрво окрене се ка истоку, три пута се прекрсти, помене у молитви Бога, своју славу и сутрашњи празник, узима секиру у руке и сече бадњак тако што га засеца секиром укосо и то са источне стране.
По народном веровању, бадњак се мора посећи са три снажна ударца, а оно што секира од три пута не пресече, довршава се ломљењем или увртањем.
Током сече, води се рачуна да дрво приликом пада падне директно на земљу, односно не сме се зауставити на неком дрвету, а када се донесе кући, усправи се поред улазних врата, где стоји до увече, уочи Божића, када се пресеца и заједно са сламом и печеницом уноси у кућу.
Бадњак као симбол представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус Христ родио, а наговештава и дрво Крста Христовог.
Такође, друга симболика Бадњака је у томе, што његовим паљењем пред рођење Христово верници потврђују одрицање од старословенског паганског бога Бадње чији је кип био дељан од дрвета.
Тако су примивши хришћанство, уочи дана када се нови Бог родио, Срби свог старог Бадњу бацили у ватру.
Смисао бадњака је и у томе што се укућани око бадњака загревају љубављу, искреношћу и слогом, а светлошћу његовом разгоне мрак незнања и празноверја и озарују се и обасипају радошћу и миљем, здрављем и обиљем.
Уз печеницу и бадњак, уноси се и слама која се посипа по целој кући.
Када се унесу печеница, бадњак и слама, укућани сви заједно стану на молитву, отпевају тропар "Рождество твоје", помоле се Богу, прочитају молитве које знају, честитају једни другима празник и Бадње вече и седају за трпезу. Обично се припрема пасуљ пребранац, свежа или сушена риба и друга посна јела.
Бадњи дан и Божић нераздвојни су не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих. Народни обичаји око Бадњег дана стари су вековима и до данас се доста њих изгубило или заборавило.
Један од обичаја је да се уз бадњак у кућу уноси и жито како би наредна година била плодна. На Бадње вече се не спава, већ се бди и очекује тренутак рођења Христовог. Према веровањима и на Бадњи дан ништа не треба износити из куће.
На Бадњи дан у православним храмовима се служи литургија, као и вечерња служба са паљењем бадњака.
У Храму светог Саве у Београду литургија на Бадњи дан почиње у девет сати, паљење бадњака у 16 часова, а бденије од 17 часова.
Архијерејска божићна литургија почеће у поноћ, као и ујутру у девет сати.