https://sputnikportal.rs/20250110/sta-je-identitet-i-kako-on-utice-na-suverenitet-zemalja-1181457078.html
Шта је идентитет и како он утиче на суверенитет земаља?
Шта је идентитет и како он утиче на суверенитет земаља?
Sputnik Србија
Шта значи реч „идентитет“ у контексту политике и како она утиче на суверенитет држава? Дописни члан Руске академије наука Ирина Семененко, доктор политичких... 10.01.2025, Sputnik Србија
2025-01-10T11:59+0100
2025-01-10T11:59+0100
2025-01-10T11:59+0100
русија
русија
наука
русија – политика
идентитет
национални идентитет
суверенитет
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0a/1181456762_0:1090:2048:2242_1920x0_80_0_0_090f07c7d628927f40320fb75f677bc8.jpg
Концепт идентитета је у политичке науке доспео из психологије у 20. веку, отприлике у време када је Ерик Ериксон сковао термин „криза идентитета“, објашњава Семененко.У политичким наукама, овај концепт је добио на значају када су истраживачи који су радили на анализи политичких процеса настојали да објасне зашто се одређени процеси одвијају на одређени начин и шта их обликује.Према њеним речима, концепт идентитета је интересантан не само због свог „аналитичког потенцијала” већ и због чињенице да је у питању редак случај да концепт мигрира из политичких наука у јавне послове.Због тога што су људи „друштвена бића“, њихова лична уверења и вредности се обликују у комуникацији, укључујући и политичку комуникацију, са другим људима, примећује Семененко.Осим личног идентитета, наставља Семененко, постоје и групни и колективни идентитети јер људи обично припадају заједници. Постоји национални идентитет (тј. којој нацији особа припада); грађански идентитет - сложен концепт који није ограничен само на то да будете грађанин неке земље и који може, али и не мора укључивати грађански активизам.Постоји и политички идентитет, „смештен на граници између државног или национално-државног и грађанског идентитета“; генерацијски идентитет - који људима постаје посебно важан када уђу у период адолесценције; и професионални идентитет, јер се људи идентификују са одређеном професионалном групом или корпорацијом.„Сви ови идентитети се формирају, не ничу сами од себе – формирају се у друштвеним интеракцијама. И одређене политичке моћи могу утицати на ове друштвене интеракције. Политичке науке, између осталог, проучавају механизме политике идентитета“, каже Семененко.Она такође истиче да идентитет чини основу „друштвено-културног суверенитета земље“. Ако људи повежу своју будућност, будућност своје породице и своје деце са развојем земље у којој живе или желе да живе, то постаје основа за суверенитет, објашњава Семененко, јер суверенитет почива на идеји развоја.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, наука, русија – политика, идентитет, национални идентитет, суверенитет
русија, наука, русија – политика, идентитет, национални идентитет, суверенитет
Шта је идентитет и како он утиче на суверенитет земаља?
Шта значи реч „идентитет“ у контексту политике и како она утиче на суверенитет држава? Дописни члан Руске академије наука Ирина Семененко, доктор политичких наука, одговара на ова питања у интервјуу за часопис Сајентифик Русија.
Концепт идентитета је у политичке науке доспео из психологије у 20. веку, отприлике у време када је Ерик Ериксон сковао термин „криза идентитета“, објашњава Семененко.
У политичким наукама, овај концепт је добио на значају када су истраживачи који су радили на анализи политичких процеса настојали да објасне зашто се одређени процеси одвијају на одређени начин и шта их обликује.
Према њеним речима, концепт идентитета је интересантан не само због свог „аналитичког потенцијала” већ и због чињенице да је у питању редак случај да концепт мигрира из политичких наука у јавне послове.
Због тога што су људи „друштвена бића“, њихова лична уверења и вредности се обликују у комуникацији, укључујући и политичку комуникацију, са другим људима,
примећује Семененко.
„Идентитет на латинском значи „ја сам као други“, али и „ја нисам као неки други“. Дакле, идентитет је значење које омогућава људима да се самопозиционирају, да повуку границу између себе и оних који су им слични, као и оних са којима се не слажу. Човек се тако позиционира у систему вредности и друштвено-политичких координата“, каже она.
Осим личног идентитета, наставља Семененко, постоје и групни и колективни идентитети јер људи обично припадају заједници. Постоји национални идентитет (тј. којој нацији особа припада); грађански идентитет - сложен концепт који није ограничен само на то да будете грађанин неке земље и који може, али и не мора укључивати грађански активизам.
Постоји и политички идентитет, „смештен на граници између државног или национално-државног и грађанског идентитета“; генерацијски идентитет - који људима постаје посебно важан када уђу у период адолесценције; и професионални идентитет, јер се људи идентификују са одређеном професионалном групом или корпорацијом.
„Сви ови идентитети се формирају, не ничу сами од себе – формирају се у друштвеним интеракцијама. И одређене политичке моћи могу утицати на ове друштвене интеракције. Политичке науке, између осталог, проучавају механизме политике идентитета“, каже Семененко.
Она такође истиче да идентитет чини основу „друштвено-културног суверенитета земље“.
Ако људи повежу своју будућност, будућност своје породице и своје деце са развојем земље у којој живе или желе да живе, то постаје основа за суверенитет, објашњава Семененко, јер суверенитет почива на идеји развоја.
