https://sputnikportal.rs/20250111/one-su-utrle-put-novim-generacijama-ko-su-mocne-srpkinje-koje-su-se-borile-protiv-nepisanih-pravila--1181463546.html

Оне су утрле пут новим генерацијама: Ко су моћне Српкиње које су се бориле против неписаних правила

Sputnik Србија

Ако још нисте, можда су ови зимски дани најбоља прилика да у пријатној атмосфери дома српског дипломате, посетите изложбу посвећену дамама које су се бориле се... 11.01.2025, Sputnik Србија

2025-01-11T12:10+0100

мултимедија

фото-галерија

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0a/1181462072_0:0:2069:1163_1920x0_80_0_0_a254198c1686aad15eb7cd269fdb3104.jpg

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

2025

Лола Ђорђевић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg

Лола Ђорђевић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg

Вести

sr_RS

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0a/1181462072_42:0:1927:1414_1920x0_80_0_0_d81ffc6b6afd43e1e2986fdbeb123322.jpg

1920

true

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

Лола Ђорђевић

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg

мултимедија, фото-галерија, фото

Оне су утрле пут новим генерацијама: Ко су моћне Српкиње које су се бориле против неписаних правила

12:10 11.01.2025

Лола Ђорђевић

Сви текстови

Ако још нисте, можда су ови зимски дани најбоља прилика да у пријатној атмосфери дома српског дипломате, посетите изложбу посвећену дамама које су се бориле се за бољи положај жена у патријархалном српском друштву

Ако још нисте, можда су ови зимски дани најбоља прилика да у пријатној атмосфери Дома Јеврема Грујића у Светогорској улици у Београду посетите изложбу посвећену дамама, које су се бориле се за бољи положај жена у патријархалном српском друштву.

1/22

Друга изложба из циклуса "Великанке српске културе" у Дому Јеврема Грујића је заправо прича о 20 жена које су борећи се против неписаних правила, бирократије и патријахалних схватања утирале пут новим генерацијама, несвесним да за могућности које данас имају треба да захвале управо њима

2/22

Међу женама, које су се нашле у овом наставку циклуса су сликарке Милена Павловић Барили и Зора Петровић, глумица – Жанка Стокић, прва жена с титулом доктора наука - Ксенија Атанасијевић, добротворке Делфа Иванић, Мирка и Мејба Грујић и Марија Трандафил, краљце Наталија и Драга Обреновић, краљица Марија Карађорђевић, као и две „српске Енглескиње“ – Лејди Пеџет и Флора Сандс.

3/22

Аутори иложбе су припремајући поставку открили прегршт детаљи из њиховог живота, доба у коме су стварале и особа са којима су се дружиле

4/22

© Sputnik / Лола ЂорђевићКсенија Атанасијевић - прва жена с титулом доктора наука у Краљевини Југославији и једна у низу жена које су искусиле снагу патријархата на сопственој кожи. Противећи се њеном постављању за предавача на Београдском универзитету, увређени професор Милош Тривунац на седници универзитетског већа изговара: "Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци".

5/22

Ксенија Атанасијевић - прва жена с титулом доктора наука у Краљевини Југославији и једна у низу жена које су искусиле снагу патријархата на сопственој кожи. Противећи се њеном постављању за предавача на Београдском универзитету, увређени професор Милош Тривунац на седници универзитетског већа изговара: "Има крајева у Србији где жене љубе у руку млађе мушкарце, а ви хоћете да дате катедру доцента једној младој девојци".

© Sputnik / Лола ЂорђевићМилену Павловић Барили описују као једну од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата. Сликала је многе крунисане главе, урадила је портрет шведског и турског принца, аустријског надвојводе… портрете бројних дипломата, познатих уметника и чланова аристократских породица.

6/22

Милену Павловић Барили описују као једну од најинтересантнијих личности уметничке Европе између два светска рата. Сликала је многе крунисане главе, урадила је портрет шведског и турског принца, аустријског надвојводе… портрете бројних дипломата, познатих уметника и чланова аристократских породица.

© Sputnik / Лола ЂорђевићМилена Павловић Барили једина је Српкиња која је урадила насловну страну магазина Вог. Други светски рат је Милену затекао у Америци, где, да би обезбедила егзистенцију, ради као модни и рекламни илустратор за бројне часописе.

7/22

Милена Павловић Барили једина је Српкиња која је урадила насловну страну магазина Вог. Други светски рат је Милену затекао у Америци, где, да би обезбедила егзистенцију, ради као модни и рекламни илустратор за бројне часописе.

© Sputnik / Лола ЂорђевићДрага Љочић је након завршених студија у Швајцарској (јединој држави која је примала даме на студије медицине) постала прва Српкиња и друга жена лекар у свету. Добровољно је лечила рањене у Српско-турском рату, после чега је добила чин поручника, а са истом праксом наставила је и у Српско-бугарском, балканским и Првом светском рату.

8/22

Драга Љочић је након завршених студија у Швајцарској (јединој држави која је примала даме на студије медицине) постала прва Српкиња и друга жена лекар у свету. Добровољно је лечила рањене у Српско-турском рату, после чега је добила чин поручника, а са истом праксом наставила је и у Српско-бугарском, балканским и Првом светском рату.

© Sputnik / Лола ЂорђевићРеплика костима Милица Бабић Јовановић. Српкиња из Босанског Шамца, школована у Бечу на Школи за примењену уметност, са завршеном праксом у Паризу, била је први школовани костимограф у Србији. После смрти првог супруга, удала се за јединог српског нобеловца Иву Андрића

9/22

Реплика костима Милица Бабић Јовановић. Српкиња из Босанског Шамца, школована у Бечу на Школи за примењену уметност, са завршеном праксом у Паризу, била је први школовани костимограф у Србији. После смрти првог супруга, удала се за јединог српског нобеловца Иву Андрића

© Sputnik / Лола ЂорђевићМарија Трандафил, српска добротворка коју често називају "највећом српском добротворком” одликована је орденом Црвеног крста. Њена највећа задужбина је био Завод за издржавање сироте и сиромашне деце у Новом Саду. После њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци Српске велике гимназије.

10/22

Марија Трандафил, српска добротворка коју често називају "највећом српском добротворком” одликована је орденом Црвеног крста. Њена највећа задужбина је био Завод за издржавање сироте и сиромашне деце у Новом Саду. После њене смрти је основан фонд из кога су се школовали многи ђаци Српске велике гимназије.

Мејба Грујић (Мејбел Грујић) била је жена српског дипломате Славка Грујића, оснивач Колa српских сестара, велика српска добротворка и добровољна медицинска сестра при Црвеном крсту у Србији током Првог светског рата

11/22

© Sputnik / Лола ЂорђевићЈелена Димитријевић -српска књижевница, светска путница и добротворка. Пропутовала је Европу, Азију, Северну Америку и Северну Африку. Објавила је „Писма из Солуна“, „Писма из Мисира“, „Седам мора и три океана“ (у две књиге), разне приповетке и роман „Нове“

12/22

Јелена Димитријевић -српска књижевница, светска путница и добротворка. Пропутовала је Европу, Азију, Северну Америку и Северну Африку. Објавила је „Писма из Солуна“, „Писма из Мисира“, „Седам мора и три океана“ (у две књиге), разне приповетке и роман „Нове“

© Sputnik / Лола ЂорђевићМноге наше институције учествовале су у реализацији поставке, међу којима су Матица српска, САНУ, Галерија Милене Павловић Барили, УБ "Светозар Марковић", Музеј града Београда, Музеј позоришне уметности, Музеј рудничко-таковског краја,Историјски музеј Србије, Спомен-збирка Павла Бељанског, Народна библиотека...

13/22

Многе наше институције учествовале су у реализацији поставке, међу којима су Матица српска, САНУ, Галерија Милене Павловић Барили, УБ "Светозар Марковић", Музеј града Београда, Музеј позоришне уметности, Музеј рудничко-таковског краја,Историјски музеј Србије, Спомен-збирка Павла Бељанског, Народна библиотека...

© Sputnik / Лола ЂорђевићПрву изложбу о женама значајним за развој српске културе и друштва, у Дому Јеврема Грујића представили су почетком 2022. Тада су јунакиње поставке биле Милица Стојадиновић Српкиња, Мина Караџић, Полексија Тодоровић, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Исидора Секулић...

14/22

Прву изложбу о женама значајним за развој српске културе и друштва, у Дому Јеврема Грујића представили су почетком 2022. Тада су јунакиње поставке биле Милица Стојадиновић Српкиња, Мина Караџић, Полексија Тодоровић, Бета Вукановић, Надежда Петровић, Исидора Секулић...

© Sputnik / Лола ЂорђевићДом Грујића је представљао место окупљања српске елите у коме су се организовали балови као и дипломатска окупљања. У једном од салона изложени су портрети краљица Драге и Наталије Обреновић која је била радо виђен гост у дому породице Грујић

15/22

Дом Грујића је представљао место окупљања српске елите у коме су се организовали балови као и дипломатска окупљања. У једном од салона изложени су портрети краљица Драге и Наталије Обреновић која је била радо виђен гост у дому породице Грујић

© Sputnik / Лола Ђорђевић „Чајанка са краљицом Наталијом" је осмишљена као аутентичан перформанс кустоса Музеја којим се посетиоцима дочарају живот краљице Наталије сваке недеље од 16 до 17 часова у Светогорској улици. У кувару Јелене Грујић, Јевремове жене, пронађен је својеручно исписан рецепт( из 1888. године) за чоколадну торту названу по краљици Наталији, а коју посетиоци могу дегустирати током перформанса

16/22

„Чајанка са краљицом Наталијом" је осмишљена као аутентичан перформанс кустоса Музеја којим се посетиоцима дочарају живот краљице Наталије сваке недеље од 16 до 17 часова у Светогорској улици. У кувару Јелене Грујић, Јевремове жене, пронађен је својеручно исписан рецепт( из 1888. године) за чоколадну торту названу по краљици Наталији, а коју посетиоци могу дегустирати током перформанса

О блискости брачног пара Грујућ са краљицом Наталијом, говоре и бројни дарови које им је њено височанство поклањало, попут позлаћене шкриње са кристалним сервисом за ликер

17/22

"Валцер и Марш посвећен Њеном величанству краљици Драги"( Карло Мертл, Дворска књижара Мите Стајића, 1901.) Унука устаничког првака Николе Милићевића Луњевице и супруга краља Александра Обреновића била је последња српска краљица

18/22

Посетиоци изложбе могу видети и најстарију сачувану венчаницу у Србији из 1856. године, која је припадала Јелени Грујић, жени Јеврема Грујића.

19/22

© Sputnik / Лола ЂорђевићУпркос губитку беле боје, венчаница плени лепотом и привлачи пажњу посетилаца. Рестаурација венчанице, у Централном институту за конзервацију у Београду, трајала је скоро 2 године.

20/22

Упркос губитку беле боје, венчаница плени лепотом и привлачи пажњу посетилаца. Рестаурација венчанице, у Централном институту за конзервацију у Београду, трајала је скоро 2 године.

© Sputnik / Лола ЂорђевићКућа српског државника и дипломате Јеврема Грујића је значајна не само по бројним уметничким делима и предметима који сведоче о историји Србије . У једном од салона којим посетици данас пролазе 1912. године потписан је тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена на ком је касније заснован Балкански савез

21/22

Кућа српског државника и дипломате Јеврема Грујића је значајна не само по бројним уметничким делима и предметима који сведоче о историји Србије . У једном од салона којим посетици данас пролазе 1912. године потписан је тајни уговор Србије и Бугарске за ослобођење Јужних Словена на ком је касније заснован Балкански савез

© Sputnik / Лола ЂорђевићИзложба , коју потписују четири даме: директорка Дома Јеврема Грујића Бранка Цонић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, директорка Канцеларије за културну дипломатију др Гордана Бекчић и историчарка уметности Ружица Опачић, биће отворена до 25. јануара 2025. године.

22/22

Изложба , коју потписују четири даме: директорка Дома Јеврема Грујића Бранка Цонић, повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић, директорка Канцеларије за културну дипломатију др Гордана Бекчић и историчарка уметности Ружица Опачић, биће отворена до 25. јануара 2025. године.