Како је Београд открио себе – данас се у њега улива цео свет
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Београђани су познати по добром проводу, али су упркос огромном броју странаца остали и добри домаћини. Свако ко га посети, осећа се добродошлим и, бар на кратко, као код куће.
Директор туристичке организације Београд Миодраг Поповић каже у „Енергији Спутњика“ да је ово период када у престоницу дође највише људи, али да је Београд иначе град који нема сезону. Он је познат по „кратким градским одморима“ и током целе године бележи посећеност. Ово није увек био случај и до скоро се није много пажње придавало туристичким потенцијалима града којег неки ласкаво називају престоницом Балкана.
Београд у туризму остварује годишњи раст од око 10 одсто. Током 2024. године остварено је око 3,5 милиона ноћења, а у том духу започета је и 2025. година. У целој Србији је током новогодишњих празника боравило више од 140.000 гостију, што је за 18 одсто више у поређењу са истим периодом протекле године.
Када сам дошао у туристичку организацију Београда, прво шта су ми рекле колеге било је да долазе Словенци и да у понуди имамо сплавове. Јасно је било да је таква ситуација неодржива и да уколико желите да напредујете и направите од Београда респектабилну туристичку дестинацију, да морате да промените приступ, рекао је Поповић у разговору са Јелицом Путњиковић.
У целој Србији је током новогодишњих празника боравило више од 140.000 гостију, што је за 18 одсто више у поређењу са истим периодом протекле године.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Како је Београд открио себе
Развијене стратегије пре једне деценије није било, или се бар чинило да је нема. Врло брзо се ситуација променила и почели су да се форсирају сајмови. Са честим гостовањима на европским и светским сајмовима, јавила се и потреба за презентацијама наше земље у свету. Убрзо након тога у Београд и Србију су почели да пристижу и гости из најудаљенијих крајева света.
Кинези су највеће тржиште на свету и 2019. године су имали 189 милиона људи који из Кине путују у иностранство. Прошлу годину 2024. завршили су са неких 137 милиона. Они су 2019. године били најбројнији гости у Београду, док су сада на трећем месту по броју ноћења.
Београд је непосредно након пандемије корона вируса посетило више туриста него у годинама пре короне, када на туризам још није стављен акценат.
© Sputnik / Спутњик
Београд нису више „само Словенци и сплавови“, већ се у њега улива читав свет. Када је реч о туристичким атракцијама превагу је прошле године однео „културни“ туризам. Београд је један од три најстарија града у Европи, каже наш саговорник, и све више схвата свој положај, а сами Београђани и њихов дух најбољи су промотери туризма, каже Поповић.
Ту је и атмосфера по којој смо надалеко чувени јер још мало па ће бити да неко за Нову годину иде на карневал у Риу, а неко у Београд. Популарност Београда у смислу добре атмосфере, не неких музичких или других звезда које ће наступати, већ та целокупна атмосфера коју ми створимо, надалеко је позната.
Београд је град који нема сезону, каже Миодраг Поповић из туристичке организације Београда, али је зими, због новогодишње организације, најатрактивнији страним туристима.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Путна инфраструктура се у протеклих десетак година доста променила на боље и више ништа из Београда није далеко. Данас се у многе делове Србије стиже лако, брзо и удобно, што омогућава одлазак из Београда на једнодневне излете. Када је реч о хотелима, 2014. године их је у престоници било шездесетак, док их је ове године чак 123.
Из Београда се често иде и у друге делове не само Србије већ и околних земаља, а Поповић каже да сарађују са читавим регионом, или бар оним делом спремним и вољним за сарадњу. Из Београда креће и у њему се завршава већина балканских тура.
Београд би требало да учи на грешкама великих европских градова у којима већ неколико година букте антитуристички протести. Треба радити на тзв. одрживом туризму.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Бојкот туризма широм Европе
Многи европски градови почели су пре неколико година са бојкотом туриста и туризма, а основни проблем је превелик број људи на једном месту. Дешава се и то да трошкови доласка толиког броја људи буду већи од количине новца која се на њима заради.
Београд нема тај проблем, каже Поповић, а уз то има и могућност учења на туђим грешкама. Уколико и дође до тог прекомерног броја туриста, он верује да ће до тада већ увелико бити решени ови и слични проблеми који муче друге европске дестинације.
Београд је одувек имао тај космополитизам који је веома важан и ко год да дође из било ког дела света може помало да се осећа као код куће и то је та нека предност коју имамо. Београђани су, упркос великом броју страних гостију који долазе, остали гостољубиви какви су и били, остали су велики домаћини, остали су људи које је срамота да не пруже и више од онога шта имају.
Кинези су 2019. године били први, а сада трећи најучесталији туристи у Београду.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Ипак, посао изградње туристичке понуде Београда није ни издалека завршен, тврди Миодраг Поповић, а пред њима је тек нова страница у поглављу Београда као европске туристичке дестинације. Будућност туризма у Београду лежи у његовом даљем развоју, сматра Поповић, али и у сталном проналажењу нових прича. Причање прича суштина је туризма, а Београд нуди томове. Потребно је само упознати се са сопственим градом и то знање и љубав пренети посетиоцима.
Погледајте и:
