Опасна игра Сарајева и Шмита — гурају Босну у кризу без краја
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Уколико Суд БиХ, упркос упозорењима да то не чини, забрани политичко деловање Милораду Додику, Република Српска ући ће у уставно-политичку друштвену кризу којој се неће назирати крај, упозорава политиколог Војислав Савић.
Додик је, с друге стране, најавио да ће, ако му пресудом Суда БиХ буде забрањено политичко деловање, истог тренутка уследити скупштинска одлуку о издвајању Српске из БиХ, уз референдум о независности. У том случају, народ би, уверен је Савић, исто као и када се одлучивало о Дану Републике, стао уз земљу коју је у крви стварао и бранио крајем прошлог века.
Политиколог и аналитичар из Бањалуке Војо Савић верује да би референдум о независности Републике Српске од Босне и Херцеговине био недвосмислен. Референдум о Дану Републике био је, каже, мала проба, а од свих који су тада изашли, 98 одсто гласало је за његово очување.
Исти тај однос снага важио би и за било који други референдум који би се тицао оснаживања Републике Српске, а на штету јачања унитаристичких позиција у БиХ, рекао је Савић за Спутњик.
Референдум о Дану Републике Српске одржан је 25. септембра 2016. године. На референдумско питање „Да ли подржавате да се 9. јануар обиљежава и слави као Дан Републике Српске?” 99,81% је одговорило ,,Да", а 0,19% је одговорило ,,Не".
© Sputnik / Маријана Колаковић
Парадокс Кристијана Шмита
Савић истиче да је правосуђе у Босни и Херцеговини већ дуго времена талац бошњачке политике и америчког утицаја, па је тако и суд у БиХ ушао у једну специфичну политичку борбу где се не поставља као делилац правде, већ неко ко треба да буде инструмент силе односно политичке борбе против Милорада Додика. Сукоб с њим се не води око маргиналних политика, већ због националне политике због какве је и добио подршку и која представља вољу већинског народа у Републици Српској.
То је процес који се води против њега и Милоша Лукића, директора Службеног гласника, због непоштовања наметнутих одлука Кристијана Шмита. То је један логички парадокс и читава ситуација је комплексна јер Кристијан Шмит није легитиман нити легалан високи представник и он није изабран на легитиман или легалан начин и то додатно компликује ову ионако компликовану ситуацију.
Поменути судски процес је сам по себи политичка борба, сматра Савић. Ако се суд уразуми на време и одустане од тога шта им је намера, онда се може очекивати нормализација односа.
Самопрокламовани високи представник у Босни и Херцеговини Кристијан Шмит изјавио је данас да је прослава 9. јануара као Дана Републике Српске кривично дело, јер се не поштују одлуке уставног суда БиХ, који иначе да укине 9. јануар као Дан републике.
© Фото : Спутњику уступила РТРС
ЕУ мантра за понижавање српског народа
Када је реч о европском путу, Савић каже да је он могућ једино уколико БиХ опстане у оквиру дејтонске структуре. Свака промена која би подразумевала да се смање надлежности Републике Српске, значила би да БиХ неће ући у Европску унију, а то, сматра Савић, и не би уопште било тако лоше.
ЕУ је заиста постала заморна, јер ево након тридесет година државе и двадесет година константног чекања и даље стижу нови услови, нова пребројавања сваке ситнице, док неке друге земље попут Украјине или потенцијално Молдавије могу да уђу преко ноћи, само да би се испунила нека политичка позадина.
Ово је, каже наш саговорник, само доказ чињеници да све форме и услови који се постављају нису ништа друго до глупости и мантре којима се понижава народ који Запад сматра недовољно битним. Ако ништа друго, Савић сматра да би се из осећаја националног достојанства требало поставити тако да им докажемо да ни они нама одавно већ нису у фокусу.
Датума 15. децембра 2022. Европски савет доделио је Босни и Херцеговини статус кандидата.
© Sputnik / Маријана Колаковић
Председник РС изјавио је у годишњем интервјуу за РТРС како је Српска опстала 33 године у веома тешким околностима и да има будућност, те да од ње неће одустати.
Коментаришући могућност пресуде против њега, Додик је рекао да је првобитни сценарио подразумевао да судски процес буде завршен до краја 2024. године, али да се у томе није успело. Његова жеља је, како каже, „да покаже сав апсурд таквог поступка“.
Он се такође осврнуо и на европски пут Босне и Херцеговине, рекавши да о њему треба добро размислити.
